Које су особине праве вернице?
Категорије
Извор
Full Description
КОЈЕ СУ ОСОБИНЕ ПРАВЕ ВЕРНИЦЕ?
من هي ذات الدين ؟
>Српски – Serbian – <صربي
Мухаммед ибн Салих Ел-Мунеџид
www.islamqa.info
Превод: Љубица Јовановић
Рецензија: Амра Дацић
ترجمة: ليوبيتسا يوفانوفيتس
مراجعة: عمرة داتسيتش
Које су особине праве вернице?
Питање: Ја сам младић који је почео да размишља о браку, али имам неколико питања која бих хтео да питам пре него што почнем да тражим супругу. Што се тиче супруге, која је то жена која је права верница, коју нам је Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, препоручио да тражимо?
Знам да је потребно да буде што више ученија, посвећена богослужењу, побожна и укључена у мисионарство, али шта са оном која није све то? Као на пример да ради само оно што је обавезно - да ли је она права верница на коју је мислио Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим?
Одговор: Хвала припада Аллаху (Богу)!
Препоручено је да се жене девојке које се придржавају вере, али које су то оне које су привржене вери?
Прво:
Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, је препоручио да се жене девојке које се придржавају вере, када је рекао:
"Жену удају четири ствари: њено богатство, порекл'о, лепота и вере. Па ти узми ону која је верница - руке ти се опрашиле (тј. благословљен био)." (Бележе Бухарија, бр. 5090; Муслим, бр. 1466)
Учењак Абду-л-Азим Абади, Бог му се смиловао, је рекао:
"Оно што се мисли јесте да би младић који је верник и има добро понашање требао да да предности вери у свим стварима, поготово када се ствар тиче друготрајних питања (као што је брак). Па је Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, наредио да се тражи жена верница, и то је највећи циљ.
'Руке ти се опрашиле' је пожуривање да се пуно труди, да засуче рукаве и тражи оно што му је наређено."
Друго:
Што се тиче својстава добре вернице, можемо да дамо много особина које спадају у опис оне која се истински придржава вере:
1. Исправно веровање
Ово је најважнија особина. Жена која је од ехлу-суннета вел-џемата[1] је она која ће да постигне највеће и најбоље карактеристике добре вернице, а она која је следбеник новотарија и заблуда неће да буде од оних добрих верница које је препоручено да муслимани жене, због лошег утицаја којег ће да има на мужа или децу, или на обоје.
2. Покорност мужу, и не супростављање њему ако јој нареди нешто што је дозвољено
Преноси се да је Ебу Хурејре, Бог био задовољан њиме, рекао:
"Упитан је Божији Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим: 'Која је то жена најбоља?' Он је одговорио: 'Она која када је муж погледа она га развесели, која му се покорава у ономе што јој нареди, и не ради са собом или својом имовином оно са чиме он није задовољан." (Бележи Е-Несаи, бр. 3131)
Тако да је Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, споменуо три особине које требају да се нађу код добре, побожне супруге. То су:
- Када је погледа, задовољан је њеним практиковањем вере, ставом, понашањем и изгледом;
- Када је он одсутан она штити његову част и имовину;
- Ако јој каже нешто да уради, она му се покорава, све док јој није рекао да уради нешто што је грех.
3. Она која помаже мужу у вери и у практиковању вере, говорећи му да ради добра дела и спречава га да ради забрањене ствари.
Преноси се да је Севбан рекао:
"Када је објављено за злато и сребро оно што је објављено, рекли су: 'Па какву врсту имовине онда да скупљамо?' Омер је рекао: 'Сазнаћу то за вас.' Тако да се попео на камилу и сустигао је Посланика, нека су Божији благослов и мир над њим, а ја сам био иза њих. Рекао је: 'О Божији Посланиче, какву врсту имовине требамо да постижемо?' Рекао је: 'Постижите захвално срце, језик који спомиње Бога и супругу верницу која вам помаже у погледу Будућег живота.'"
