Савет ономе ко има потребу да ступи у брак али није у могућности
Категорије
Извор
Full Description
САВЕТ ОНОМЕ КО ИМА ПОТРЕБУ ДА СТУПИ У БРАК АЛИ НИЈЕ У МОГУЋНОСТИ
النصيحة لمن يريد الزواج ولا يقدر عليه
>Српски – Serbian – <صربي
www.islamqa.info
Превод: Љубица Јовановић
Рецензија: Амра Дацић
ترجمة: ليوبيتسا يوفانوفيتس
مراجعة: عمرة داتسيتش
Савет ономе ко има потребу да ступи у брак али није у могућности
Питање: Имали смо програм у којем је муслиманска омладина могла да разговара са онима који су старији о хадисима (предајама) Божијег Посланика, нека су Божији благослов и мир над њим, који се тичу брака, и о обавези олакшавања омладини да ступају у брак. Ова тема је довела до многих расправа, јер су родитељи забринути о ситуацији и добробити брачног пара, посебно ако имају децу. Млади данас не завршавају своје универзитетске студије до двадесет и једне године, или двадесет и треће за оне који студирају медицину. Не могу себи да приуште трошкове брака. Па, какав практични савет имате за њих? Велики број муслиманске омладине на Западу жели да да ступи у брак.
Одговор: Хвала припада Богу!
Прво:
Разговарање о исламским питањима и трошење времена на томе је једна од најкориснијих ствари које особа може да уради за себе; јер је тражење знања обавеза и вид ибадета[1], јер особа троши време на оно што користи њој и другим. Ако особе које разговарају не разумеју нешто, онда морају да питају особе које имају знање.
Друго:
Наш савет за оне који живе у земљама неморала и неверства јесте да се иселе из њих у муслиманске земље где су овосветска искушења и искушења жена мања. Нису све муслиманске земље исте по томе питању, па треба мудро изабрати међу њима.
Саветујемо их да напусте свако окружење у којем могу да се поклизну и падну, било да је то његов смештај, посао или школа/факултет.
Саветујемо их да пожуре са браком, и да изаберу побожне супруге које немају превелике захтеве за венчани дар, итд.
Саветујемо оне које нису у стању да се жене да се боје Бога и да не гледају и да не слушају забрањене ствари, да не иду према забрањеним стварима, и да не дирају оно што има је забрањено да дирају. Требају да се потпомогну са намазом[2] и постом, молбом, и да буду у друштву побожних људи. Требају да се окупирају корисним стварима, као што је тражење знања, памћење Кур'ана и упућивањем молбе Богу, јер ако се особа заузме обожавањем Бога, то ће да га одврати од тога да му буде непокоран.
Треће:
Наш савет вођама заједница, родитељима и старатељима момака и девојака је да не учине свршетак студија условом за брак. Од када је то брак препрека за учење?! Штавише, стварност и искуство указују на супротно јер брак омогућује особи да се фокусира и чини му разум чистим, и поврх свега то је покорност наређењу Божијег Посланика, нека су Божији благослов и мир над њим, омладини да се жени.
Тако да, родитељи и старатељи не требају да оптерећују омладину са превеликим захтевима који могу да буду вид расипништва. Требају да ограниче захтеве само на потребе жене и куће. Требају да разумеју да је брак један од начина кроз које се тражи опскрба. Узвишени Бог каже ( у преводу значења):
Удавајте неудате и жените неожењене, и честите робове и робиње своје; ако су сиромашни, Аллах[3] ће им из обиља Свога дати. Аллах је неизмерно добар и све зна. (Кур'ан, Светлост, 32)
А Бог најбоље зна.
Извор: http://islamqa.info/ar/12403
[1] Ибадет (обожавање, богослужје) у језичком смислу представља понизност и скрушеност (према Богу). У терминолошком значењу ибадет је назив за све оно што Узвишени Бог воли и са чиме је задовољан од речи и дела, јавних и тајних. Дакле, ибадет је обожавање Бога кроз покорност у ономе што је Он наредио и остављање онога што је забранио. Три су темеља ибадета: љубав, страх и нада. Услови исправности ибадета и његовог примања су: искреност – да то дело буде само ради Бога, и исправност – да то дело буде у складу са праксом последњег Божијег посланика, Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим. Ибадет се упућује само Узвишеном Богу.
[2] Намаз (ар. салат) у језичком смислу односи се на молитву или молбу (Богу). У терминолошком смислу намаз је посебан обред богослужења или обожавања који захтева одређене речи и покрете који су прецизно дефинисани. Намаз је, након сведочења да нема другог истинског бога осим Аллаха и да је Мухаммед Божији посланик и роб, други темељ Ислама без којег Ислам човека не може опстати. Он је веза између човека и његовог Господара и у њему се огледа човекова покорност Божијим наређењима. Обавезних намаза у току дана је пет који се клањају (обављају) у прецизно одређеном времену.
[3] Аллах је арапска реч која означава властито име Једног, Јединог, Истинског Бога који је јединствен у свему и није никакав назив за неког посебног Бога муслимана. Корен овог имена је у речи 'илах' која у арапском језику значи бог или божанство, било оно истинито или лажно. Додавањем одређеног члана 'Ел', добија се реч 'Ел-Илах' која је основа имена 'Аллах' којим се означава Један, Једини, Истински Бог који постоји, Створитељ и Господар свега, Једини Који заслужује да се обожава и Једини Кога Његови робови истински обожавају. Сва божанства мимо њега су лажна. Узвишени Бог у Исламу има мноштво лепих имена, а име Аллах упућује на сва остала Божија лепа имена. Хришћани и Јевреји који говоре арапским језиком исто тако Бога називају Аллах и то име користе у Библији.