×
Пред вама је текст који говори о знацима болести срца. У највеће знаке болести срца спада: да човек не може да спозна Бога, да Га воли, да тежи сусрету са Њим, да Му се обрати са покајањем и да му то буде прече од свих његових материјалних прохтева. Такав човек не неиспуњава смисао свог постојања, него своје прохтеве и материјална уживања ставља изнад покорности и љубави према Богу, узвишеном и милостивом Створитељу. Узвишени каже: Кажи ти Мени, хоћеш ли ти бити чувар ономе који је страст своју за бога свога узео? (Кур’ан, Ел-Фуркан, 43)

    ЗНАЦИ БОЛЕСНОГ СРЦА

    ] Српски – Serbian – صربي [

    Ахмед Ферид

    Ревизија и обрада:

    Ирфан Клица

    Амра Дацић

    Љубица Јовановић

    Фејзо Радончић

    2015 - 1436

    ﴿ علامات مرض القلب﴾

    « باللغة الصربية »

    أحمد فريد

    مراجعة :

    عرفان كليتسا

    عمرة داتسيتش

    ليوبيتسا يوفانوفيتس

    فيزو رادونشيش

    2015 - 1436

    ЗНАЦИ БОЛЕСНОГ СРЦА

    * У највеће знаке болести срца спада: да човек не може да спозна Бога, да Га воли, да тежи сусрету са Њим, да Му се обрати са покајањем и да му то буде прече од свих његових материјалних прохтева. Такав човек не неиспуњава смисао свог постојања, него своје прохтеве и материјална уживања ставља изнад покорности и љубави према Богу, узвишеном и милостивом Створитељу. Узвишени каже:

    Кажи ти Мени, хоћеш ли ти бити чувар ономе који је страст своју за бога свога узео? (Кур'ан, Ел-Фуркан, 43)

    Неки ранији учењаци сматрају да се под овим мисли на онога ко се за свачим - шта год му на ум падне - поводи, па на овоме свету живи као животиња, не знајући свога Господара и не робујући Му онако како му је Он наредио и забранио, као што каже Узвишени:

    Који се наслађују и једу као што стока једе и чије ће пребивалиште ватра бити! (Кур'ан, поглавље Мухаммед, 12)

    Дакле, каква дела, таква и награда! Према томе, онај ко - иако није део неживе природе која не осећа - на овоме свету буде живео онако како Узвишени Бог не воли и није задовољан, већ како би Узвишеном Богу - упркос Његовим благодатима - пркосио, ни на будућем свету неће живети животом среће и спокојства, нити умрети па да изгуби осећај патње и бола, него - као што кажеУзвишени:

    ...у њему (Паклу) неће моћи ни умрети ни живети: ... и смрт ће му са свих страна прилазити, али он неће умрети; њега ће тешка патња чекати. (Кур'ан, поглавље Ибрахим (Аврам), 17)

    *У знаке болести срца спада и то што његовог власника не пече бол греха, као што неко лепо рече: "Мртвога ране не боле!" Здраво срце грех боли и пече, па га то нагони на покајање и обраћање Узвишеном Господару са молбом да му опрости, као што каже Узвишени:

    Они који се Бога боје, чим их саблазан ђаволска додирне, сете се, и одједном дођу себи. (Кур'ан, поглавље Бедеми, 201)

    Узвишени, такође, о богобојазнима каже:

    И за оне који се, када грех почине или када се према себи огреше, Бога сете и опрост за грехе своје замоле... (Кур'ан, Имранова породица, 135)

    Тј. сете се величине Узвишеног
    Бога, Његове претње и казне, па их то наведе на тражење опроста, за разлику од болесног срца које на већ једно почињено зло, узвраћа новим. Зато учењак Ел-Хасан, у вези речи Узвишеног:

    А није тако! Оно што су радили прекрило је срца њихова. (Кур'ан, поглавље Они који при мерењу закидају, 14) - каже да се ту мисли на узастопно чињење греха, све док срце потпуно не ослепи, за разлику од здравог срца које на зло узвраћа добрим, а на грех покајањем.

    Зато се незнање, с правом, убраја у једну од највећих несрећа, због које пати свако ко у срцу своме има имало живота. У томе смислу, неко је од учењака, рекао: "Од незнања нема горег греха према Богу!" Учењака Сехла неко је упитао: "Ебу Мухаммеде, шта је горе од незнања?" - па је одговорио: "Не знати да се не зна." Кажу да је право рекао, јер незнање, у потпуности затвара врата знању.

    Један песник је у стиху лепо рекао:

    Незналице су и пре смрти мртве, а њихова тела и пре гроба гробови.

    Њихове су душе отуђене од тела, живота им нема све до проживљења.

    *У знаке болести срца спада и то што га његов власник, уместо корисном храном, храни погубним отровима. Тако се већина света окреће од слушања учења Кур'ана, за који је Узвишени рекао:

    Ми објављујемо у Кур'ану оно што је лек и милост... (Кур'ан, Ноћно путовање, 82) и уместо њега слуша песму и музику која у срцу сије клицу лицемерја и распирује пламен страсти, а да не говоримо о другим видовима вероломства која у себи носе. То значи да се човек - због своје привржености нечему - усуђује чинети грех који презире Узвишени Бог. Неустручавање од чињења греха - што је последица болести срца - болест срца само још више погоршава. На другој страни, здраво срце воли оно што воли Узвишени Бог: ...али Бог је некима од вас право веровање омилио и у срцима вашим га лепим приказао, а незахвалност и раскалашеност и непослушност вам омрзнуо. Такви су на правом путу. (Кур'ан, поглавље Ел-Хуџурат, 7)

    Божији Посланик, мир над њим, је рекао: "Сласт веровања осетио је онај ко је задовољан да му је Аллах Господар, Ислам вера, а Мухамед веровесник."

    Божији Посланик, мир над њим, такође, је рекао: "Нико од вас неће веровати док му ја не будем дражи од њега самог, његовог детета, његове унучади и целога света."

    *У знаке болести срца спада и то да: његов власник за пребивалиште изабере овај свет, да са њим буде задовољан, да се на њему осећа сигуран, да се на њему не осећа као странац, да не жели онај свет и да се за њега не припрема. Јер, све што је срце здравије, све се више усмерава према ономе свету, с другима се слаже наизглед, а супротставља у себи и види у каквом су стању други, а они не виде у каквом је оно, тако да је његово стање на овоме свету управо онакво како је препоручио Божији Посланик, нека је над њим спас и мир, речима: "Буди на овом свету као странац или као путник - намерник!"