×
Једним од највећих доказа о истинитости Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, сматра се то што читав свој живот, све до смрти, није знао ни да чита ни да пише. О томе сведоче историјске чињенице, његови супарници и његови следбеници. Никада није читао неку књигу, нити је икада студирао неку науку, па и поред тога извео је бројне учењаке и предводнике - подучио је целокупни свет. Како је другачије могао да поседује знање осим ако оно није било објава која му је силазила са неба...

    ПОСЛАНИК МУХАММЕД – ОНАЈ КОЈИ НИЈЕ ЗНАО ДА ЧИТА И ПИШЕ – ПОДУЧИО ЈЕ ЦЕО СВЕТ!

    أمي الذي علّم العالم

    >Српски – Serbian – <صربي

    др. Абдул-Мухсин бин Зебн ел-Мутајри

    د. عبد المحسن بن زبن المطيري

    —™

    Превод: Амра Дацић

    Рецензија: Ирфан Клица

    ترجمة: عمرة داتسيتش

    مراجعة: عرفان كليتسا

    Посланик Мухаммед – онај који није знао да чита и пише – подучио је цео свет

    Једним од највећих доказа о истинитости Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, сматра се то што читав свој живот, све до смрти, није знао ни да чита ни да пише. О томе сведоче историјске чињенице, његови супарници и његови следбеници. О томе је Узвишени Бог казао следеће:

    „Ти пре ње ниједну књигу ниси читао, а ниси је ни десном руком својом писао; иначе, посумњали би они што лажи говоре.“ (Кур'ан, Паук, 48)

    Ова неоспорна чињеница била је својеврсни одговор на многе убачене сумње, самим тим што Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, није био писар -професионалац, нити велики читалац, па како је другачије могао да поседује знање осим ако оно није било објава која му је силазила са неба. Никада није читао неку књигу, нити је икада студирао неку науку, па и поред тога извео је бројне учењаке и предводнике - подучио је целокупни свет!

    Како је уопште човек који није знао да чита и пише могао да поседује толику количину информација између којих апсолутно није било никаквих контрадикторности, противречности и неслагања, па чак ни најмањих несугласица. Напротив, све оне се нижу у јединствен контекст и плове ка заједничком одредишту. То није био у стању да учини најобразованији човек, па како је тек онда могао да учини онај који није знао да чита и пише?!

    „Да је он (Кур'ан) од неког другог, а не од Аллаха[1], сигурно би у њему нашли многе противречности.“ (Кур'ан, Ен-Ниса, 82)

    Како је онај који није знао ни да чита ни да пише могао да буде упитан о било којем питању, па на њега смело да одговара!? Како је могао да дискутује и побеђује у дискусијама, или да расправља па да у расправи његови докази надјачају све друге!? Никада није забележено да је променио мишљење које је претходно заступао, или да је у вези са неким питањем погрешио! Све ово додатно учвршћује мишљење да је он уистину истинољубиви Веровесник, нека су Божији благослов и мир над њим, који добија вести и обавештења о претходним посланицима и народима, и поред тога што не зна ни да чита ни да пише!

    Овај одговор упућен је онима који су на њега лагали:

    „И говоре: 'То су измишљотине народа древних; он тражи да му се преписују и ујутру и навече да му их читају.'“ (Кур'ан, Ел-Фуркан, 5)

    Такође, овај одговор упућен је и онима који тврде да је Посланик, нека је Божији благослов и мир над њим, своје знање црпео из Торе и Јеванђеља, али и многим другим лажним тврдњама и сумњама које овај одговор у потпуности анулира!

    Одломак из књиге „Непорециви аргументи о истинитости посланства Мухаммеда мир над њим“, аутора др. Абдул-Мухсина бин Зебна ел-Мутајриа

    [1] Аллах је арапска реч која означава властито име Једног, Јединог, Истинског Бога који је јединствен у свему и није никакав назив за неког посебног Бога муслимана. Корен овог имена је у речи 'илах' која у арапском језику значи бог или божанство, било оно истинито или лажно. Додавањем одређеног члана 'Ел', добија се реч 'Ел-Илах' која је основа имена 'Аллах' којим се означава Један, Једини, Истински Бог који постоји, Створитељ и Господар свега, Једини Који заслужује да се обожава и Једини Кога Његови робови истински обожавају. Сва божанства мимо њега су лажна. Узвишени Бог у исламу има мноштво лепих имена, а име Аллах упућује на сва остала Божија лепа имена. Хришћани и Јевреји који говоре арапским језиком исто тако Бога називају Аллах и то име користе у Библији.