(Бележи Тирмизи, бр. 3094)
Ел-Мубарекфури, Бог му се смиловао, је рекао:
"'Супругу верницу која ће да му помогне у вери' значи: у његовом практиковању вере, тако што ће да га подсећа да клања, пости и ради друге врсте добрих дела, и чуваће га да не почини блуд или неко друго забрањено дело."
(Тухвету-л-Ахвези, 8/390)
4. Она је побожна жена, и од особина побожне жене јесте да је она покорна своме Господару и испуњава права мужа у погледу његове имовине и права која он има код ње, чак и када је њен муж одсутан.
Узвишени Бог каже:
Због тога су честите жене послушне и за време мужевљевог одсуства воде бригу о ономе о чему требају бригу водити (својој чедности и мужевој имовини), јер и Бог њих штити." (Кур'ан, Ен-Ниса', 34)
Учењак Абду-р-Рахман ес-Са'ади, Бог му се смиловао, је рекао:
"'Због тога су честите жене послушне' значи: покорне Богу, нека је Он узвишен. 'За време мужевљевог одсуства воде бригу' значи: послушне су својим мужевима и чак и када је он одсутан чувајући себе и мужеву имовину, тражећи у томе Божију помоћ, јер нико то не може да уради сам од себе, јер је душа склона злу, али онај који се ослони на Бога, Он ће му бити довољан и помоћи ће му у верским и овосветским пословима."
(Тефсир ес-Са'ади, 117)
Преноси се да је Са'ад ибн Веккас, Бог био задовољан њим, рекао:
"Божији Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, је рекао: 'Четири ствари су неопходне за срећу: побожна жена, простран дом, добар комшија и поуздано превозно средство. А четири ствари су оне које чине некога очајним: лош комшија, лоша жена, мала кућа и лоше превозно средство.'"
(Бележио Ибн Хиббан у Сахиху, бр. 1232)
Исламски учењак Ибн Тејмијје, Бог му се смиловао, је рекао:
„Побожна жена ће да буде са својим мужем много година, и то је она на коју се циљало у хадису (цитату) у којем је Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, рекао: 'Овај свет су пролазна уживања, а најбоље његово уживање јесте побожна супруга, која када је погледаш развесели те и ако јој кажеш да уради нешто послуша те, а ако си далеко од ње онда те чува у погледу части и имовине.'
Ово је оно што је Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, препоручио када су га мухаџири (становници Меке који су преселили у Медину) упитали који имовину да постижу: 'Постижите захвално срце, језик који спомиње Бога и супругу верницу која вам помаже у погледу Будућег живота.'
Она може да пружи љубав и самилост о којој Бог говори у Својој књизи, а растанак од ње понекад може да буде тежи од смрти, и тежи од губитка имовине или напуштања домовине, посебно ако је једно наклоњено другоме или имају децу заједно која ће да буду повређена разводом."
(Меџму'у-л-Фетава, 35/299)
5. Која ради дела обожавања и покорности, и клони се забрањених ствари
Ово је оно на шта се мисли у веродостојном хадису под вером, који смо навели на почетку.
Рекао је Ел-Хатиб Ел-Шербини Еш-Шафи'и, Бог му се смиловао:
"Оно што се мисли под приврженост вери јесу дела обожавања и покорности, добра дела, и удаљавање од забрањених ствари."
(Мугни ел-Мухтаџ, 3/127)
Она која обједини покорност своме Господару, чинећи обавезна дела која су јој наређена, и клони се од забрањених дела која су јој забрањена, са послушношћу своме мужу, има радосну вест од Посланика, нека су Божији благослов и мир над њим, да ће да буде веома почашћена када уђе у Рај.
