СМИСАО ЖИВОТА

ХАЛИД ЈАСИН

—™

Превод: Љубица Јовановић

Рецензија: Фејзо Радончић

 СМИСАО ЖИВОТА

Сва хвала припада БОГУ. Нека су мир и благослов на  Божијег посланика Мухаммеда.

Желим да сви разумете да ово заправо није предавање. Нисам спреман да држим предавање о овој теми као да имам неке посебне наклоности да говорим о сврси живота. Заправо, ово ће да буде врста савета – савета чак и мени. Јер, као да гледам себе са истим ставовима као и ви, пре неколико година. Чини ми се да је то било пре само неколико дана. Нисам био муслиман. Био сам хришћанин. Људско биће. Етничка или национална припадност нису ни битни. Био сам човек који тада није знао себи да одговори на питање: „Шта је сврха овог живота?“

Схватам да, како бих могао да вам пренесем своју поруку, морам да вам одузмем део вашег драгоценог времена. Јер, нико нема ниједан минут за губљење. Уз ту напомену, тражићу од свих вас да о мом говору размишљате као о информацијама и савету. Можда ће ове информације да се чине преобимне. Али, кад у обзир узмете капацитет људског мозга, количину информација коју мозак може да прими, количину информација коју он може да обради и да дешифрује, мислим да количина информација у овом поглављу не може да вас оптерети.

Моја одговорност је да вам говорим о сврси живота, али и да вам поставим питање: „Шта знате о Исламу?“ Мислим, шта заиста знате о Исламу? Не питам: “Шта сте прочитали у новинама? Шта сте видели на ТВ-у, оно што је припремљено за вас?“ Не питам вас о информацијама које сте добили од људи који имају своје предрасуде и ограничен поглед. Питам вас: „Шта заиста знате о Исламу? Колико чињеница познајете о Исламу и муслиманима?” Наравно, не питам вас: „Шта сте видели да неки муслимани раде?“ – јер ни то није довољан аргумент.

Отворите ум и срце

Сви ви имате подједнаку одговорност као и ја. Ваша одговорност је – да слушате шта вам говорим, отвореног срца и отвореног ума. У свету препуном предрасуда, веома је тешко наћи људе жељне да бар на кратко буду објективни, да оставе по страни предрасуде, и да бар на кратко размисле о томе шта је сврха нашег живота? Оно што подразумевамо под „отвореним умом и отвореним срцем“ просто је. То можете и сами да покушате код куће. У томе нема никаквих трикова. Окрените чашу надоле и пробајте да је напуните водом. Просипаћете воду цели дан али нећете да напуните чашу. Ум и срце су рецептори информација и вредности. Најмање што можете да чините јесте да пажљиво слушате.

Људи немају свој став

Нажалост, кад већини људи поставите питање: „Шта је сврха живота?“ – Тако важно и критично питање, неће вам дати одговор из животног искуства. Неће вам дати одговор до којег су дошли размишљањем и логиком. Неће вам рећи шта су спознали из сопственог убеђења. Углавном, кад им поставите овакво питање, рећи ће оно што је неко други рекао, или ће вам рећи нешто што је став других људи: шта су о смислу живота говорили његов отац и мајка, шта је свештеник у цркви рекао, шта су му рекли учитељ у школи и пријатељ на улици...

Ако било кога упитам о сврси хране: “Зашто једемо?” – Сви ће одговорити: „Једемо да бисмо се прехранили!“ Врло једноставно. Ако било кога упитам: „Зашто радите?“ Рећи ће: „Радим, јер желим часно да издржавам себе и породицу.“ Једноставан одговор на једноставно питање. Ако поставимо гомилу таквих питања: “Зашто се купамо? Зашто се облачимо?” – На сва питања ћете чути једноставан одговор: „То су основне потребе свих људи!“ Ако ова питања поставите стотини људи на стотину различитих места у свету, добићете исте одговоре.

Кад поставимо просто питање: „Шта је смисао нашег живота?“ Зашто добијамо тако много различитих одговора? То је зато што људи о томе нису озбиљно размишљали. То их плаши. Не због тога што је питање страшно, већ се плаше последица. Ако искрено одговоримо на то питање, промениће нам животе и то трајно. Бојимо се промена. Човек је по природи такав. Зато је тако лако само следити неког и слепо га опонашати. Јер, тада се не осећате одговорним. Желите то да бисте били у могућности да за своје поступке окривите неког другог.

Да ли је сврха нашег постојања само да једемо, спавамо, да се облачимо, радимо, прибављамо материјалне добити и да уживамо у материји? Они који не траже ништа осим задовољства, које занима само укус, додир, осећај, мирис, положај, иметак, они који мисле да имају свет у шаци, или мисле да је цео свет у чашици брендија, рећи ће вам: „Живот је само уживање, па искуси сва задовољства!“ Да ли је то наша сврха? Зашто смо рођени? Шта је циљ нашег постојања? Која се мудрост крије иза стварања човека и овог огромног Свемира? Размислите о тим питањима. Озбиљно размислите!

Неки људи кажу да једноставно не постоје докази божанског порекла света и да нема доказа да постоји Бог. Неки од њих седе на високим местима у академијама и владама. Неки се налазе на елитним позицијама у друштву. Неки се називају „централним личностима“. Али, то су само збуњени људи који имају своје фрустрације. Желим да вам изнесем неке статистичке податке. Највећи степен безнађа, самоубиства и збуњеноси постоји код те категорије људи. Очигледно – ни они немају одговор. Неки покушавају да се расправљају, па кажу да је овај свет настао случајно. Случајно – значи „насумично“. Ајде да проверимо и ту тврдњу.

Теорија вероватноће

Ово је пример којег можете применити код своје куће, са својом децом. Обележите десет кликера бројевима од 1 до 10. Ставите их у торбицу и помешајте их. Затворите очи, немојте гледати у торбу и извуците кликер број 1. Извуците кликер број 2. Извуците кликер број 3 и тако редом свих десет кликера. Шта мислите, какве су вам шансе да свих десет кликера извучете баш тим редоследом, без гледања у њих? Има ли овде неки математички геније који би нам израчунао коефицијент вероватноће? Вероватноћа је: 1 погодак у 26 милиона покушаја! Ово је само „микро“ (мали) пример. Идемо даље, да наведемо неки „макро“ (велики) пример.

Земља на којој се налазимо је једна од девет планета у Сунчевом систему. Наше Сунце, које нам даје светлост и енергију, је центар овога система. Сунце је само једна од мањих звезда у нашој галаксији коју зовемо Млечни пут. Млечни пут је само једна од малих галаксија у сазвежђу којег зовемо Андромида. Андромида има на милионе галаксија попут Млечног пута, а у космосу постоји на милијарде сазвежђа попут Андромиде, за које се зна само по светлосним сигналима. Све ове ствари које некако можемо да прорачунамо налазе се у савршеном складу. Реците ми, ако десет кликера не можете да извучете тачним редоследом, како је све ово настало у савршеном реду!? Очигледно да човек нема никаквог утицаја на то, јер је човек само кап воде на Земљи, буквално – ништа. Човек се ни не види кад се мало од њега удаљите.

Зато вам кажем: сав овај велики свет са свом великом архитектуром, није могао случајно да настане. Чак и да прихватимо  теорију Великог праска, то се морало све сложити. Јер се након Великог праска све поредало. Ред не може настати из нереда. Не можете ујутру да устанете, да не поспремите кревет и да одете негде, а кад се вратите да очекујете да вам буде све поспремљено. Не можете да срушите кућу, па кад се вратите – да вам се кућа сама направила, осим уколико сте запослили раднике за реконструкцију. Ред не настаје из нереда. Ред настаје из реда. Ред значи: закон, наука, чињеница, одлука. Ако човек није био нигде близу Великог праска, онда он нема никакве везе са том одлуком, нити са било чиме касније.

Кур’ан – ненадмашни феномен

Часни Кур’ан је објављен пре више од 14 векова. То је књига од 6.626 ајета. Кур’ан је учен напамет и у потпуности је сачуван. Божији Посланик, мир над њим, га је знао напамет, а затим су га научили његови асхаби. Захваљујући томе, данас имамо исти тај Кур’ан. На сваком исламском скупу има бар 5-10 људи који напамет знају цели Кур’ан. То је феномен. Да Мухаммед, мир над њим, ништа друго није оставио као доказ свог посланства, довољан би му био Кур’ан.

Послушајте неколико кур’анских ајета:

Утичем се БОГУ од проклетог ђавола.

У име БОГА, Милостивог, Самилосног.

