×
Питање: Да ли ће сви муслимани, укључујући лицемере, затим оне који никада нису молитву обављали (клањали), као и оне који су Богу у обожавању друге придруживали (ширк чинили), ући у Рај након што проведу неко време у Паклу?

    ДА ЛИ ЋЕ СВАКИ МУСЛИМАН УЋИ У РАЈ?

    >Српски – Serbian – < صربي

    www.islamqa.info

    —™

    Превод: Љубица Јовановић

    Рецензија: Амра Дацић

    هل كل مسلم يدخل الجنة؟

    موقع الإسلام – سؤال وجواب

    —™

    ترجمة: ليوبيتسا يوفانوفيتس

    عمرة داتسيتش مراجعة:

    Да ли ће сваки муслиман ући у Рај?

    Питање:

    Да ли ће сви муслимани, укључујући лицемере, оне који нису молитву обављали (клањали) и који су Богу у обожавању друге придруживали (ширк чинили), ући у Рај након што проведу неко време у Паклу?

    Одговор:

    Хвала припада Аллаху.

    Неопходно је разумети основно правило по овом питању, по питању уласка у Рај и вечног боравка у Ватри. То је кратка и једноставна ствар која је објашњена у кратком хадису који је забележио Муслим у своме Сахиху (135) од Џабира, нека је Бог задовољан њим, да је рекао:

    „Дошао је човек код Посланика, нека су благослов и мир над њим, и рекао: 'Која су два дела која чине неизбежним улазак у Рај или Пакао?'

    Он је рекао: 'Ко год не буде Богу ширк[1] чинио ући ће у Рај, а ко умре чинећи ширк Богу ући ће у Пакао.'“

    Учењак Невеви, Бог му се смиловао, каже:

    „Што се тиче речи: 'Која су два дела која чине улазак у Рај или Пакао неизбежним?' Њима се мисли на праксу због које ће сигурно ући у Рај и праксу због које ће сигурно ући у Пакао.“

    Хадис (Послаников, мир над њим, цитат) појашњава да разлог због којег ће човек сигурно ући у Рај јесте да умре на веровању у Божију једноћу, а оно због чега ће сигурно бити вечно у Паклу јесте ако умре у ширку (придружујући Богу судруга).

    То је коначни принцип који је познат и утврђен у Исламу. Потврђен је веродостојним предајама. Узвишени Бог каже:

    „Бог неће опростити да Му се ширк чини, а опростиће мање грехове од тога коме Он хоће. А онај ко Богу ширк чини, тај измишља лаж и чини грех велики.“ (Кур'ан, превод значења Ен-Ниса', 48)

    Посланик, нека су благослов и мир над њим, је објаснио у хадису о заузимању (шефа'ату), стање грешника у Паклу, и објаснио је да нико неће бити изведен из њега осим оних који су умрли верујући у Божију једноћу (тевхид) и који су изговорили шехадет (сведочење да нема другог истинског бога осим Аллаха), и који су у својим срцима имали веровање:

    „Биће изведен из Ватре свако ко је рекао: 'Ла илахе иллеллах (Нема другог истинског бога осим Аллаха)' и који има у срцу добра колико је зрно јечма. Онда ће бити изведен из Ватре свако ко је рекао: 'Ла илахе иллеллах' и који има у срцу добра колико је зрно пшенице. Онда ће бити изведен из Ватре свако ко је рекао: 'Ла илахе иллеллах' и који има у срцу добра колико трунке.“ Хадис су забележили Бухарија (6861) и Муслим (285).

    На основу овога, можемо видети стање оних који су поменути у питању:

    1. Ако је особа упала у велики[2] ширк, било да је у основи мушрик (онај који чини ширк) као што су јевреји, хришћани, будисти и друге врсте неверника, или да је био муслиман који је се одметнуо од Ислама тиме што је упао у ширк – као што је споменуто у питању – онда његова тврдња да припада Исламу или то што има муслиманско име неће да му користи, нити његова добра дела која је урадио итд., ако је упао у велики ширк и умро на томе а није се претходно покајао. Узвишени Бог каже:

    А теби, и онима пре тебе објављено је: 'Ако будеш Богу ширк чинио, твоја дела ће, сигурно, пропасти, а ти ћеш изгубљен бити.' Него, Бога једино обожавај и буди од захвалних! (Кур'ан, ревод значења Ез-Зумер, 65-66)

    1. Онај који никако не клања (тј. не обавља обавезну молитву), било у кући или у џамији, и не иде петком на заједничку молитву нити на заједничке молитве другим данима, такав је, такође, учинио своју књигу добрих дела ништавном и пао је у неверство тиме што молитву не обавља никако. Божији посланик, Мухаммед, нека су благослов и мир над њим, је рекао: „Уговор између нас и њих (многобоижаца, неверника) је намаз (молитва), па ко га остави узневеровао је.“ Хадис су забележили Тирмизи (2545) и Ен-Несаи (459). Шејх Албани га је оценио веродостојним.
    2. Што се тиче лицемера, ако се овде мисли на особе које при себи имају велико лицемерство, то јест они који спољашњошћу показују да су верници, а уствари у срцу су неверници скривајући то од људи, они ће бити на горем степену од неверника и мушрика (многобожаца). Њихова коначница ће бити у најдоњим степенима Пакла, као што је Узвишени Бог рекао:

    Лицемери ће на самом дну Пакла бити и ти им нећеш заштитника наћи. (Кур'ан, превод значења Ен-Ниса', 145)

    Али ако сте под лицемерима мислили на оне који падну у нека дела лицемерства, као што је лаж или проневера поверења или кршење обећања; или да је упао у неки мали[3] ширк, као што је да ради дела да би га други видели или да се заклиње неким мимо Бога; или особа која је упала у неки велики или мали грех – таква особа не постаје неверник самим чињењем тог дела. То га не изводи ван оквира Ислама и неће вечно бити у Паклу због тога, ако при том умре као верник у Божију Једноћу (монотеизам). Него, он је под Божијом вољом, ако Он хоће казниће га због његових греха, а онда ће да га уведе у Рај због тога што је веровао у Божију Једноћу (тевхид), или ће да му се смилује на самом почетку и увесће га у Рај и опростиће му грехе које је урадио.

    Бухарија (6933) и Муслим (1659) преносе од Ебу Зерра, нека је Бог задовољан њим, да је Божији Посланик, нека су благослов и мир над њим, рекао:

    „Дошао ми је Џибрил у страни Ел-Харре и рекао: 'Обрадуј свој уммет (народ) да ће свако ко умре а не буде ширк Аллаху чинио ући у Џеннет.' Рекао сам: 'Џибриле, чак и ако буде крао и блуд чинио?' Рекао је: 'Да.' Рекао сам: 'Чак и ако краде и чак ако чини зиналук.' Рекао је: 'Да.' Рекао сам: 'Чак и ако краде и чак ако чини зиналук.' Рекао је: 'Да, чак и ако буде пио алкохол.'“

    А Аллах зна најбоље.

    Одговорио: Мухаммед б. Салих ел-Мунеџџид

    Извор: http://islamqa.info/ar/147996

    [1] Језичко значење речи ширка је: приписивање, изједначавање и упоређивање. А у исламској терминологији ширк значи изједначавање неког другог мимо Бога, са Богом у ономе што је својствено само Њему, нека је слављен Он. То јест да се Богу у обожавању придружује нешто мимо Њега.

    [2] Велики ширк је дело које починиоца изводи из вере. Попут да се молитва упућује неком другом мимо Богу.

    [3] Мали ширк је дело које починиоца не изводи из вере.