Божији Посланик, Мухаммед, нека су Божији благослов и мир над њим, је рекао:
"Ако жена клања пет дневних обавезних намаза[2], пости месец рамазан, чува своју чедност и послушна је мужу, биће јој речено: 'Уђи у Рај кроз која врата год хоћеш." (Бележи Ахмед, бр. 1664)
7. Она је посвећена ибадету[3] и она пости
Узвишени Бог каже (у преводу значења):
Ако вас он пусти, Господар његов ће му дати уместо вас бољих жена од вас; оданих Богу, верница, послушних Богу, покајница, које се Бога боје, које посте, удовица и девојака. (Кур'ан, Забрана, 5)
Коментатор Кур'ана Ел-Бегави, Бог му се смиловао, је рекао:
'... Дати уместо вас бољих жена од вас; оданих Богу' значи: које се покоравају Богу и које су Му послушне.
'Верница' значи: оне које верују у Божију једноћу (тевхид[4]).
'Послушних Богу' значи: покорних, или је оне које молбе упућују или оне које клањају." (Тефсир ел-Бегави, 8/168)
Тако да је познато да "приврженост вери" (вера) је свеобухватна реч која укључује разне врсте богослужења, покорности, особина и ставова. Оно што је битно да се напомене јесте да ове особине и врлине које смо споменули нису исте код свих жена, него имају различити степени истих, и то је познато. Што је жена више стиднија (чеднија), ученија и посвећена богослужењу, то је више пожељнија за брак, да буде супруга.
Било како било, жена која је верница је она која ће да помогне мужу да штити своју веру, која ће да му помогне у погледу његовог Будућег света, која га усрећи када је погледа, она која чува његову част када је он одсутан и која ће добро да одгаја његову децу.
А Аллах (Бог) зна најбоље.
Одговорио: Учењак Мухаммед б. Салих ел-Мунеџџид
Извор: http://islamqa.info/ar/96584
[1] Синтагма ехлу-суннет вел-џемат означава темељни ток разумевања Ислама, односно, означава практиковање Ислама онаквог са каквим је дошао Божији посланик Мухаммед, нека су Божији благослов и мир над њим, и онаквог каквог су нам га пренели његови часни асхаби (другови). Често је употребљавана и скраћеница ехли-суннет, као што се данас често каже само сунније.
[2] Намаз (ар. салат) у језичком смислу односи се на молитву или молбу (Богу). У терминолошком смислу намаз је посебан обред богослужења или обожавања који захтева одређене речи и покрете који су прецизно дефинисани. Намаз је, након сведочења да нема другог истинског бога осим Аллаха и да је Мухаммед Божији посланик и роб, други темељ Ислама без којег Ислам човека не може опстати. Он је веза између човека и његовог Господара и у њему се огледа човекова покорност Божијим наређењима. Обавезних намаза у току дана је пет који се клањају (обављају) у прецизно одређеном времену.
[3] Ибадет (обожавање) у језичком смислу представља понизност и скрушеност (према Богу). У терминолошком значењу ибадет је назив за све оно што Узвишени Бог воли и са чиме је задовољан од речи и дела, јавних и тајних. Дакле, ибадет је обожавање Бога кроз покорност у ономе што је Он наредио и остављање онога што је забранио. Три су темеља ибадета: љубав, страх и нада. Услови исправности ибадета и његовог примања су: искреност – да то дело буде само ради Бога, и исправност – да то дело буде у складу са праксом последњег Божијег посланика, Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим. Ибадет се упућује само Узвишеном Богу.
[4] Тевхид је арапска реч која у језичком значењу значи учинити одређену ствар једном, издвојити је између осталих ствари. У терминолошком значењу ова реч представља концепт монотеизама, веровање да је Узвишени Бог Господар, Створитељ, Владар и Онај који управља свим питањима Његових створења, веровање да је Он Узвишени јединствен у Свом Бићу и Својим својствима у чему Му нико не сличи, и веровање да само Он истински заслужује да буде обожаван те да је свако божанство мимо Њега лажно. Смисао живота и обавеза сваког човека јесте остварити тевхид, јер само ко га оствари ући ће у Рај.