У стварању небеса и Земље и у измени ноћи и дана су, заиста, знамења за разумом обдарене, за оне који и стојећи и седећи и лежећи БОГА спомињу и о стварању небеса и Земље размишљају. “Господару наш, Ти ниси ово узалуд створио; хваљен Ти буди и сачувај нас патње у ватри!” (Кур’ан, поглавље Али Имран, одломак 190-191)

У овим кур’анским ајетима је Узвишени БОГ, Створитељ небеса и Земље, врло јасно скренуо пажњу на стварање нас самих и различитих делова људског Тела. Он је Створитељ. Његов престо је изнад небеса и Земље, а Својим знањем обухвата све. Говори о стварању небеса и Земље, о нечему што је ван човековог домашаја. Затим спомиње смену ноћи и дана – онако како се нама указује. На крају, спомиње различите позиције људског бића: … за оне који и стојећи и седећи и лежећи БОГА спомињу. Наша нарав се разликује у складу са положајем Тела. Психолози ће да вам кажу да се психолошко стање мења у складу са положајем Тела. Док стојите, можете да будете арогантни, или да дајете изјаве, али док седите – углавном усвајате знање и слушате. Док лежите, или сте болесни, или сте слаби, или се спремате за спавање. Погледајте како је мудар овај ајет! Мудри људи, који се боје Бога, размишљају о Њему у свим овим положајима и стањима, и кажу: “Господару, Ти ово ниси створио узалуд, тек онако, насумично. Спаси ме од мене самог! Спаси ме од моје глупавости, спаси ме од моје охолости, спаси ме од мог неверовања, спаси ме од Ватре!”

Ван домашаја људске контроле

Браћо и сестре, Створитељ засигурно постоји. Тај Створитељ, засигурно, заслужује да Га признамо и да Му се покоравамо и дефинитивно, Тај Створитељ нема партнере у власти. Морамо себи поставити нека питања. Ако изађете у пустињу и угледате скупоцен сат како лежи на песку, да ли ћете помислити да је он ту одувек? Не! Знаћете да га је неко ту оставио, јер знате да сат није део тог природног окружења. Неко га је направио и неко га је изгубио. Зар не бисте тако помислили? То је само сат. Није толико компликована ствар. Није попут људског ока, није попут Сунца, није попут Земље са њеним различитим екосистемима... Па како, онда, можете да помислите да овај сат има свог произвођача, а да овај Свемир нема!? Мислите да се појавио тек онако!?

Кад погледате нуклеарне централе и орбитне станице, сигурно ћете бити импресионирани инжињерском вештином. Међутим, то су само ствари које је произвео човек. Шта је онда са људским Телом? Шта је са његовим огромним системом контроле? Размислите о томе! Размислите о функционисању мозга, о томе како он анализира информације, складишти их, обрађује и одваја по категоријама – у милионитом делу секунде. Говоримо о умовима који су направили аутомобиле, ракете, бродове итд. Размислите о томе ко је створио те умове. Размислите о срцу, како упумпава крв кроз Тело. Срце куца непрекидно, још од времена кад је дете у мајчиној утроби. Од тог времена, па све до смрти, то срце куца без воље особе у чијим се грудима налази. Размислите о бубрезима о њиховој функцији. Они су инструмент за прочишћавање организма, спроводе на стотине хемијских анализа истовремено и контролишу ниво токсина у Телу. Све то раде аутоматски. Размислите о очима – људским камерама, које се фокусирају, премештају поглед, процењују, упијају боје, све то аутоматски. Прилагођавају се светлу и даљини објекта. Размислите о томе. Ко је све то створио? Ко је дизајнирао око? Са свим технологијама, не постоји замена за људско око! Чак нисмо у стању да направимо робота који може да имитира мимику трептаја ока. Ако направе робота који ће да имитира трептај људског ока, тај робот би се убрзо покварио, јер не би могао да издржи синхронизацију као што то може наше око. Ето, нешто тако једноставно – није могуће. Ко је то створио? Ко је то уредио и испланирао? Да ли су то људи урадили? Какав је ваш одговор?

Шта је са космосом? Наша Земља је само једна планета у нашем соларном систему, а тај систем је само један од система у Млечном путу. Ко је то створио? Ко је то дизајнирао? Ко то одржава? Космос се константно шири.

 Према једној научној теорији, космос се непрестано шири. Шириће се све док једног дана не имплодира. То значи да ће експлодирати споља ка центру. Ко је то дизајнирао? Ко то контролише? Да ли то човек ради? Наравно да не! Човек се тек јуче спотакао на ту теорију!

Створитељ, засигурно, постоји! Створитељ заслужује да Га признамо! Створитељ заслужује да Га обожавамо! Јер, Тај Створитељ једини има право нешто да нареди и да забрани и да Му се људи, које је створио разумнима, потпуно покоре. Дефинитивно, Тај Створитељ нема партнере нити има нешто слично Њему. Да ли су сва ова синхронизација, баланс, хармонија, разноврсност, дизајн, функционалност и бескрајна бројност настали случајно? Насумично!? Зар све те ствари функционишу савршено саме од себе!? Зар се све у природи репродукује и одржава само случајно!? Шта мислите? Наравно да не! То би било потпуно нелогично и глупо! Ми нисмо нелогични, нисмо ни будале! Можда само нисмо размишљали о томе.

Сагласност око основних принципа

У најмању руку, све ово указује да, ма како је ово настало, у потпуности је ван домашаја људске контроле. У томе се сви слажемо. Све је ово ван људског домашаја. Живи, Вечни, Свемогући, Богу, Створитељ космоса, Извор енергије, Извор моћи, Извор постојања – зовите Га како хоћете, али је принцип исти: то је ван домашаја човека. Ми смо само предмет, а не створитељи самих себе. Створитељ свега има знање стварања. Све је створио и све одржава. Створитељ свега је једини Који заслужује нашу хвалу и покорност.

Ако бих сваком од вас дао по 100 долара без разлога, само ако бисте оставили своје име и ако бисте казали: „Хвала!“ особи која вам је дала новац, да ли бисте оставили своје име? Да ли бисте рекли „Хвала!“? Наравно да бисте! Стајали бисте у ред. Зато вас сад питам: Шта је са вашим очима? Шта је са вашим бубрезима? Шта је са вашим мозгом? Шта је са вашим животом? Шта је са вашим дисањем? Шта је са вашом децом? Шта је са животним искуствима и ресусима који су вам дати? Да ли сте захвални на њима или кажете: „Све сам то лично зарадио!“? Зар Онај Који вам је дао живот није вредан хвале и славе!? Зар Онај Који вам је дао живот није вредан да Га признате и обожавате!?

Три фазе до смисла живота

1)      Препознати и признати Створитеља.

2)      Покорити се законима Створитеља.

3)      Обожавати Створитеља, бити Му захвалан и покоран.

То је иницијална сврха нашега живота, исто као што је иницијална одговорност детета да поштује своје родитеље. Али, пре него што почну да поштују родитеље, зар не требају да их упознају? Ви знате своје родитеље, па их зато поштујете. Јер, знате да не бисте били овде да вам баш они нису родитељи. Затим, хранили су вас и васпитавали, помагали вам кроз школовање и са вама су решавали све ваше проблеме. Чак и да их не поштујете у потпуности, морате психолошки да будете зависни од њих и да им будете захвални.

Па шта је, онда, са Створитељем Који је створио ваше родитеље, и њихове родитеље, и њихове родитеље, и њихове родитеље, и њихове родитеље, и њихове родитеље... – и цели космос који видимо? Зар Тај Створитељ није вредан вашег признања!? Зар Тај Створитељ није вредан вашег поштовања!? Зар Тај Створитељ није вредан ваше захвале!? Зар Тај Створитељ није вредан да Га обожавате!? 

Исто одредиште

То је основна обавеза, чак већа од поштовања ваших родитеља. То је иницијална, примарна и основна сврха нашег живота: да признате и обожавате Бога, Створитеља свега, научним, дијалектичким и математичким средствима, размишљањем и на било који начин који ће вас довести до чињенице да ви ни сами себи не можете да користите, већ да само користите оно што вам је дато, нешто што нисте ни тражили.

Не верујем да неко ко себе сматра паметним или ученим, да можда има више аргумената у вези са сврхом живота, сопствени сет размишљања, доказа, сопствене идеје и теорије. Све те теорије и идеје као да се своде на једну једину: нисам још видео неког да је избегао смрт! Осим, можда, Волта Дизнија? Тако су нас барем научили. Или Стивена Спилберга? Реалност је таква да сваког дана кад се пробудите, ближи сте смрти! То је нешто о чему треба размишљати. Нисте ближи свом циљу, нисте близу онога за шта сте радили целог живота. Ближи сте само смрти. То је коначно одредиште свих нас... Од колевке до гроба.

Не дозволите да вас смрт затекне неспремне. Јер, бебе умиру, адолесценти умиру, млади, снажни, интелигентни, прелепи и охоли умиру. Чак и џелати умиру. Да Створитељ небеса и Земље нема никакву другу моћ над Својим створењима, осим смрти, било би довољно. Јер, свако ко има неку моћ, некакве залихе и иметак – владе и појединци – једино од чега би покушали да се искупе је смрт. Али, смрт није предмет нагодбе.

Посведочимо заједно

Хајдемо заједно да посведочимо да нико не заслужује да буде обожаван, ништа на небесима и Земљи, ниједна моћ, ниједна сила, ниједан човек, нити група људи, ниједно друштво, ниједна нација, нити било каква коалиција нација – осим Створитеља! Посведочимо заједно да нико не заслужује да буде обожаван, осим Створитеља,  да нико не заслужује да буде признат осим Њега.

