Да ли ће сваки муслиман ући у Рај?
Категорије
Извор
Full Description
ДА ЛИ ЋЕ СВАКИ МУСЛИМАН УЋИ У РАЈ?
>Српски – Serbian – < صربي
www.islamqa.info
Превод: Љубица Јовановић
Рецензија: Амра Дацић
هل كل مسلم يدخل الجنة؟
موقع الإسلام – سؤال وجواب
ترجمة: ليوبيتسا يوفانوفيتس
عمرة داتسيتش مراجعة:
Да ли ће сваки муслиман ући у Рај?
Питање:
Да ли ће сви муслимани, укључујући лицемере, оне који нису молитву обављали (клањали) и који су Богу у обожавању друге придруживали (ширк чинили), ући у Рај након што проведу неко време у Паклу?
Одговор:
Хвала припада Аллаху.
Неопходно је разумети основно правило по овом питању, по питању уласка у Рај и вечног боравка у Ватри. То је кратка и једноставна ствар која је објашњена у кратком хадису који је забележио Муслим у своме Сахиху (135) од Џабира, нека је Бог задовољан њим, да је рекао:
„Дошао је човек код Посланика, нека су благослов и мир над њим, и рекао: 'Која су два дела која чине неизбежним улазак у Рај или Пакао?'
Он је рекао: 'Ко год не буде Богу ширк[1] чинио ући ће у Рај, а ко умре чинећи ширк Богу ући ће у Пакао.'“
Учењак Невеви, Бог му се смиловао, каже:
„Што се тиче речи: 'Која су два дела која чине улазак у Рај или Пакао неизбежним?' Њима се мисли на праксу због које ће сигурно ући у Рај и праксу због које ће сигурно ући у Пакао.“
Хадис (Послаников, мир над њим, цитат) појашњава да разлог због којег ће човек сигурно ући у Рај јесте да умре на веровању у Божију једноћу, а оно због чега ће сигурно бити вечно у Паклу јесте ако умре у ширку (придружујући Богу судруга).
То је коначни принцип који је познат и утврђен у Исламу. Потврђен је веродостојним предајама. Узвишени Бог каже:
„Бог неће опростити да Му се ширк чини, а опростиће мање грехове од тога коме Он хоће. А онај ко Богу ширк чини, тај измишља лаж и чини грех велики.“ (Кур'ан, превод значења Ен-Ниса', 48)
Посланик, нека су благослов и мир над њим, је објаснио у хадису о заузимању (шефа'ату), стање грешника у Паклу, и објаснио је да нико неће бити изведен из њега осим оних који су умрли верујући у Божију једноћу (тевхид) и који су изговорили шехадет (сведочење да нема другог истинског бога осим Аллаха), и који су у својим срцима имали веровање:
„Биће изведен из Ватре свако ко је рекао: 'Ла илахе иллеллах (Нема другог истинског бога осим Аллаха)' и који има у срцу добра колико је зрно јечма. Онда ће бити изведен из Ватре свако ко је рекао: 'Ла илахе иллеллах' и који има у срцу добра колико је зрно пшенице. Онда ће бити изведен из Ватре свако ко је рекао: 'Ла илахе иллеллах' и који има у срцу добра колико трунке.“ Хадис су забележили Бухарија (6861) и Муслим (285).
На основу овога, можемо видети стање оних који су поменути у питању:
- Ако је особа упала у велики[2] ширк, било да је у основи мушрик (онај који чини ширк) као што су јевреји, хришћани, будисти и друге врсте неверника, или да је био муслиман који је се одметнуо од Ислама тиме што је упао у ширк – као што је споменуто у питању – онда његова тврдња да припада Исламу или то што има муслиманско име неће да му користи, нити његова добра дела која је урадио итд., ако је упао у велики ширк и умро на томе а није се претходно покајао. Узвишени Бог каже:
А теби, и онима пре тебе објављено је: 'Ако будеш Богу ширк чинио, твоја дела ће, сигурно, пропасти, а ти ћеш изгубљен бити.' Него, Бога једино обожавај и буди од захвалних! (Кур'ан, ревод значења Ез-Зумер, 65-66)
- Онај који никако не клања (тј. не обавља обавезну молитву), било у кући или у џамији, и не иде петком на заједничку молитву нити на заједничке молитве другим данима, такав је, такође, учинио своју књигу добрих дела ништавном и пао је у неверство тиме што молитву не обавља никако. Божији посланик, Мухаммед, нека су благослов и мир над њим, је рекао: „Уговор између нас и њих (многобоижаца, неверника) је намаз (молитва), па ко га остави узневеровао је.“ Хадис су забележили Тирмизи (2545) и Ен-Несаи (459). Шејх Албани га је оценио веродостојним.
- Што се тиче лицемера, ако се овде мисли на особе које при себи имају велико лицемерство, то јест они који спољашњошћу показују да су верници, а уствари у срцу су неверници скривајући то од људи, они ће бити на горем степену од неверника и мушрика (многобожаца). Њихова коначница ће бити у најдоњим степенима Пакла, као што је Узвишени Бог рекао:
Лицемери ће на самом дну Пакла бити и ти им нећеш заштитника наћи. (Кур'ан, превод значења Ен-Ниса', 145)
Али ако сте под лицемерима мислили на оне који падну у нека дела лицемерства, као што је лаж или проневера поверења или кршење обећања; или да је упао у неки мали[3] ширк, као што је да ради дела да би га други видели или да се заклиње неким мимо Бога; или особа која је упала у неки велики или мали грех – таква особа не постаје неверник самим чињењем тог дела. То га не изводи ван оквира Ислама и неће вечно бити у Паклу због тога, ако при том умре као верник у Божију Једноћу (монотеизам). Него, он је под Божијом вољом, ако Он хоће казниће га због његових греха, а онда ће да га уведе у Рај због тога што је веровао у Божију Једноћу (тевхид), или ће да му се смилује на самом почетку и увесће га у Рај и опростиће му грехе које је урадио.
Бухарија (6933) и Муслим (1659) преносе од Ебу Зерра, нека је Бог задовољан њим, да је Божији Посланик, нека су благослов и мир над њим, рекао:
„Дошао ми је Џибрил у страни Ел-Харре и рекао: 'Обрадуј свој уммет (народ) да ће свако ко умре а не буде ширк Аллаху чинио ући у Џеннет.' Рекао сам: 'Џибриле, чак и ако буде крао и блуд чинио?' Рекао је: 'Да.' Рекао сам: 'Чак и ако краде и чак ако чини зиналук.' Рекао је: 'Да.' Рекао сам: 'Чак и ако краде и чак ако чини зиналук.' Рекао је: 'Да, чак и ако буде пио алкохол.'“
А Аллах зна најбоље.
Одговорио: Мухаммед б. Салих ел-Мунеџџид
Извор: http://islamqa.info/ar/147996
[1] Језичко значење речи ширка је: приписивање, изједначавање и упоређивање. А у исламској терминологији ширк значи изједначавање неког другог мимо Бога, са Богом у ономе што је својствено само Њему, нека је слављен Он. То јест да се Богу у обожавању придружује нешто мимо Њега.
[2] Велики ширк је дело које починиоца изводи из вере. Попут да се молитва упућује неком другом мимо Богу.
[3] Мали ширк је дело које починиоца не изводи из вере.