×
Чланак говори о следећим темама које највише забрињавају оне који су прихватили Ислам или размишљају о томе: 1. Ја желим да будем муслиман али не желим да променим своје име 2. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам арапски 3. Ја желим да постанем муслиман али не желим да се обрежем 4. Желим да будем муслиман/ка али сам бео/бела 5. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам ништа о Исламу 6. Желим да постанем муслиман/ка али сам починио/ла превише грехова 7. Ја желим да постанем муслиман/ка али ја знам да постоје неки греси које не могу да престанем да чиним 8. Желим да постанем муслиман/ка али се плашим да о томе обавестим друге 9. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам ни једног муслимана или муслиманку

    „ЖЕЛИМ ДА БУДЕМ МУСЛИМАН, АЛИ...“

    (Митови о Исламу)

    "أريد أن أعتنق الإسلام ولكن..." خرافات تحول بينك وبين الإسلام

    >Српски– Serbian –<صربي

    http://www.islamreligion.com/

    موقع دين الإسلام

    —™

    Превод:

    Марко Вучковић

    Рецензија:

    Фејзо Радончић

    Љубица Јовановић

    ترجمة: ماركو وتسكوفيتس

    مراجعة:

    فيزورادونتشيش

    ليوبيتسايوفانوفيتس

    „Желим да будем муслиман, али...“

    Најосновније веровање у Исламу је: Не постоји истински бог (божанство) осим Аллаха. Он, Један, Једини, Први и Последњи, нема партнере, синове, ћерке или посреднике. Он је Сам у Својој Независности и у својој Свемоћности.

    Ово је веома једноставно веровање, то је једноставна истина. И поред тога, понекад чисто веровање у Бога може бити надвладано. Често се изненадимо кад дозовемо Бога а Он нам се одмах одазове на молбу.

    Религија Ислам обухвата то једноставно начело – да је Бог Један и то начело је садржано у једној целини која се назива покорност Богу. Ислам значи, предавање Божијој вољи. Корен арапске речи Ислам је исти и везан је са арапском речју која значи мир и сигурност. У суштини, мир и сигурност једино долазе када се живот усклади према Божијој вољи. Попут животног циклуса, Ислам увек почиње и завршава се на истом месту – нема другог бога до Аллаха.

    Када се предамо Божијој вољи, то значи да смо муслимани, и како би испољили ту нашу искреност ми сведочимо да смо предани Божијој вољи (муслимани) говорећи у самоћи или у друштву других муслимана, ла илахе илла Аллах, Мухаммеду расулу Аллах. „Не постоји истинско божанство које заслужује да буде обожавано осим Аллаха, и Мухаммед је Аллахов посланик.“

    Кад год људско биће доживи и разуме Божију милост, ђаво даје све од себе да нашкоди тој особи. Ђаво нам не жели да осетимо утеху и милост; он, такође, жели да се осећамо нервозно и депресивно. Он жели од нас да правимо грешке и да чинимо грехе. Ђаво очајава јер никада више неће да осети Божију љубав и стога он жели да исквари што више људских бића колико је могуће. У Кур'ану је наведено да се ђаво зарекао да ће да заводи човечанство и да ће да одведе што више људи са њим у Пакао:

    „Зато што Си одредио па сам у заблуду пао, кунем се да ћу их на Твом правом путу пресретати, па ћу им и спреда, и страга, и здесна, и слева прилазити, и Ти ћеш установити да већина њих неће захвална бити!“ (Кур’ан, 7:16-17)

    Кад год особа схвати истину и пожели да постане муслиман, ђаво јој дошапне реч „али“. Ја желим да постанем муслиман... АЛИ! Али ја нисам спреман/на. Али ја не говорим арапски. Али ја сам бео/бела. Заиста нисам сигуран/на у вези са Исламом. Бог нас је упозорио у вези са ђаволом и у вези са његовим подмуклим методама: „О синови Адамови, нека вас никако не заведе ђаво...“ (Кур’ан, 7:27)

    И: „Ђаво је, уистину, ваш непријатељ, па га таквим и сматрајте!“ (Кур’ан, 35:6)

    Ђаво дошаптавањем покушава да нас спречи од повратка природној вери Исламу. Ове мисли не би требале да стоје на путу особе која жели да се веже или да спозна Најмилостивијег Бога. У овом чланку размотрићемо неке од најистакнутијих митова, изложити их критичним разматрањем и видети да је Бог заиста Најмилостивији. Он је учинио прихватање Ислама лаким, а не тешким. Без оног „али“!