Имате ли проблем са тиме? Зар оклевате!? Ако неко мисли да је сам себе створио, ако мисли да се налази ван овог циклуса нека нас упозна са идејом за коју никад нико није чуо. Ако нема таквих, онда бисмо сви требали да посведочимо. Муслимани кажу ла илахе илла АЛЛАХ. То значи да не постоји нико ко заслужује да буде обожаван и нико ко заслужује да му се покорава, осим Створитеља!  Тако је говорио Исус. Тако је говорио Мојсије. Тако је говорио Аврам. Тако је говорио Давид. Тако је говорио Соломон. Тако је говорио Исак. Тако је говорио Ишмаил. Тако је говорио Јахја / Јован. Тако је говорио Христ. Тако је говорио и Посланик Мухаммед, мир над њим. Сви Божији посланици су говорили исто: ла иллахе илла АЛЛАХ! Нема другог бога који заслужује да се обожава осим јединог истинског Бога – Аллаха.

Шта знаш о Исламу

Не питам вас: „Шта си чуо о Исламу?“, нарочито не у задње време. Не питам вас ни: „Шта су чуо од господина Буша, господина Блера, господина Дарвина, господина Ајнштајна или господина Спилберга?“ Не питам вас: „Шта сте прочитали у Њујорк Тајмсу и Лондон Тајмсу, или видели на НБС-у и СНН-у?“ Питам само: “Какве чињенице знаш о Исламу?” Јер, Реч Ислам није никаква апстрактна терминологија.

На Ислам се не може гледати са различитих перспектива и мислити да се он мења у складу са различитим погледима људи. Ислам је принцип. Ислам је потпуни систем. Ислам је закон. Можете га назвати „религија“. Мени се не свиђа та реч, јер је превише ограничена. Кад кажемо „религија“, многе ствари нам пролазе кроз ум: филмови, књиге, ствари које смо прочитали о религији. То ми личи на ограничење попут тесне одеће. То је попут виртуелне реалности. Ислам није такав. Ислам је легислација и регулација, па стога има своје димензије на основу којих га можете спознати. Муслиман је јединка која се представља делом тог система. Да ли ви доносите оцену о систему на основу људи који тврде да му припадају? Наравно да не! Зато постоји ограђивање. Ако неко ради за моју фирму и уради нешто лоше, фирма се неће осећати одговорним. Зато постоји обавештења да тај и тај не представља ставове и политику наше компаније. Тако се и БОГ оградио од поступака људи. БОГ није смртник. БОГ није ограничен. Он је Савршен! Он не прави грешке! Али, има муслимана који чине грешке и склони су предрасудама и неморалном понашању.

Аксиморони

Не судимо Исусу Христу на основу изјава Џима Џонса (масовни убица из САД). Не судимо о њему ни на основу Џефри Домерових изјава и дела Чарлса Менсона и Тимотија Магфеија. Ни за једног од тих људи нећемо рећи да је хришћански фанатик и терориста. Нећемо рећи да је ИРА у Ирској хришћанска фанатична група. Ми то не говоримо. Па, како можете изговорити фразе попут: муслимански фанатици, исламски фундаменталисти, исламски терористи!? Како можете једну светску веру стару преко 14 векова, са својим наслеђем, принципима, поносом и историјом, заједно са свим њеним следбеницима, назвати аксиморонима!? Знате ли шта је аксиморон? Аксиморон је реч потпуно супротна од речи са којом се веже. Исламски терориста и исламски фанатик су аксиморони. Човек не може бити, по дефиницији „исламски“ ако је фанатик. Јер, исламски систем је систем мира, систем покорности и преданости Богу и систем достојанства.

Велика породица у кући звана Ислам

Сваки пети човек на свету је муслиман. Знате све о Индији и Кини, али зашто не знате ништа о Исламу? Знате кинески и индијски језик, знате Устав, али не знате ништа о Исламу. Шта знате о социјалним, економским, политичким и историјским чињеницама о Исламу? Зашто не знате ништа о Исламу? Шта је то што преко 37 нација спаја у једну заједницу? Шта човека из Арабије чини мојим братом, иако сам ја из Америке? Шта човека из Палестине чини мојим братом? Шта то једног Аустралијанца чини мојим братом? Шта чини мојом браћом муслимане из Француске, Немачке, Енглеске, Аустралије и Скандинавије? Шта их чини мојом браћом, иако нисмо исте боје, не припадамо истој култури и не говоримо истим језиком? Ислам нас чини браћом.

Мир који се постиже покорношћу

Шта су праве карактеристике овог недовољно схваћеног начина живота којег следи велики део човечанства? Реч Ислам значи преданост, покорност и повиновање. Коме? Створитељу небеса и Земље. Можете рећи Аллах, а можете рећи и Створитељ. Можете рећи Извор стварања, можете рећи Узрок постојања – сви ови атрибути припадају Створитељу, Свезнајућем, Мудром, Моћном, Вечном, Ономе од Кога све зависи, Који ни о чему не зависи. Ми муслимани кажемо Аллах, јер је ова Реч у арапском језику врло јасна индикација. То није Бог само муслимана. Реч Аллах се гради помоћу одређеног члана Ел, којим се нешто одређује, што значи једини, посебан, засебан. Други део, Иллах, значи нешто што се обожава, нешто чему се покоравамо, нешто чему се клањамо. Зато, кад кажемо Аллах, то значи Једини, Неприкосновени, Само Један Који се обожава. Кажемо Аллах, јер је та Реч у арапском језику јединствена, без рода. Зато ћу од сад па надаље да користим Реч Аллах, а ви добро знате да не говорим о муслиманском Богу, већ о Створитељу небеса и Земље, о вашем и мом Господару, о Богу Мојсијевом, Аврамовом, Јакововом, Исусовом, Мухаммедовом, Једном Једином Богу. Ни један од њих није користио реч Бог (God). У хебрејском, армејском и арапском језику, једина Реч коју су икад користили је АЛЛАХ.

Реч ислам је изведена од речи селеме. Селеме значи смирити се, сигурност, безбедност, преданост. Кроз покоравање БОГУ, муслиман постиже смиреност. Ова формула је врло једноставна. Кад се покорим закону и правилима која су за мене припремљена, то значи да је то моја природна предиспозиција. Шта ја тада постајем? „Прилагодљив“. Уклапам се у ред и хармонију. Пошто сам у складу и хармонији, добијам све што ми треба. Зато је природна ствар бити муслиман, а неприродна је не бити муслиман.

Из ове дефиниције, јасно се види да су сви Божији посланици били муслимани. Узвишени БОГ каже у Кур’ану:

А наређено им је да се само БОГУ клањају, да Му искрено, као правоверни, веру исповедају, и да молитву обављају, и да милостињу удељују; а то је – исправна вера. (Кур’ан, поглавље Ел-Бејјине, одломак 5)

Одломак је врло јасан. Божијим посланицима није наређено ништа друго осим да обожавају, признају и да се покоравају Господару и да буду они који поправљају стање. То је онај који искрено верује у Бога, онај који је чист и моралан. Сваки Божији посланик је своме народу долазио са поруком људима да не обожавају кипове, да не обожавају друга божанства, да не буду пагани, да Богу не приписују друга, већ да буду покорни Створитељу, да буду праведни, часни, морални, пажљиви и добри.

Шта можемо да учинимо за Онога Који нас је створио? Мајка и отац су вас васпитавали, мајка вас је ноћу чувала док сте били мали, водила је бригу о вама током школовања и студирања, а ви их, након што завршите школу и након што они остарају одводите у старачке домове. Срам вас било! Шта можете да учините за родитеље, након што су све то учинили за вас? Ништа! Па, шта можемо да учинимо за Бога? Ништа, осим да Га обожавамо, да Га признамо и да се повинујемо Његовом закону: да успоставимо намаз, да милостињу удељујемо и да будемо понизни међу људима.

Сви Божији посланици су били муслимани

Ако читате књиге без својих или туђих интерпретација, додатака или фабрикација, видећете да је ово била суштина поруке свих Божијих посланика, који су једни друге потврђивали. Ниједан од ових посланика никада није рекао: „Ја сам Бог! Мене обожавајте!“ Хришћани, извадите Библије! Зовите у помоћ кога хоћете. Обавите телефонски разговор. Нађите такву реченицу у Библији. Никада нећете наћи да је Исус за себе тврдио да је Бог. Наћи ћете туђе речи, које алудирају на то, наћи ћете реченице којима се жели приказати да је тако, али Исус никада никоме није рекао: „Ја сам Бог! Обожавајте ме!“

Ја сам некада био хришћанин. И даље волим Исуса Христа. Ја сам и даље повезан са његовом поруком. Добро знам шта је говорио. Исус је рекао, а и ви, хришћани, знате да је рекао: „Оче НАШ!“ Зар није тако рекао!? Није мислио „Оче наш“, у смислу да нам је Он родитељ, већ: „Господару наш, Који си на небу, узвишено нека је Твоје име...“ Не “моје име“, нити „наше име“. „Нека дође краљевство Твоје!“ Не „моје краљевство“, нити „наше краљевство“. Да је Исус део тројства, рекао би: „Нека дође наше краљевство!“ Рекао је: „Нека дође Твоје краљевство. Нека буде Твоја воља на небу и на Земљи. Хлеб наш свагдањи дај нам данас!“ Зар није тако рекао!? Ако је рекао: „Дај нам хлеб!“ – то значи да Исус и његова мајка нису имали божанске особине, јер су јели и пили. Када једемо и пијемо, тело користи део хране, а остатак избацује. Можете ли замислити Бога како врши нужду!?

