×
Pitanje: Da li će biti nagrađen onaj ko se iftari tek poslije klanjanja akšam namaza?

    Pokuđenost odgađanja iftara

    تعجيل الفطر أفضل من تأخيره

    < اللغة البوسنية >

    www.islamqa.info

    موقع الإسلام – سؤال وجواب

    —™

    Prijevod: Ervin Sinanović

    Revizija: Begija Sinanović, Ersan Grahovac

    ترجمة: أروين سنانوفيتش

    مراجعة: بقية سنانوفيتش، أرسان غراهوفاتس

    Pokuđenost odgađanja iftara

    Pitanje: Da li postoji nagrada za odgađanje iftara do poslije klanjanja akšam namaza?

    Odgovor: Sva hvala pripada Allahu;

    Odgađanje iftara se ne ubraja u dobra djela, ispravnije i sevapnije je da se požuri sa iftarom nakon što nastupi akšamsko vrijeme. Prenosi se od Sehl b. S'ada da je Allahov Poslanik, sallallhu alejhi ve sellem, rekao: „Neće prestati ljudi biti na hajru sve dok budu požurivali sa iftarom.“ (Bilježe Buhari, br. 1975., i Muslim, br. 1098.)

    Prenosi se od Ebu-Hurejre da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Jevreji i kršćani odgađaju iftar.“ (Bilježi Ebu Davud, br. 2353., a el-Albani ga je ocijenio vjerodostojnim.)

    Rekao je imam En-Nevevi u komentaru ovog hadisa: „ﷻ‬ ovom hadisu je podsticanje na požurivanje sa iftarom odmah nakon što zađe Sunce, a znači da će situacija u Ummetu biti dobra i organizovana i pripadnici ovog Ummeta će biti u hajru dokle god budu čuvali ovaj sunnet. Kada ga odlože, to će biti znak da se nešto u Ummetu poremetilo.“ (Vidjeti: Šerhun-Nevevi 'ala Sahihi Muslim, 7/208.)

    Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „...jer jevreji i kršćani odgađaju iftar.“ Et-Tajibi u komentaru ovoga hadisa kaže: „Razlog propisa koji je naveden u ovom hadisu ukazuje na da je temelj čiste monoteističke vjere suprotstavljanje njenim neprijateljima – jevrejima i kršćanima, i da je u podudaranju sa njima propast.“ (Vidjeti: Et-Tajjibi, Šerhul-miškat, 5/1589.)

    Kada je Aišu, radijallahu 'anha, upitao jedan od drugova Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme, (on je bio Abdullah b. Mesud): „Da li ćemo požuriti sa akšam namazom i iftarom.“, da je odgovorila: „Da, to je bila praksa Allahova Poslanik sallallahu alejhi ve selleme.“ (Bilježi Muslim, br. 1099.)

    Imam Šafija je rekao u djelu El-Umm: „Použurivanja sa iftarom je mustehabb.“ (Vidjeti: Muhammed ibn Idris eš-Šafi'ijj, el-Umm, 3/239.)

    Ibn Hazm je rekao u djelu El-Muhalla (380/4): „Od Sunneta je požurivanje sa iftarom, a odgađanje sehura do pred zoru, a vrijeme iftara je prilikom zalaska Sunca na horizontu, i nakon zalaska Sunca neće odugovlačiti sa iftarom.“

    Neke od koristi koje su spomenuli islamski učenjaci prilikom požurivanja sa iftarom:

    1. Suprostavljanje praksi jevreja i kršćana;

    2. Slijeđenje prakse Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme;

    3. Da se danu ne dodaje nešto od noći;

    4. ﷻ‬ tome je veća blagost prema postaču, i pruža mu veću energiju za činjenje ibadeta;

    5. ﷻ‬ tome se nalazi požurivanje ka onome što je Allah dozvolio, a pošto je Uzvišeni Allah plemenit, On Allah voli da ljudi uživaju u plodovima Njegove plemenitosti.

    Ibn-Hadžer El-'Askalani kaže: „Islamski učenjaci su složni se ovo odnosi na vrijeme u kojem je sigurno da je zašlo Sunce, bilo da se to vidi golim okom, ili da nas o tome obavijeste dvojica povjerljivih ljudi, ili samo jedan povjerljiv čovjek – prema jačem mišljenju.“ (Pogledaj Fethu-l-Bari, komenetar hadisa pod rednim brojem 1957. i Eš-šerhul-mumti', 267/7.)