    1. Ја желим да будем муслиман али не желим да променим своје име

    Особа која прихвати Ислам нема обавезу да мења своје име. Посланик Мухаммед је, нека је над њим милост и благослов Божији, казао да свако буде назван добрим именом, именом које има лепо значење или обележје. За велику већину људи то није случај, међутим, ако откријете да ваше име има лоше значење или је повезано са злочинцима или тиранима из прошлости, боље је да га замените неким прихватљивијим именом. Такође, ако је неко назван по имену неког идола или асоцира на обожавање нечега другог мимо јединог Бога, онда то име мора бити промењено. Као што је то био пример са неким првим муслиманима који су се пре Ислама звали Абдул-Каба што значи роб или обожаватељ Кабе, па је посланик Мухаммед, мир над њим, наредио да промене своја имена, јер човек може да обожава само Бога.

    Запамтите да је Ислам ипак лака вера. Ако би вам мењање вашег имена јавно проузроковало невољу, бол или штету, довољно је променити га само међу најближом породицом и пријатељима.

    2. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам арапски

    Вера Ислам је објављена свим људима, за сва места, и сва времена. Она није једино намењена Арапима или онима који говоре арапски. Заправо већина светских муслимана (1,4 милијарде) немају арапско порекло. Само 15% муслимана су пореклом Арапи.

    Особа може бити муслиман без познавања и једне арапске речи; то не утиче на његову или њену способност да прихвати Ислам. Међутим, језик Кур’ана је арапски и свакодневне молитве се обављају на арапском, па иако није неопходно научити језик комплетно, након прихватања Ислама је неопходно научити неке основне молитве на арапском.

    Ако особа није у могућности да научи довољно арапских речи како би извршила своје молитве због говорне мане или немогућности да лепо изговара арапски, онда се мора трудити колико је год могуће. Најмање потребно јесте научити кратку молитву тј. прво кур'анско поглавље Ел- Фатиха, како би се исправно обавила молитва.

    Ако је учење и минимума од арапског језика немогуће, тада је особа ослобођена ове обавезе, јер Бог не оптерећује људе са теретом који они не могу да поднесу. Међутим Бог каже да је учење Кур’ана учинио лаким, стога је за особу обавезно да се потруди колико може. Алах каже: „Бог сваку особу обавезује само онолико колике су њене могућности.“ (Кур’ан, 2:286)

    И каже: „И Ми смо заиста учинили Кур’ан лаким за разумевање и памћење.“ (Кур’ан, 54:17)

    Човек је дошао посланику и казао му: „О Божији посланиче, ја не могу да запамтим било шта из Кур'ана, па ме подучи нечим што ће ми бити довољно.“ Он му је рекао: „Реци, Субхaн-Aллaaх, вел-хaмду Лиллаах, ве лаа илаахе илл-Aллаах, ве Аллааху екбер, ве лаа хауле ве лa куввете илла Биллаах. (Далеко је Бог од било које несавршености, слава Богу, нема бога осим Алаха и Бог је највећи, и нема моћи ни снаге осим са Богом).“[1]

    Улазак под окриље Ислама је лак. То је једноставан процес, слободан од сложености. У другом делу ћемо дискутовати обрезивање, затим о чињеници да су Исламом забрањене било какве етничка или расна ограничења, као и о преласку на Ислам и без поседовања великог знања о Исламу.