Идемо даље са поменутом молитвом: „Опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим! И не уведи нас у напаст, него избави нас од зла, јер је Твоје краљевство, сила и слава, заувек. Амин!“

Да ли вам ово личи као да се Бог моли вама? Да ли сте икада размишљали о томе? Ми знамо да је Исус изговорио ову молитву. Ово нису рекли Матеј, Марко, Лука, Јован и Павле, већ Исус! Хришћани, прелистајте Библију и сами се уверите да се у њој спомиње да је Исус пао ничице и славио Бога. Да ли то Бог пада ничице сам себи!? Да ли то Бог дозива самог себе? Не! Исус је рекао: „Ја сам вама послат, а онај који је послат није попут Оног Који је послао!“ Такође је рекао: „Ја сам од себе не могу ништа учинити – већ само што ми нареди Онај Који ме је послао. Шта ми Он каже, ја то радим.“

Библија је пуна примера који говоре да су Божији посланици били покорни Богу. Покорити се значи предати се, а то се на арапском каже селеме. Онај који чини селеме назива се муслим. Па, шта је онда био Исус? Шта је био Аврам? Шта је био Мојсије? Шта је био Давид? Немојте да вас збуни арапска реч. Муслим значи само онај који се предао и покорио Богу. Кажите то на енглеском или кажите на арапском – значење је исто: муслим. Сви су они муслимани.

Дете се у утроби мајке покорава својој природној диспозицији. Шта је то дете? Муслим. А ви ми говорите да се то мало дете родило са грехом којег није починио!? Не знам да ли то има смисла? Дете је рођено, тек изашло из утробе и већ је наследило грехе света, грехе “за које је Исус умро”!? Зар то није чудно!?

Кад се Сунце креће по својој орбити, шта је оно? Према наведеном: муслим. Када се Месец окреће око Земље, шта је он? По дефиницији: муслим. Закон гравитације је исламски закон. Све што се покорава Богу и ради оно што му Бог заповеда, је муслим. Сви посланици су долазили својим народима, а једини посланик који је послат целом свету је онај који је рекао да је дошао целом свету. Исус никада није рекао: „Послат сам целом свету!“ Напротив, рекао је: „Послат сам изгубљеним овцама куће Израелове.“ Дошао је да Израелћане упозори због нереда и недела којег су чинили. Дошао је и да приповеда Еванђеље. Шта значи Реч Еванђеље? “Лепа вест”. О чему лепа вест? Исусова посланичка мисија је трајала само 2 године и 4 месеца. Он је дошао да донесе лепу вест о некоме ко ће доћи после њега, некоме чије ће понашање бити решење за све проблеме света, ко ће доћи са Књигом која ће остати заувек са људима. Који је посланик дошао након Исуса, да испуни то предсказање? Мухаммед, мир над њим.

Кад БОГ каже: “Буди!” – оно буде

Кур’ан, који је објављен Мухаммеду, мир над њим, је једина књига која је дошла након Исуса и која спомиње његову мајку, његово рођење и његова чудеса. Ми муслимани верујемо у чудесно рођење Исусово. БОГ може све што хоће. Ако БОГ каже „Буди!“ – оно буде! БОГ је створио Адама без оца и мајке. БОГ је рекао „Буди!“ – и Адам настаде. Затим БОГ рече „Буди!“ – и Ева настаде. Од њих двоје су настали сви људи. Ко су били Адамови родитељи? Ко су били Евини родитељи? Исус је бар имао мајку.

Ми верујемо да Марију, честиту девицу, Исусову мајку, ни један човек није дотакао да би она затруднела. Исус је рођен без оца. Јер, БОГ ако одлучи да било која жена буде трудна – и она ће то да буде. Сећате ли се приче о Зекеријји, мир над њим? Имао је 110 година, а његова жена је имала 90. Веровесник Зекеријја, отац Јахјин / Јованов, молио се Богу за сина: “Боже, немам деце. Подари ми сина.” Богу му шаље анђела Гаврила, који му рече: „Имаћеш сина!“ Желео је да зна – како!? И ја бих желео да знам. Рече: “Боже, како ћу имати сина, кад сам старац, а жена ми је нероткиња?” Више не ствара јајне ћелије – нероткиња. Она је далеко иза менопаузе. Сад је у меностопу. Али, БОГ рече: „Буди!“ Кад Он нешто одлучи, тако и буде. Кад је Зекеријја отишао жени, рече јој: „Знаш ли шта има ново? Бог ми је преко анђела рекао да ћеш да затрудниш!“ Насмејала се, наравно! И ја бих се насмејао. Али, како се насмејала, осетила је да јој се нешто помера у стомаку. Погодите ко је било дете које је она родила? Јахја (Јован), мир над њим, рођак Исусов.

Зекеријја је био Ханин рођак, жене која се молила Богу да јој да сина, како би могла да га да у службу свештеницима. Бог јој је преко анђела рекао да ће да има дете. Родила је дете, али кад је видела да је то девојчица, рекла је: “Боже, родила сам дете, али  то је девојчица!” Анђео јој рече: “Та девојчица ће да буде првакиња жена на будућем свету!” То је била Мерјем (Марија). Кад је рођена, предата је Зекеријји на бригу, који је био главни свештеник у Храму. Одвојена је у посебну просторију. Кад год би Зекеријја, који је једини имао приступ тој просторији, ишао да је провери, сваки пут би нашао храну код ње. Питао би је: “Мерјема, одакле ти сва ова храна?” Зашто би је питао? Шта је било тако чудно у тој храни? Рећи ћу вам шта је било чудно. Кад је била зима, имала је летње воће, а кад је било лето, имала је зимско воће. Тако то БОГ чини.

Док је била у тој просторији, анђео Гаврило јој је поново дошао и рекао: “Мерјема, БОГ ти шаље лепу вест да ћеш имати сина по имену Иса.” Мерјема рече анђелу, мислећи да је човек: “Ако се БОГА бојиш, не примичи се!” – као што би свака од вас часних жена рекла човеку који би се изненада појавио у вашој спаваћој соби: „Напоље!“ Анђео јој рече: „Не бој се. Ја сам Божији изасланик, да те обавестим да ћеш имати сина по имену Иса.“ Она упита: „Како ћу да имам сина, кад ме ниједан човек није додирнуо, а ја нисам жена ‘која шета улицама’!?“ Шта је хтела овим да каже? Да није неморална! Била је нетакнута! Невина! Никада није била ни у мушком друштву. Па како ће да постане трудна!? Анђео јој рече: “Кад БОГ нешто одлучи, Он само за то каже ‘Буди!’ – и оно буде!” Чим је анђео то изговорио, Марија је осетила исто што и Зекеријјева жена. Постала је трудна.

Јединство посланичких мисија

Скратићу ову дугу причу. Кад је Иса рођен, Мерјема се засрамила. Јер, људи су већ за њу свашта говорили: “Види је! Трудна! Нешто се морало десити! Како је иначе могла да затрудни!?” Молила је Бога: “Шта да им одговорим?” БОГ јој рече: “Не говори ништа! Само им покажи на дете. Дете ће говорити, а ти ћеш, Марија, бити чиста од потвора.” Иса, мир над њим, је то, заиста, урадио! То је било његово прво чудо: одбрана своје мајке. Исус је глувима враћао слух, слепима је враћао вид, лечио је губавце, мртве је оживљавао, од глине је претварао живу птицу, нахранио је преко 10 хиљада људи са само седам комада рибе и седам комада хлеба. Исус је све то чинио! Јер, Бог му је дао моћ да то ради. Кад би га питали: “Како то радиш?” – Он би одговарао: “Ја ништа сам од себе не могу да учиним!” Кад би га неко назвао „Добри Господару!“ или кад би му додиривали хаљине, он би се повукао и рекао: „Зашто ме зовеш добрим, кад је само Један Добар, Онај Који је на небу?“ Исус је све у својој мисији разјаснио. Када су свештеници желели да га оптуже за бласфемију – да себе назива сином Божијим и краљем Јевреја, одвели су га Понтиусу Пилату. Пилат га је упитао: „Шта кажеш на ово за шта те ови оптужују? Шта кажеш о томе? Да ли себе називаш сином Божијим?“ То је била индикација да он чини богуохулство, према јеврејском закону. Исус му је рекао: „Краљевство моје није одавде!“ Пилат је рекао: “Перем руке од овога, јер не налазим никакве кривице у њему!” Зар није тако рекао!? Његов одговор је био да Исус није био крив за оно што они говоре, јер је Исус све то негирао. Ако је Исус то негирао, како неко може свих ових година да га позива на начин који је он негирао!?

Све вам ово говорим зато што ми муслимани волимо Исаа, мир над њим / Исуса Христа, више него што га воле они који себе зову хришћанима. Напокон, ми знамо више о његовом рођењу, животу, мисији, мајци, мајци његове мајке и његовим чудима, која су потврђена у Кур’ану. Ми муслимани не обожавамо ни Исуса ни Мухаммеда, мир над њим. Ако љубав према Исусу, слеђење његовог учења и познавање његовог живота значи – бити хришћанин, онда сам ја већи хришћанин од већине људи који себе називају хришћанима. Међутим, Христ није рекао своме народу да се зову „хришћани“, нити је Мојсије рекао своме народу да се зову „мојсијевци“,  нити је Давид рекао своме народу да се зову „давидовци“, нити је Аврам рекао народу да се зову „Аврамовци“, као што ни Мухаммед, мир над њим, није рекао својим следбеницима да се зову „мухамеданци“. Они су им говорили да се зову онако како им БОГ наређује, да буду Божији робови. То су сви они били, а то смо и ми.

