Опасност преношења туђих речи

ПРЕНОШЕЊЕ ТУЂИХ РЕЧИ

] Српски – Serbian – صربي [

Ахмед Ферид

Ревизија и обрада:

Ирфан Клица

Амра Дацић

Љубица Јовановић

Фејзо Радончић

2015 - 1436

﴿ النميمة﴾

« باللغة الصربية »

أحمد فريد

مراجعة :

عرفان كليتسا

عمرة داتسيتش

ليوبيتسا يوفانوفيتس

فيزو رادونشيش

2015 - 1436

ПРЕНОШЕЊЕ ТУЂИХ РЕЧИ

Узвишени Бог каже:

...Клеветника, онога који туђе речи преноси. (Кур'ан, поглавље Ел-Калем, 11) Учењаци тефсира[1] кажу да је овај одломак објављен у вези са Ел-Ведом б. ел-Мугиром.

Узвишени, такође, каже: И жена његова која сплеткари. (Кур'ан, поглавље Пламен, 4) За њу кажу да је од једних другима преносила туђе речи.

Од Хузејфе се преноси да је чуо да је Божији Посланик, мир над њим, рекао: "У Рај неће ући онај ко преноси туђе речи."

Од Ибн 'Аббаса се преноси да је Божији Посланик, мир над њим, наишао поред два гроба и рекао: "Њих двојицу тренутно муче анђели казне, а не муче их због великог греха. Један од њих ишао је и преносио туђе речи, а други се није пазио од мокраће приликом нужде." Неки учењаци хадиса кажу да се под речима: "а не муче се због великог греха" мисли да су они мислили да није велик, а јесте, док други кажу да се мисли да им је било тешко да то престану.

Божији Посланик, мир над њим, је, такође, рекао: "Хоћете ли да вам кажем који су међу вама најгори?" "Хоћемо!" - одговорили су, па им је рекао: "Они који туђе речи преносе, они који вољене растављају и они који недужне потварају."

Од Ибн Мес'уда, Бог био задовољан њиме, се преноси да је рекао: "Хоћете ли да вам кажем шта је лаж и неистина? То је преношење туђих речи које потпирују раздор међу људима."

Преношење туђих речи и њихово ширење међу светом са циљем уношења нереда, раздора и мржње, једна је од најружнијих особина коју човек може имати, јер оно потпирује смутњу, кида везе, сеје мржњу, разбија заједницу, пријатеље чини непријатељима и браћу странцима. Онај ко то чини је као мува која преноси клице заразне болести. У језичком смислу "преношење туђих речи" значи чути од некога да је о некоме нешто ружно рекао, па пожурити да се то овоме пренесе нпр. речима: "Тај и тај о теби прича то и то." Преношење туђих речи не тиче се само онога о коме је речено, већ се ради и о разоткривању онога што не воли, како онај ко је рекао, тако ни онај о коме је речено, или онај ко је то чуо, свеједно било то речима, писмом, давањем знакова или мимиком. То значи, да све што човек код других неваљало види треба сакрити и даље не ширити, изузев ако је у његовом обзнањивању корист по муслимане или сузбијање још већег зла.

Мотиви за преношење туђих речи најчешће су: прижељкивање зла ономе ко је оно што се преноси рекао, показивање наклоности према ономе о коме се рекло или радозналост и уживање у причању и задирању у оно што га се не тиче.

Онај до чијих ушију допре преношење туђих речи дужан је следећих шест ствари:

1. Не поверовати ономе ко их преноси јер је дотични непоштен човек. Потврда за то су речи Узвишеног Бога:

О верници, ако вам некакав непоштен човек донесе какву вест, добро је проверите, да у незнању некоме зло не учините! (Кур'ан, поглавље Ел-Хуџурат, 6).

2. Спречити онога ко то чини, посаветовати га и указати му на погубност тога што ради.

3. Презирати га у име Бога, јер је и код Бога презрен.

4. Не сумњичити свога одсутног брата, јер је то грех, као што стоји у речима Узвишеног: ...клоните се многих сумњичења, нека сумњичења су, заиста, грех. (Кур'ан, поглавље Ел-Хуџурат, 12).

5. То што се чуло не сме да наведе на ухођење и трагање за потврдом реченог јер је то забрањено речима Узвишеног: ...и не уходите једни друге! (Кур'ан, Ел-Хуџурат, 12).

6. Не осећати никакво посебно задовољство зато што се онај ко преноси туђе речи спречио да их даље преноси. Затим, не причати о томе никоме, како на тај начин и сам не би постао клеветник и преносилац туђих речи. Нека се, зато, они са оштрим језиком припазе и нека говоре само оно што је за Божија створења добро! За то су им довољне Веровесникове, нека је над њим спас и мир, речи: "Ко верује у Бога и Судњи дан нека говори само добро или нека ћути!"

Исламско предање

Ел-Хасан је рекао: "Ко теби преноси речи о другом, знај да ће их и другима преносити о теби!"

Некакав човек је 'Амр б. 'Убејду рекао: "Ел-Есвари те, у својим причама, не престаје спомињати по злу" - па му је 'Амр рекао: "Чуј, ти нити поштујеш друштво човека с којим си седео, јер си нам пренео његове речи, а не поштујеш ни мене, јер си ми о моме брату открио оно што ми није драго. Ја знам једино да ће нам смрт свима доћи, да ћемо сви у гроб отићи, да ћемо се сви на Судњем дану искупити и да ће нам свима Узвишени Бог - Најправеднији Судија, пресудити."

Приповеда се даје Сулејман б. 'Абдулмелик једном приликом седео у друштву са Ез-Зухријем када му је дошао један човек кога је Сулејман упитао: "Чуо сам да си ме клеветао и за мене рекао то и то" - па је човек одговорио: "Нити сам то учинио, нити рекао" - на што је Сулејман додао: "Онај који ми је то рекао је поуздан човек." - па се Ез-Зухри укључио и рекао: "Онај који преноси туђе речи не може бити поуздан!" На то је Сулејман рекао: "Истину си рекао." Затим је човеку рекао да може мирно да иде.

Неко је други рекао: "Када би оно што ти преносилац туђих речи преноси било тачно и сам би смогао храбрости да те изгрди. Онај од кога ти се речи преносе речи више од онога ко ти преноси заслужује твоју милост, јер те не дочекује са грдњом."

Приповеда се да је код Омер б. 'Абдулазиза дошао неки човек и пред њим споменуо клеветање другог човека, па му је Омер рекао: "Ако хоћеш проверићемо то што кажеш и утврдити је ли истина то што си за њега рекао. Ако будеш слагао, од оних си на које се упозорава у овом кур'анском одломку: "...ако вам некакав непоштен човек донесе какву вест, добро је проверите" (Кур'ан, Ел-Хуџурат, 6), а ако будеш истину рекао, онда си од оних за које се у овом кур'анском одломку каже да су: ... клеветника, онога који туђе речи преноси. (Кур'ан, Ел-Калем, 11), или, ћеш да ти опростимо?" - па је рекао: "Да ми опростиш, владару правоверних! Никада то више нећу учинити!"