    Нема бога осим једног Бога. То је једноставно сведочанство које прихватање Ислама чини лаким. Постоји само један Бог, и само једна исправна Божија вера, ништа не може бити једноставније. Међутим, као што смо већ навели, кад год особа схвати истину и пожели да постане муслиман/ка, ђаво му дошапне реч „али“. Ја желим да постанем муслиман... „али“.

    Али ја нисам спреман/на...

    Али ја не говорим арапски...

    Али ја не желим да променим своје име...

    Данас ћемо писати о више митова које људе спречавају од преласка на Ислам.

    3. Ја желим да постанем муслиман али не желим да се обрежем

    Посланик Мухаммед је казао да се свако дете рађа у стању природне вере, тј. са исправним поимањем Бога.[2] Такође нам и традиција Посланика Мухаммеда говори да су пет ствари везане за урођену природу сваког човека.

    „Пет ствари су део урођене природе: уклањање стидних длака, обрезивање, краћење бркова, уклањање длака испод пазуха, и краћење ноктију.“[3]

    За овај начин се верује да је стари начин, природни начин наслеђен од стране свих Посланика, и наложен је верницима свих закона који су они донели.

    Већина исламских учењака се слаже да је обрезивање обавеза под условом да оно не ствара неки субјективни здравствени ризик. Приликом процене степена штете, човек се мора осврнути на упуту из Кур’ана и аутентичних учења посланика Мухаммеда за смернице. Ако је човек у немогућности да се обреже због страха или повреде или било којег другог оправданог разлога који би му изазвао неки проблем у животу, онда није у обавези да поступи тако. Ниједној сличној ствари није дозвољено да постане препрека која би особу онемогућила да прихвати Ислам. Другим речима, то није услов да би се прихватио Ислам. Такође, ако човек није обрезан то га не спречава да обавља молитву. И не постоји обавеза женског обрезивања у Исламу.

    4. Желим да будем муслиман/ка али сам бео/бела

    Ислам је религија која је објављена за све људе, на свим местима, за сва времена. Она није објављена одређеној раси или нацији. Ислам је потпуни начин живота заснован на учењима који се налазе у Кур’ану и веродостојној традицији посланика Мухаммеда. Иако је Кур’ан објављен на арапском језику и иако је посланик Мухаммед био Арапин, било би погрешно претпоставити да су сви муслимани Арапи, или да су сви Арапи муслимани (одређени део Арапа су припадници разних хришћанских цркава). Заправо велика већина светских муслимана (1,4 милијарде) нису Арапи.

    Не постоје било какви расни или етнички захтеви да би се прихватио Ислам. У делу своје последње проповеди, посланик Мухаммед је јасно поновио ову чињеницу:

    „О људи! Вас је Бог створио од једног претка и сви потичете од Адама, а Адам је од земље сворен. Најбољи је код Бога онај који је најбогобојазнији. Нема предности Арап над неарапом, нити неарап над Арапом, осим по богобојазности.“[4]

    Аллах Узвишени каже у Кур'ану: „О људи, Ми вас од једног човека и од једне жене стварамо и на народе и племена вас делимо да бисте се упознали. (Кур’ан, 49:13)

    5. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам ништа о Исламу

    Није обавеза детаљно познавати Ислам као услов да би се прихватио Ислам. Иако је тражење знања у Исламу обавезно. Довољно је познавати значење речи сведочанства Ислама и шест темеља Ислама и обавезе према томе. Након што особа прихвати Ислам, пред њом је време и прилика да научи више о својој вери. Нема потребе за журбом и наглим обасипањем информацијама. Не журите, али се постојано крећите напред својим сопственим кораком. Биће времена да се разуме привлачна лепота и лакоћа Ислама, и да се научи о свим Божијим посланицима Ислама, укључујући и последњег посланика Мухаммеда. Муслиман никада не престаје да учи и тражи корисно знање; то је процес који се наставља до смрти.