Библија – књига чији су аутори непознати

Допустите ми да вам скренем пажњу на нешто интересантно. Матеј, Марко, Лука и Јован – ко су били они? Имају ли они презимена? Када су писали? Да ли су познавали Исуса Христа? Да ли су шетали са њим? Да ли су јели са Исусом? Да ли су разговарали са њим? Да ли су макар срели Исуса? Одговор је: Не! Не! Не! Не! Дефинитивно! Најстарији од њих је писао 40 година након Исуса. Дакле, никад га није видео. Последњи од њих је писао 80 година након Исуса. Никад га није видео. Сасвим други проблем је тај што су Еванђеља написана „по овоме” или “по ономе“. „Еванђеље по...“ је треће лице. Да ми је нека апстрактна Џеки написала чек на коме пише само „Џеки“, ја га не бих могао уновчити. Да сам полицајац, и да зауставим Џеки на путу, а на њеној возачкој дозволи пише само „Џеки“, она би ишла у затвор, јер је име без презимена неисправно. Где на свету постоји такав документ под једним именом, али са четири различита аутора који нису ни срели оног о коме пишу!? Нигде! Ко то још прихвата!? Нико! То има само у Библији. Црквени оци, аутори и историчари се слажу да су вероватно ова четири аутора Еванђеља у ствари само псеудоними.

Од ловца на хришћане до аутора Библије

Постоји и велика сумња у човека који је себе назвао Павле. Написао је све библијске књиге од „Посланица апостолских“  до краја. Све књиге од Посланица: Колисанима, Ефежанима, Коринћанима, Римљанима, Галанћанима... Све те књиге је написао Павле. Он је још један човек који никада није шетао са Исусом, нити га је икад видео, никада није разговарао са њим, нити га је познавао! Зар то није чудно!? То су петорица главних аутора Новог Завета, а никад нису разговарали са Исусом, никад га нису срели, никад нису јели са њим.

Ко спомиње тројство: Исус или ови људи? Први помен Исуса као Бога долази од њих! Први помен да је Исус Божији син долази од њих. Исус никада лично није рекао ништа од тих ствари, већ људи који га никад нису срели, који нису знали своја презимена. Узгред, погодите чиме се Павле бавио пре него што је имао „објаву“ на путу ка Дамаску, коју је само он видео и коју је само он чуо. Био је ловац на хришћане. Ловац! Ловио их је као животиње. Налазио их је, доводио их је Римљанима, да би их погубили. Да је Хитлер, након што је побио на хиљаде Јевреја, на путу ка Берлину имао визију да је начињен апостолом Јеврејима, па да је након тога написао 20 књига које би сви Јевреји требали да следе, да ли мислите да би Јевреји следили ту књигу? Не разумем зашто људи једноставно не читају историју!

Хришћани, немојте се љутити на мене. То су ваше сопствене књиге, ваши библијски учењаци и свети оци. Сви се слажу у томе да тај Павле, Матеј, Марко, Лука и Јован никад нису видели Исуса. Они нису били апостоли, нити су икада разговарали са било којим од апостола. Били су само писци и историчари.

Шта дугујете себи

Све што сам рекао у вези са Исусом Христом, било је са циљем да очистим његово име. Желео сам нагласити да и ми волимо и поштујемо Исуса Христа. Волимо и ценимо његову мисију. Али, желимо да ставимо до знања да је живот Исуса Христа водиља ка сасвим одређеном правцу. Наше је убеђење да је његова порука указивала ка Мухаммеду, мир над њим. Његова порука је указивала према Кур’ану. Његов живот је указивао на ислам. Због тога, желимо свима вама рећи да сви који воле Исуса Христа најмање што себи дугују јесте да упознају живот Мухаммеда, мир над њим. Отворите енциклопедију, претражите интернет и нађите све о Мухаммеду ибн Абдуллаху. Проверите шта су о Мухаммеду рекли они који нису муслимани. Толико дугујете себи – да погледате живот посланика Мухаммеда, мир над њим. БОГ је за њега рекао:

Ми смо те (Мухаммеде) само као милост световима послали. (Кур'ан, поглавље Ел-Енбија, одломак 107)

Ниједан други веровесник није послат целом свет. Дугујете себи да претражите све о Кур’ану. Покушајте наћи књигу и документ који можете упоредити са Кур’аном. Чак и Еванђеље које је Исус проповедао. Нико није запамтио његово учење, осим делова које су памтили различити људи. Али, Кур’ан је објављиван за време Мухаммедовог живота, у току 23 године. Док је још био жив, преносио је Кур’ан у потпуности својим следбеницима, а они су то даље преносили својој деци, а ови даље каснијим генерацијама. Данас, на било ком муслиманском скупу, постоји барем неколико људи који напамет знају 6.626 кур’анских ајета (одломака). Тако се Кур’ан чувао. Питам вас, кад би се све Библије на свет бациле у океан, ко би вам поново написао Библију? Нико не би, јер се хришћани не слажу чак ни око ове данашње Библије. Али, кад би се сви Кур’ани сада побацали у океан, без проблема бисмо исти Кур’ан поново написали. Довели бисмо хафиза Кур’ана из Кине, хафиза из Русије, хафиза из Америке, хафиза из Немачке, хафизе који се међусобно не познају. Можемо их овде сакупити, а у току два дана ће сви симултано проучити Кур’ан – и ето нам Кур’ан поново. Дугујете себи да прочитате ову моћну књигу.

Након што сте ово сазнали, ићи ћете ка животу који вас води судбини. Кад смрт дође, а долази без најаве поштом. Смрт долази одмах по Божијој наредби, а долази брзо, јако брзо. Тада ћете морати да положите рачуне за благодати које су вам дате. То је све о чему смо причали, о благодатима које су вам дате. Ако до сада нисте знали, ево сада знате. Од сада сте одговорни. Не можете више лагати. Наш посао је једноставно да вам пренесемо истину. Да бисте били муслимани, не морате да дођете на некакав муслимански скуп и да зароните у свету воду. Не морате да купујете посебне материјале, да бријете главу и да носите шарену мараму. Све почиње декларацијом, сведочењем.

Признање и сведочење

Зато тражим од вас, као од људских бића, непокушавајући било кога да конвертујем, не траживши од вас да урадите нешто што не бисте хтели, желим да у себи признате да не постоји нико ко заслужује да буде обожаван осим Створитеља небеса и Земље. Признајте то. Касније можете да одлучите да ли желите и формално да будете муслимани и да прихватите Мухаммеда као Божијег посланика.

Немуслимани, позивам вас да посведочите да само Створитељ заслужује да буде обожаван, да призате да постоји само Један Створитељ, ваш Господар и мој Господар. Они који су одлучили да признају да само Створитељ заслужује да буде обожаван, морају да схвате да свака зграда има стубове. Тако и ислам има своје стубове и темеље. Све додатне информације и литературу можете добити од многих исламских организација и књижара. Распитајте се и потражите их. Саветујем вам да седнете са муслиманима и нека вам они детаљније објасне исламске прописе. Начините корак даље: оперите руке, као што је Исус чинио, оперите стопала, као што је Исус чинио, и станите пред Божијим олтаром. Не пред дрвеним олтаром! Божији олтар је где год да сте. Уклоните све претходне слике и предрасуде.

Враћамо се на прва питања: Зашто смо створени? Шта је сврха нашега живота? Да признамо Свемогућег Бога и да Га обожавамо – да Му будемо покорни.

Немуслимани, који ово читате и уверили сте се у наше ставове, уколико не прихватите Ислам, уколико никад не схватите Ислам, има нешто што ћете сигурно моћи: када неко каже да муслимани обожавају Мухаммеда, реците им да то није истина. Муслимани не обожавају Мухаммеда! Мухаммед је био само човек и Божији посланик. Кад вам кажу да је Ислам фанатична религија, да муслимани мрзе хришћане, шта ћете им рећи? Рећи ћете да то није истина. И реците им да, ако неки муслиман почини некакав злочин, да не можете осудити једну велику религију због поступака неколицине људи. Сви они чија су срца чиста, разумеће то. Схватите да је Ислам систем живота који има капацитет да се позабави проблемима света и понуди мир вама, вашој породици, вашем друштву и целом свету.

 ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Атеиста који се колеба

Питање: Ја сам немуслиман, атеиста. Међутим, почео сам да схватам да постоји Бог, али ме страх да то признам. Како да ојачам?

Одговор: Мислим да је један од начина да постанеш јачи тај да читаш. Јер, кад читаш, не мораш да се бојиш, зато што читаш за себе. Твоје срце те никад неће лагати. Срце је од Бога дат инструмент, да би људи могли да управљају својим осећањима, уколико су искрени и не лажу сами себе. Размишљајте у самоћи, молите се. Размишљајте о небесима и Земљи. Размишљајте о свом животу. Размишљајте о стварима које смо споменули вечерас.

Ако можете, читајте Кур’ан. Кад отворите Кур’ан, он вам неће експлодирати у лице! Неће вам испрати мозак! Неће вас из Кур’ана попрскати некакав отров који ће вас натерати да будете муслимани. Читајте Кур’ан, као што су га прочитали милиони других људи, попут мене. У Америци годишње преко 45 хиљада хришћана и атеиста прихвати Ислам. Годину дана након напада 11. септембра, преко 78 хиљада људи је прихватило Ислам. Ја сам један од 2,3 милиона нових муслимана у Америци, који су били хришћани или атеисти, или било шта друго.

