Узвишени Бог је потврдио посланичку мисију посланика Мухаммеда

УЗВИШЕНИ БОГ ЈЕ ПОТВРДИО ПОСЛАНИЧКУ МИСИЈУ ПОСЛАНИКА МУХАММЕДА

إقرار الله تعالى لدعوة رسوله صلى الله عليه وسلم

>Српски – Serbian – <صربي

др. Абдул-Мухсин бин Зебн ел-Мутајри

د. عبد المحسن بن زبن المطيري

—™

Превод: Амра Дацић

Рецензија: Љубица Јовановић

ترجمة: عمرة داتسيتش

مراجعة: ليوبيتسا يوفانوفيتس

Узвишени Бог је потврдио посланичку мисију Посланика Мухаммеда, мир над њим

У аргументе који потврђују истинитост Мухаммедовог, нека су Божији благослов и мир над њим, посланства спада и то што је Узвишени Бог признао његову мисију. Да је Мухаммед другачије говорио у име свога Господара, Узвишени је известио да би га одмах уништио:

„А да је он о Нама[1] којекакве речи износио, Ми бисмо га за десну руку ухватили, а онда му жилу куцавицу пресекли, и нико га између вас не би могао од тога одбранити.“ (Кур'ан, Час неизбежни, 44-47)

И рекао је:

„'Тешко вама!' - рече им Муса (Мојсије). 'Не износите лажи о Аллаху[2], па да вас Он казном уништи; а сигурно неће успети онај који лажи износи!'“ (Кур'ан, Та Ха, 61)

И рекао је:

„Реци: 'Они који о Аллаху лажи износе неће успех постићи.'“ (Кур'ан, Јунус/Јона, 69)

Такође је рекао:

„Аллах никако неће указати на Прави пут ономе ко је лажљивац и неверник.“ (Кур'ан, Скупови, 3)

Дакле, Веровесник, нека су Божији благослов и мир над њим, није изневерио своју мисију, већ ју је исправно и успешно обавио у свим њеним сегментима. Његова вера је највеличанственија вера на Земљи и са највећим степеном ширења.

Овај непорециви аргумент и признање детаљније је појаснио учењак Ибнул- Кајјим, Бог му се смиловао, рекавши:

„Једном приликом сам у Египту имао расправу са најученијом и најугледнијом особом, у коју Јевреји показују својим прстом. Приликом нашег разговора, рекао сам му: 'Ви много вређате Бога самим тим што поричете Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим!' Зачуђено ме упитао: 'Зар неко попут тебе може да каже тако нешто?!' 'Послушај моју опсервацију ове констатације, рекох му, и наставих: 'Ви сматрате да је Мухаммед био само неправедни владар који је људе присиљавао на послушност оштрицом свога мача, и да није био посланик којег је Бог послао. Сматрате да је двадесет и три године свога живота провео тврдећи за себе да је Божији посланик којег је послао свим створењима, који је говорио: 'Бог ми је наредио то и то, а забранио ми је то и то. Објавио ми је то и то, и да ништа од тога није било истина! Такође тврдите да је говорио: 'Бог ми је дозволио да у ропство одведем децу и жене, па да запленим имовину и поубијам мушкарце, оне који ме буду порицали и мени се супротстављали! И да све то није била истина! Сматрате да је устрајавао кршећи и мењајући веру свих веровесника, да се супротстављао и ратовао са њиховим следбеницима, да је докинуо њихове верозаконе... Ако то тврдите, онда сте поборници једног од следећа два мишљења: или да је Узвишени Бог све то посматрао и детаљно знао, или да Му је све то промакло и да о томе ништа није знао! Ако кажете да Бог о њему ништа није знао, у том случају сте Бога сврстали међу највеће незналице и казали сте да је онај који је био упознат о Мухаммеду био знанији од Бога! Ако кажете да је Бог добро знао, посматрао и надзирао над свим оним што је Мухаммед чинио, у том случају требате да се одредите у погледу следећег: или је Бог имао моћ и способност да га промени, заустави и забрани му да таква дела чини, или да није био способан. Ако сматрате да није био способан, у том случају сте Га сврстали међу највеће неспособњаковиће - што се директно супротставља Његовом господарству (тј. да је Бог једини Створитељ света и да Он свиме управља, да Он оживљава, усмрћује и даје опскрбу). Ако кажете да Бог има моћ и способан је, зашто је Мухаммеда подржавао и помагао? Зашто је уздизао њега и његове речи? Зашто се одазивао на његове молбе? Зашто га је помагао у борби против његових непријатеља? Зашто му је давао разнолике облике наднаравних дела, чудеса и чудноватних сутуација који прелазе бројку од хиљаду? Зашто га је штитио од свих недаћа које су му биле спремане и зашто, када би Га год нешто замолио, Он би му то удовољавао? То што ви о Мухаммеду мислите сматра се највећом неправдом и глупошћу која је недолична да се припише неком разумном човеку, а камоли да се још са тим вређа Господар Земље и небеса! Још је одвратније уколико признајете да га је Бог подржао и да је признао његову мисију практичним делима и речју, а ви и даље сматрате да је Мухаммед лажно сведочио и неистину говорио!' Када је саслушао моје речи, он рече: 'Боже сачувај да Бог тако нешто допусти лажову! Он је био веровесник који је истину говорио! Онај који га буде следио, биће срећан и спашен!' Упитах га: 'Па, због чега не прихватиш његову веру?' Он рече: 'Он је искључиво послан неписменом народу коме није објављена Књига, а ми већ имамо Књигу коју следимо.' Рекох му: 'Поражен си у потпуности! Заиста угледни људи и обичан народ знају да је он Божији посланик послат свим створењима, да је неверник и становник Пакла сваки онај који га не буде следио. Уз то, борио се против следбеника Књиге, Јевреја и хришћана. Ако је исправна његова мисија, онда требаш да је подржаваш у свему ономе о чему је обавештавао!?' Он је остао без одговора."[3]

Одломак из књиге „Непорециви аргументи о истинитости посланства Мухаммеда мир над њим“.[4]