    Посланик Мухаммед је казао: „Вернику никада неће бити довољно тражења корисног знања, све док не уђе у Рај.“[5]

    6. Желим да постанем муслиман/ка али сам починио/ла превише грехова

    Када особа изговори речи сведочанства: „Сведочим да не постоји истинско божанство које заслужује да буде обожавано осим Аллаха, и Мухаммед је Аллахов посланик.“ Таква особа је без греха попут новорођене бебе. Сви њени претходни грехови, без обзира да ли су велики или мали бивају опроштени и обрисани. Стање такве особе је чисто, без греха, сјајно и бело; у питању је нови почетак.

    Алах каже: „Реци онима који не верују: ако се окане, биће им опроштено оно што је пре било...“ (Кур’ан, 8:38)

    У Исламу је забрањено приморавати било кога да прихвати Ислам. Међутим, ако вам срце говори да постоји само један Бог, онда не оклевајте.

    Аллах узвишени каже: „У вери нема присиле, Прави пут се јасно разликује од заблуде! Онај ко одбаци ђавола, а верује само у Бога – држи се за најчвршћу везу, која се неће прекнути. – А Бог све чује и све зна. (Кур’ан, 2:256)

    Овај део завршавамо напомињући то да када особа прихвати Ислам, сви претходни грехови, без обзира на то да ли су велики или мали греси, бивају опроштени и избрисани. Стање особе је чисто од греха, сјајно и бело; јер то је нови почетак. Међутим, има људи који оклевају да прихвате Ислам јер се плаше мислећи да неће успети да се довољно снажно сачувају грешења. О томе ћемо управо да говоримо.

    7. Ја желим да постанем муслиман/ка али ја знам да постоје неки греси које не могу да престанем да чиним

    Ако особа истински верује да нема истинског бога осим Алаха, онда мора да прихвати Ислам без уздржавања, чак иако верују да ће да настави да греши. Ако је особа претходно живела намарно и ако није била свесна својих обавеза према Богу, и ако је живела неоптерећено било којим сетом моралних принципа, Ислам би из прве могао да изгледа као сет правила и прописа које је готово немогуће испунити. Јер муслимани не пију алкохол, не коцкају се, не баве се каматом, не једу свињско месо, морају да буду часно и прописно обучени, морају да се моле пет пута дневно. Онда неке особе могу доћи у прилици да кажу: „Ја једноставно не могу да престанем да пијем алкохол“, или „пало би ми тешко да морам да се молим и сваког дана а камоли пет пута дневно.“

    Реалност је међутим, да након што особа схвати и прихвати да не постоји бог достојан обожавања осим Аллаха, и са Њим успостави искрену везу, тада заповести и одредбе постају мање оптерећујуће. У питању је спор процес где се особа труди да се покори и усклади своју вољу са Божијом вољом. Неким особама се прихватање Правог пута и успостављање срећног и мирног живота догоди у року од неколико дана, чак сати, некима су потребне недеље, месеци, или чак године. Људски путеви до Ислама су различити. Важно је само запамтити да Бог прашта све грехе. Вернику може, Божијом милошћу, бити допуштено да уђе у Рај без обзира на грехе које је починио. Са друге стране, неверници, они који обожавају нешто или некога поред јединог истинитог Бога, биће упућени у вечни Пакао. Стога се између избора да се не прихвати Ислам или да се прихвати али са повременим гресима, други избор засигурно чини бољим када је у питању вечност особе – Рај или Пакао.

    8. Желим да постанем муслиман/ка али се плашим да о томе обавестим друге

    Као што смо учестало наглашавали, нема ничег на свету што би особу спречило да прихвати Ислам. Ако се особа плаши да то исто саопшти другима, бојећи се њихове реакције, попут његових/њених родитеља, рођака или пријатеља, и притом се плаши јер мисли да они нису спремни да им се то саопшти, онда би ипак требали да пређу на Ислам тајно и да га практикују колико год су у могућности. Како буде време пролазило, и веза са Богом буде јача, вера те особе ће постати јача и имаће снаге и мудрости како да се са том ситуацијом боље суочи. Заправо, нови муслиман ће се засигурно осећати ослобођено и срећно, и почеће да осећа потребу да цео свет обавесте о лепоти Ислама.