Молим БОГА да вас упути и учврсти, да вам да храбрости да наставите, јер у најмању руку своје путовање почињете повиновањем. Као прво, дошли сте овде мислећи за себе да сте атеиста, али не можете више бити атеиста.

Атеиста је особа која је убеђена да не постоји Бог. Ви нисте такви. Кренули сте према Истини. Молимо БОГА да вас упути. Не знам ко вас је позвао да дођете овде, али његова одговорност је да вам пружи пример и информације које ће помоћи да се семе  вере развије у вашем животу.

Мухаммед, мир над њим, у Библији

Питање: Да ли је Исус најавио долазак Мухаммеда и где?

Одговор: Ја не цитирам Библију. Рекао сам само: “У вашим светим књигама постоје такви и такви докази.” Не користим Библију као доказ, јер нисам библијски ауторитет. Ако пажљиво читате Библију, наћи ћете да су апостоли питали Исуса Христа: “Учитељу, шта ће да се деси са нама кад ти одеш?” Он им је одговорио: “Не бојте се. Јер ће иза мене доћи Утешитељ. Знаћете га по томе што ће говорити о мени. Ништа неће говорити сам од себе, већ само оно што му Бог нареди... Ваша срца и ваш ум нису спремни сад. Али, кад Утешитељ дође, све ће вам објаснити. Оно што прими од Бога, остаће са вама заувек.”

Ово су четири пророчанства које је Исус дао својим апостолима. Прво гласи: Говориће о мени. У Кур’ану, којег је БОГ објавио Мухаммеду, мир над њим, постоји поглавље по имену: Мерјем / Марија. Зар то није говор о Исусу и његова потврда!? Јесте. У том поглављу се говори о Мерјемином и Исусовим, мир над њима, рођењу, о свим његовим чудима, његовом животу, његовој побожности и његовој жртви. У поглављу Али Имран, БОГ нам јасно каже:

Нису га убили, нити су га разапели! (Кур'ан, поглавље Али Имран, одломак 157)

Неко ће помислити да је једно поглавље требало да носи име по Мухамедовој, мир над њим, мајци. Али, није, јер то није било неопходно. Било је неопходно назвати једно поглавље по Исусовој мајци или по Исусу, зато што је он рекао: Споменуће ме и потврдити. Кур’ан је то урадио.

У другом пророчанству, Исус је рекао: Неће сам од себе говорити, већ само што му се нареди. Узвишени БОГ каже у Кур’ану:

Он не говори по хиру своме – то је само Објава која му се обзнањује. (Кур'ан, поглавље Ен-Неџм, одломак 3-4)

Овај Кур’ански ајет говори о Мухаммеду, мир над њим. Зар Исус није тако рекао!?

У трећем пророчанству, Исус је рекао: Нисте спремни, али кад Утешитељ дође, он ће вас увести у сву истину... Кур’ан каже за себе да је он књига која разјашњава све дилеме и даје одговоре на сва питања. Зар Исус није тако рекао!?

У четвртом пророчанству, Исус каже: И остаће са вама довека... Кур’ан је нетакнут, потпуно исти од времена кад је објављен, већ 1424. године.

Границе Божије милости

Питање: Кур’ан каже да БОГ прашта. Која је граница Његовог праштања?

Одговор: Не постоје границе. БОГ каже у хадиси-кудсијју да је Његова милост највећа. Да, БОГ је Онај Који воли / Ел-Ведуд. Међутим, БОГ каже у Кур’ану:

Ха мим. Књигу објављује БОГ, Силни и Свезнајући, који опрашта грехе и прима покајање, који страховито кажњава и обилно награђује; другог Бога осим Њега нема, Њему се све враћа. (Кур'ан, поглавље Ел-Му’мин, одломак 1-3)

БОГ није само милостив, или само Онај Који воли, већ је БОГ, такође, Онај Који брзо своди рачуне и Онај Који жестоко кажњава. БОГ је Онај Који ће људе питати за њихова дела. Он није само Бог Који воли, само Бог Који прашта, већ Бог Који нас држи одговорнима за благодати које нам је дао. Све то су Његова својства.

Револуција

Питање: Јасно је да је Мухаммед, као човек, имао велики утицај на овај свет. Да ли верујете да је Ислам као религија револуционарна?

Одговор: Историја је сасвим јасна. Мухаммед, мир над њим, је био човек који није знао ни да чита ни да пише, никад није ишао у школу, никад није учио слова, никад му није речено да мора да чита, али му је Кур’ан објављиван у току 23 године. Након што је Божији Посланик преселио, целом Арабијом је завладао Ислам. Али, то је ништа. Тада су постојале три огромне империје: Рим, Персија и Абесинија. Током 23 године након објаве Кур’ана, део Рима, Персија и Абесинија су постале део исламског царства. Ни то није све. Више од хиљаду година је исламска цивилизација владала светом. Хиљаду година! Одакле је све почело? Од Објаве коју је један Арап добио у пустињи.

Пустиња... Тамо се ни једна идеја никад није ни разматрала. То је феномен за себе, а можемо га приписати само снази Божије речи. Ислам и даље има снагу да реформира свет. Не сабљом, већ Божијом наредбом. Јер, Ислам је законодавство, па стога може бити светски поредак. Кур’ан није књига која се чита попут поезије. Он није апстрактна књига која се пише из поштовања, већ Закон, Објава и Правилник.

Грешила сам, али желим да будем муслиманка

Питање: Пошто сам раније грешила, а сад сам самохрана мајка, да ли могу да постанем добра муслиманка?

Одговор: Свакако! Како се почиње? Почињеш тако што кажеш: Ла илахе илла АЛЛАХ, Мухаммедун ресулуллах (Нема другог божанства које заслужује да буде обожавано осим Аллаха, и Мухаммед је Његов Посланик). Тако све почиње – првим кораком.  Не зато што муслимани то очекују од вас, јер ја вам гарантујем: чак и да сви немуслимани овде приме Ислам, Халид неће да добије хиљаду долара по глави. Никакве користи немам од тога, осим награде коју БОГ даје ономе ко буде узрок да неко прихвати Ислам, ономе ко благо Ислама подели са другима. То је награда којој тежимо. Имате бројне благодати, ваше је само да их искористите. Јер, већ сутра можда нећете да имате исти осећај као данас. Искористите инспирацију кад вам дође. У свету у каквом смо данас, инспирација лако долази и одлази.

Барнабино Еванђеље

Питање: Ако Исус није послат Сумарићанима и незнабожцима и ако је желео да најави Утешитеља, зашто не би сваки народ знао да ће да дође Утешитељ!?

Одговор: Ако познајете природу светих списа, знате да је Бог послао веровеснике  синовима Израеловим. Сви посланици су долазили одређеној групи људи,  само својим народима. Тако Бог упућује људе – преко једног одлучног народа. Коначно, на крају је Бог послао човека, посланика, веровесника, појавио се, такође, у једном племену, али није послат само том племену, већ целоме свету. Главна сврха Исуса је била да исправи грешке и девијације код Бену Исраила, а затим да најави лепу вест о доласку Утешитеља. Зашто би Бог дао да Исус говори о том Утешитељу? То је Божија метода. То је чињеница. То је нешто о чему говори Исусова посланица и то је нешто о чему говори Објава која је дошла Мухаммеду, мир над њим.

Ја вас позивам да погледате стварне документе о Исусовом животу и о животу Мухаммеда, мир над њим, и да видите колико су те приче испреплетане. Прочитајте праву Исусову поруку, право његово Еванђеље, најпажљивије што можете. Да, упутићу вас на Барнабино Еванђеље. Нећете га наћи у Новом Завету, јер спада у такозваних пет апокрифа. Апокрифне су због тога што су поништене. Кад је заседало Веће у Нисеји 354. године након Исуса, Римљани су одлучили којих пет књига неће да уђе у Нови Завет. Еванђеље по Барнаби, који је био Исусов пратилац, није укључено у Нови Завет. Ипак, седните за компјутер и откуцајте реч свети Барнаба. Његова књига се зове Барнабино Еванђеље. У њему се име Исуса Христа и Мухаммеда, мир над њим, спомињу јасно и недвосмислено.

“Божија деца”

Питање: Пошто сам тек прешао из католичанства у Ислам, желео бих да знам да ли смо ми заиста „Божија деца“?

Одговор: Реч деца се не користи у смислу да Богу заиста требају деца. Он не добија децу – нити рађа, нити неког чини трудним. Његовом наредбом жене постају трудне. Његовом наредбом је Марија постала трудна, али Бог не добија децу. Ако кажемо: „Бог је Отац.“ Мислимо на то да је Бог Власник, Владар, Господар и Створитељ. Ако смо добри Божији робови, Бог нас воли, попут човека који воли своју децу. У том случају: Да! – Ми смо метафорички деца Божија. Али, никако у буквалном, физичком смислу. То је једини смисао који је Исус могао да каже.

У библијској књизи Исаија, Бог каже: „Исаија је Мој син!“ Затим, каже: „Абрахам је Мој син!“, „Давид је Мој син!“ итд. У том случају, Бог има на хиљаде синова. Метафорички, наравно.

Исус је пут ка Богу

Питање: Зар Исус није рекао: „Ја сам Пут, Истина и Живот, нико не може до Оца осим преко мене.”!?

Одговор: Наравно, то значи да нико, из ове зграде, не може да изађе осим кроз она врата тамо. Али, врата нису део конструкције зграде. Ако кажем: „Сви ће из зграде изаћи кроз она тамо врата и не постоји други излаз осим кроз та врата!“ То вас не чини делом зграде. У његово време, Исус јесте био Истина, Светло и пут ка Богу. Ко год га је следио, покоравао му се, радио оно што он ради и волео га, нашао је пут ка Богу. То Исуса не чини Богом! Исто као што службеник банке, у чијим рукама је новац, није власник банке.

Збркоматика

Питање: Можда је Исус мислио: „Утешитељ је Свети дух“?

Одговор: Свети Дух је био анђео Гаврило / анђео Џибрил, мир над њим. Зато он није могао да буде тај Утешитељ. Свети Дух је исти онај који је посетио све веровеснике ,исти онај који је посетио Марију, који је посетио Хану, који је посетио Мојсија, Абрахама, исти онај који је донео све књиге. Свети Дух је долазио и Исусу, али он није био Исус. Исус јесте говорио Божију објаву, али он није био Бог. Људи су остали збуњени. Али су зато Римљани имали троструког Бога. Па кад су прочитали оно што је Павле написао, узели су ту идеју, ускладили су је са паганским веровањима која су већ имали и само су им додали Исусово име: Гаврила зову Свети Дух, Исуса зову „Син“, а Бога зову „Отац“. И ето тако имате то тројство.

Питам све вас, да ли ико од вас разуме ово: Бог Отац, Бог Син, Бог Свети Дух!? Особа, особа, особа... Бог је особа, Исус је особа, Свети Дух је особа... Три особе. Један, два, три. Како тројица могу бити један!? Објасните ми ту математику! Такође, реците ми: где су они? Како суде? Да ли Бог седи са десне стране, а истовремено испред? Да ли Бог говори прво, или прво говори Исус? Да ли Бог прекида Исуса док говори? Ко стоји, ко седи? Ко је ту први? Све је то збуњујуће.

Католичка енциклопедија каже, говорећи о тројству: „То је апсолутна мистерија за коју ни дан-данас немамо одговор, а тако ће бити и у будуће.“ Да ли је било ко од вас католика, или ваших светих отаца и кардинала, или ваш папа, или било ко од вас икада разјаснио мистерију тројства? Нико! Апсолутно нико. Јер, то и остаје мистерија. А друго име за мистерију је: забуна. Забуна се другачије каже: неистина. Нико није говорио о тројству пре 354. године након Исуса. Тада се први пут појавила та идеја. Не кривите Исуса, већ кривите оне који су ову заблуду измислилли 354. године након њега. Није ваша кривица то што сте рођени у католичкој породици. Нећу рећи ни да је то грешка ваше породице. Ми смо људска бића, са својим навикама. Понекада само не знамо како да зауставимо неку навику. Зато вам нудим невероватне информације које ће вас померити са места! Буквално.

Не гајим предрасуде. Не ругам се католичкој цркви, нити се ругам било ком хришћанину на свету. Сви имају могућност избора у погледу онога што желе да следе. Али ако желите да склоните камен и да завирите шта има испод, урадићу то за вас. Напокон, немам никакав проблем, јер сам и сам био тамо.

Немојте отићи одавде погнуте главе и затворених очију, игноришући све знакове и индикације које сам вам дао.

О верској слободи

Питање: Нема се шта приговорити Исламу као религији. Међутим, зашто је мања верска слобода у такозваним муслиманским земљама него у другим?

Одговор: Драго ми је што кажеш „такозваним муслиманским земљама“! Истина је да у многим државама где се налазе муслимани, постоји мање људских права, слободе говора и да су њихове владе далеко од обичног народа. Постоји и разлог за то. Ако проучавате историју, сазнаћете да након што су муслиманске земље окупиране, окупатори су поставили своје сопствене плишане владе. Затим су креирали друштвене околности које су постале неиздрживе и које су истерале муслимане из својих домова. Затим су у својим земљама креирали институције које су примамиле те муслимане. Тако су муслимани долазили у западне земље, да се користе институцијама и да беже од терора који су узроковали они који су им окупирали земље. Морате да познајете историју да бисте све то разумели.

Пошто вам се чини да овде постоји демократија и „слобода овога и слобода онога“, желим да размислите о нечему другом. Које земље имају највећу стопу проституције: муслиманске или западне земље? Које земље имају највећу стопу конзумирања дроге, алкохола и смрти коју ово двоје узрокује: муслиманске или западне земље? Које земље имају највећу стопу самоубистава: муслиманске или западне земље? Које земље имају највећу стопу злостављања деце и педофилије: муслиманске или западне земље? Које земље дозвољавају да се порнографија бесрамно истиче на телевизији, билбордима, аутопутевима, у магазинима, у јавности: муслиманске или западне земље? Које од ових земаља сматрате цивилизиранијим? Сами себи одговорите на то питање.

Желим рећи особи која је поставила ово дивно питање: немојте да мешате питања репресије које врше муслимански лидери са недостатком слободе у смислу духовних амбиција људи. И даље се у муслиманском свет учи езан пет пута дневно, чак и у највећим диктатурама. И даље се људи управљају према Кур’ану. Међутим, наћи ћете да жене у муслиманском свету не носе хиџабе, нити се покривају, нити се брину о породици, нити се брину о  вредностима брака – све то зато што их нико не присиљава.

Даћу вам још једну статистику. Да ли сте знали да се у западним земљама, од Британије до Америке, 516 хиљада абортуса изврши сваке године? Замислите 516 хиљада дечијих живота се угаси, само зато што људи осећају да су направили грешку. Све то им владе дозвољавају. Тако нешто се не догађа у муслиманским земљама. Реч породица је у муслиманским државама и даље вредна реч. На Западу, „породица“ је постала врло апстрактан термин. Чак су и термини мушки и женски пол на Западу постали апстрактни термини. Да ли сте знали да на Западу две жене могу да се венчају и да усвоје децу? Да ли сте знали да на Западу два мушкарца могу да се венчају и да усвоје децу? Тога нема у Исламу.

“Оче наш”

Питање: „Оче наш“ није Исусова молитва, већ је он то изговорио да би друге подучио.

Одговор: Истина је. Људи су питали Исуса: „Учитељу, научи нас како да се молимо!“ – Па их је научио. Нисам библијски знаственик, али то је ваша света књига! То је Исус говорио, нико други.

Који Јован?

Питање: Павле није написао Књигу Откровења!

Одговор: Нисам рекао да јесте! Добро се зна које књиге је написао Павле. Нико не зна ко је написао Откровење. Приписује се неком Јовану, који није знао како се зове. Који Јован!? Има ли он презиме? Да ли је то Јован, аутор Еванђеља, или је то Јован Откровења, или Јован Исусов апостол? Урадите домаћи задатак, па ћете видети да ваши библисјки ауторитети кажу да је Јован, аутор Еванђеља, писао 40 година након Исуса Христа. Он није био Исусов апостол. То нису моје речи. То кажу библијски ауторитети.

Збуњени хришћанин

Питање: У различитим муслиманским земљама јављају се различите интерпретације Ислама. Зашто је то тако?

Одговор: Неки муслимани су збуњени у вези са многим стварима! Јер, неки муслимани су учени, уредни и часни а неки то нису. Неки муслимани су богобојазни, а неки су збуњени, као што су неки хришћани збуњени.  Муслимани су само људска бића. Али, међу муслиманима не постоји разлика у вези са Кур’аном. Сви муслимани на свету уче исти Кур’ан. Ако насумично одаберем овог муслимана из Аустрије, кога раније нисам познавао, и одаберем другог из Индонезије, и одаберем трећег из Арабије, и четвртог из Африке, и петог из Немачке... – и  од свих затражим да устану и да заједно проучимо кур'анско поглавље „Вест“, гарантујем вам да ћемо сви проучити исту поглавље од почетка до краја потпуно исто, а ни не познајемо се.

Хришћани не могу ништа слично. Желите ли да пробате? Можемо да пробамо... Одаберите било коју библијску књигу! Можете устати, али ни један од вас неће почети истим стихом и завршити истим. Јер, постоји 354 различитих верзија Библије. Ни једна деноминација се не слаже око броја стихова, око броја поглавља нити одакле потичу.

Јединство међу вођама

Питање: Зашто не постоји јединство међу вођама?

Одговор: БОГ даје јединство. Он га ставља у срца људи. Нису људи ти који то чине.

Зашто Бог није сачувао Своје књиге

Питање: Желим знати: ако је Богу моћан да сачува Кур’ан у потпуности, зашто није био моћан да сачува друге свете књиге?

Одговор: Нису биле намењене чувању! То није питање за мене. Ради се о томе да је Бог послао Посланика, да је послао Објаву, да је послао правилник који је финализација свих објава и свих правилника и закона који су послати пре њега. Зато, ако следите Кур’ан, уједно следите и све претходне објаве. Ако следите Мухаммеда, мир над њим, следите и све остале посланике. А ако следите Ислам, следите и систем живота који је објављен свим посланицима.