    У међувремену, паметно би било да постепено и проницљиво припремите ваше пријтеље и породицу за промену која се очигледно код вас дешава. Можда би добро било да отворено започнете разговор о Богу и религијама уопште, да изразите интересовање према другим верама, а посебно о Исламу. Када особа почне да практикује Ислам, који је заправо начин живота, они који су им до тада били најближи често примете промену. Они ће применити нови начин поштовања према особи, као и породица и друштво генерално; и такође ће видети промену у њеном понашању, често од нервозе и незадовољства до опуштености и задовољства.

    Ислам је начин живота и тешко је скривати га дуго. Важно је запамтити да до одређених реакција мора доћи у тренутку када људи сазнају да сте прихватили Ислам. Реакције ће се разликовати, од оних које ће то усрећити и који ће прихватити, до оних који ће се узнемирити и разочарати. Често, они узнемирени након одређеног времена пређу преко тога и прихвате ту промену. И када виде многе позитивне промене у вама, могли би заправо да почну да поштују вашу промену. Особа треба да остане јака, одлучна и свесна да је Бог уз њу. Ваше речи и искуство би чак могле и на друге да утичу да следе ваш пример. Верујте Богу, научите све што можете о вашој новопронађеној вери и пустите да светло Ислама сија из ваших очију.

    9. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам ни једног муслимана или муслиманку

    Неки људи науче о Исламу читајући, други посматрајући понашање и карактер муслимана које уочавају у својим градовима и местима, неки чак науче о Исламу из програма на телевизији, а за друге чак, довољан је и звук позива на молитву. Често се лепота Ислама пронађе из чистог истраживања и без икаквог познавања неког од муслимана. Једноставно није неопходно познавати муслимане пре прихватања и преласка на Ислам.

    Прелазак на Ислам је лак попут самог изговарања речи, сведочим да нема бога осим једног Бога и сведочим да је Мухаммед Његов посланик. Прихватање Ислама се не мора одвити у џамији (исламском центру), нити су сведоци потребни за прелазак. Ове ствари су међутим, испољавање братства у Исламу и означавају почетак новог веровања са моралном и духовном подршком других муслимана. Ако не постоји ниједан исламски центар у близини или муслимана који би помогли, човек може једноставно да прати савете који су већ претходно објашњени.

    Према томе било би веома корисно за новог муслимана да оствари контакт са другим муслиманима. Чланови ваше нове духовне породице могу бити нађени при посети локаних џамија и исламских центара, или вашим представљањем муслиману или муслиманки који живе у комшилуку, које срећете на аутобуској станици, или који раде у истој фирми. Међутим, чак иако је нови муслиман/ка потпуно сам, он или она су део више од 1,5 милијарди других муслимана широм света.

    Пре или након прихватања Ислама, ова интернет страница је доступна да помогне новим муслиманима или онима који размишљају о Исламу. Постоје буквално стотине чланака о Исламу који ће вам лако објаснити Ислам. Након вашег прихватања Ислама, ова интернет страница ће вам помоћи у првим корацима као новом муслиману пружајући вам разнолике књижице и подршку кроз уживо дописивање.

    У Исламу је забрањено приморавати било кога да прихвати Ислам. Међутим, ако вам срце говори да постоји само један Бог, онда не оклевајте.

    Узвишени Аллах каже: „У вери нема присиле, Прави пут се јасно разликује од заблуде! Онај ко одбаци ђавола, а верује само у Бога – држи се за најчвршћу везу, која се неће прекнути. – А Бог све чује и све зна. (Кур’ан, 2:256)

    [1] Хадис бележи Ебу Давуд и Ен- Наса’аи.

    [2] Хадис бележи Муслим у „Сахиху“.

    [3] Хадис бележи Муслим у „Сахиху“ и Ел- Бухари у „Сахиху“.

    [4] Текст из последње беседе може бити нађен у „Сахиху“ Ел- Бухари и „Сахиху“ Муслим, и у књигама Ат- Тирмизија и Имама Ахмеда.

    [5] Хадис бележи Ет-Тирмизи.