Зашто није билно потребно све објаве сачувати? Зато што су биле намењене само одређеним групама људи, док је последња Објава за цели свет. Знате, можете играти игре, можете и даље покушавати да нађете некакву грешку, можете и даље тражити изговор, али Кур’ан је јасан! Не треба му одбрана! Живот Посланика је јасан као Сунце на небу! Не треба му одбрана. Исламу, као систему живота, не треба одбрана. Ја вам само кажем: Престаните постављати оваква питања и једноставно спроведите тест. Читајте Кур’ан отвореним срцем. Читајте животопис Божијег Посланика отвореног срца и ума. Након тога, проучите исламски систем живота – отвореним срцем. Без обзира да ли сте адвокат, лекар, архитекта, сиромашан, богат, без обзира ко сте, гарантујем вам: живот вам више неће бити исти!

Волим да се види да сам муслиман

Питање: Зашто ви муслимани покривате главе?

Одговор: Можда је почела да ми опада коса...

Муслимани, мушкарци, покривају главу из традиције и поштовања. Не покривају сви муслимани главу, очигледно. Али, они који то чине, чине зато што је својевремено Божији Посланик то чинио. Што се мене тиче, волим да се види да сам муслиман, без обзира да ли сам у оделу или у гулабији.

Кад год дођем на аеродром, увек сам некако одабран. Знате шта то значи, јел да? Увек сам то питао људе који би ми сваки пут рекли: „Господине Јасине, изабрани сте насумично.“ Кажем им: „Знам то! Обележен сам, јел да?“ Кад се окренем према људима око мене и питам их:

„Јесам ли вам нешто чудан, па ме сваки пут ‘насумично’ одаберу?“

Пуштање браде и ношење муслиманске капе не мора бити индикација да је тај човек муслиман. То  може бити и будиста, хиндус, сикх или јевреј. Али, зато ми користимо различите капе од њих. Дакле, пуштање браде је традиција. То не значи да је онај ко обрије браду неверник. Али, већина нас муслимана пушта браду, зато што нам је Посланик, мир над њим, рекао да тако радимо. Неки од вас воле да носе и капицу.

Што се тиче муслиманки, ту ствари стоје другачије. Покривање косе, облачење широке одеће, покривање целог тела, непоказивање украса – то је део њихове верске униформе. БОГ је муслиманкама одредио специфичну униформу. Тако ће да се разликују и да се препознају да су муслиманке, и неће да буду напаствоване. Кад их човек види на улици, има некакво поштовање према њима само због начина њихове ношње. Тешко да ћете чути како мушкарци звижде муслиманкама. Није то због тога што су муслиманке мање лепе од других жена, већ се ради о томе да оне сву своју лепоту чувају само за мужа. Попут накита и дијаманата. Замислите да вам дођем кући и да вас питам: „Могу ли да видим твоје дијаманте? Могу ли да видим твој новац? Могу ли да видим твој накит? Могу ли да знам твој ПИН код банковне картице?“ Не бисте ми допустили. Е па наше жене, мајке, сестре и ћерке нам више значе од наших дијаманата, нашег злата и наших ПИН кодова!

Не постоји превод Кур’ана

Питање: Да ли је превод Кур’ана на енглески језик довољно прецизан?

Одговор: Не постоји језик који може прецизно превести Кур’ан. Кур’ан је само на арапском! То је једини облик Објаве. Међутим, значење Кур’ана се приближно може превести на различите језике.

Алфа и Омега?

Питање: Можда је Исус мислио да је Утешитељ Свети Дух? Можда је мислио на себе, јер је рекао: „Ја сам Алфа и Омега.“[1]

Одговор: Исус није говорио грчки језик, већ арамејски. Какве везе речи „алфа и омега“ имају са арамејским језиком!?  Алфа и омега су грчке речи. Зар није тако? Исус није тако говорио, већ му је то неко приписао. То је главни проблем у хришћанству. Имате људи који непрестано приписују ствари Исусу, говоре ствари о њему, лажу на њега, измишљају ствари о њему, натурају му богохулство, без икаквог доказа. Држите се за сламку, а давите се у сред океана!

Дарвинова теорија је мртва

Питање: Како објашњавате еволуцију?

Одговори: Па ни Дарвин је није добро објаснио. Осврнимо се на живот тог човека, Чарлса Дарвина. Он каже да је човек еволуирао од мајмуна. Да погледамо ово у светлу научних доказа и чињеница. Да ли мајмуни плачу? Не плачу. Мајмуни немају интелектуални капацитет или емоцију која их тера на плач. Људи плачу. То је део њихове физичке особености. Да, мајмуни су сисари. Људи такође. Али, да ли мајмуни рачунају? Да ли мајмуни архитектују? Да ли мајмуни истражују? Да ли мајмуни раде докторске радове? Да ли мајмуни праве зграде? Да ли мајмуни праве золошке вртове и у њих стављају људе? Коначно, ако је човек еволуирао од мајмуна, зар и даље не би еволуирао!? И ми бисмо требали еволуирати. Ако је мајмун еволуирао у човека, зашто и даље имамо мајмуне? Дарвинова теорија је живела неких 25-30 година након његове смрти. Нико више не протура идеју Дарвинове теорије еволуције. Та идеја је мртва, баш као што је комунизам мртав од дана кад се Советски Савез распао. А ако и даље говорите о еволуцији, онда сте неки другоразредни лекар. Крај! Нема је више. Чак ни то није питање! Сад је питање – ако је Дарвин осећао да се теорија еволуције базира на такозваној „природној селекцији“, па Бог је нас селектовао да будемо овде. Друга ствар, немојте се много дивити Дарвину. Погледајте његов живот. И он је био један збуњен човек. Не волим да говорим о мртвима, али Дарвин је имао неких озбиљних личних проблема. Дарвин је имао неке озбиљне моралне ненормалности! Кад погледате ове озбиљне моралне ненормалности, заједно са теоријом коју је потурио човечанству, мислим да је требамо ставити тамо где се сада и Дарвин налази?

Колико је стар ислам

Питање: Зашто кажете да је Ислам стар 14 векова, ако је први човек био муслиман?

Одговор: Нисам рекао тако. Рекао сам да је Кур’ан објављен пре 1424 године. Рекао сам да су Адам и сви Божији посланици били муслимани. То значи да је ислам, тј. мир и покоравање, био вера свих посланика. Али, није био тако именован све до краја објаве Кур’ана. Тај ајет је део Кур’ана, и од тада је ислам именован као систем. Пре тога није... Ако то нисам рекао, ево сад сам појаснио.

Донирање органа и клонирање

Питање: Шта Ислам каже о донирању органа и о клонирању?

Одговор: Ми муслимани не донирамо огране. Органи које ми је БОГ дао су за мене. Ипак, има учењака који кажу да, ако ми син или ћерка умиру од неке ретке болести, а имам два бубрега и желим да им поклоним један, као што дајем крв – то постаје дозвољено. Међутим, није дозвољено донирати своје органе и правити нову индустрију резервних делова.

Што се тиче клонирања, клонираће само оно што им БОГ дозволи. Али вам гарантујем нешто. БОГ каже у Кур’ану: Човека смо створили у најлепшем облику. (Кур'ан, поглавље Ет-Тин, одломак 4)

Нико неће створити оно што БОГ ствара. Гарантујем вам, ако негде направе нацију клонова, имаће нацију лудака. Биће то деформисани, дисфункционални, пуни мана и проблематични. Већ постоје индикације тога. Сад имају некакве роботронике. Експериментишу тако што узимају компјутерске делове и стављају их у људе, правећи од њих полу-људе, полу-машине. За своје експерименте су направили зграде у Тексасу, Француској, и у другим местима где се тиме баве. Али, већ имају компликације у вези са тим, јер човек не може да ствара нешто што БОГ ствара.

Ако желе нешто да клонирају, то и није некаква битна ствар. Јер, тиме само праве нешто од нечега што већ постоји. Ако желе нешто да ураде, нека створе нешто из ничега!

Ислам и систем

Питање: Рекли сте да је Ислам комплетан систем. Има ли данас места где се Ислам потпуно спроводи у пракси?

Одговор: Рекао сам да је Ислам потпун као систем. Нисам рекао да су га људи следили доследно. Замислимо да сам испекао колач. Ако сам муслиман и испечем колач али га не испечем како треба, мислите ли да је колач лош зато што сам муслиман? Муслимани данас не спроводе Ислам, па су им колачи лоши.

БОГ каже у Кур’ану: Заиста, једини систем прихватљив БОГУ је ислам. (Кур’ан, поглавље Ал Имран, одломак 19)

Ако би се људи покоравали Богу у ономе што им је наредио, зар не мислите да људи не би постигли оно што требају да постигну? Неки од вас имају аутомобиле са системом за навигацију, помоћу којег можете добијати информације са сателита. Говори вам где се налазите, током целог пута. Навигациони систем, којег су људи направили! Зар мислите да Бог, Који је створио небеса, Земљу и нас људе, није створио навигациони систем за људе!? Да, ко год следи Божију навигацију, ко год следи Божију упуту, ко год следи Божију књигу, ко год следи Божијег Посланика, наћи ће пут кроз систем којег је Бог створио за људе. А ко боље може упутити људе осим Оног Који их је створио? [2]