Болест лицемерства

БОЛЕСТ ЛИЦЕМЕРСТВА

] Српски – Serbian – صربي [

Ахмед Ферид

Ревизија и обрада:

Ирфан Клица

Амра Дацић

Љубица Јовановић

Фејзо Радончић

2015 - 1436

﴿ داء الرياء﴾

« باللغة الصربية »

أحمد فريد

مراجعة :

عرفان كليتسا

عمرة داتسيتش

ليوبيتسا يوفانوفيتس

فيزو رادونشيش

2015 - 1436

БОЛЕСТ ЛИЦЕМЕРСТВА

О томе да је лицемерство строго забрањено и да су лицемери презрени говоре бројни кур'ански одломци, Посланикова, мир над њим, пракса и богата исламска традиција. Узвишени Бог каже:

А тешко онима који, кад молитву обављају, молитву своју како треба не извршавају, који се само претварају! (Кур'ан, поглавље Ел-Ма'ун, 4-6)

Ко жуди да од Господара свога буде лепо примљен, нека чини добра дела и нека, клањајући се Господару своме, не сматра Њему равним никога! (Кур'ан, поглавље Пећина, 110)

У кудси-хадису Узвишени Бог каже: "Ја сам најнеовиснији. Ко од вас било шта уради, приписујући Мени судруга, препустићу га ономе кога Ми је приписао.'"

Божији Посланик, мир над њим, је рекао: "Највише чега се за вас бојим је мали ширк (многобоштво)." На то су упитали: "Божији Посланиче, а шта је то мали ширк?" - па је рекао: "Претварање. Узвишени Бог ће таквима, на Судњем дану, када буде награђивао Своје робове за њихова дела, рећи: 'Идите онима пред којима сте се на овом свету претварали, па видите хоћете ли код њих награду добити!""

Видевши једног човека како у џамији на сеџди плаче, Ебу Умаме ел-Бахили га је упитао: "Зар није боље да си то у својој кући радио?"

Шта је лицемерство и у чему се показује?

Арапски израз ''ер-ријаа'' / ''лицемерство; претварање" изведен је одречи "ру'ја'' / ''виђење, гледање". Лицемерство у основи значи показивати се другима у позитивним особинама и претварати се другачијим него што човек јесте, све у циљу придобијања њихове наклоности и високог мишљења о њему. Лицемерства има више врста. Лицемерство у вери показује се у пет следећих ствари: у телу, у изгледу, у говору, у начину обављања верских обреда и начину односа према другима.

- Лицемерство у телу огледа се у показивању мршавости, исцрпљености, бледила и сл., представљајући то као последицу изнурености од богослужења, сажаљења на положај на који је пала вера и страха од оног света.

- Лицемерство у изгледу и одевању огледа се у показивању неочешљаности косе, обарању главе у ходу, смирености у кретању, остављању на лицу трагова од сеџде, похабаности одеће и сл. Уколико се то намерно ради, све су то знаци лицемерства.

- Лицемерство у говору огледа се у претварању пред побожним људима, саветовању, опомињању, цитирању мудрих изрека и примера из исламске традиције, како би се на тај начин показала наводна побожност и приврженост повођењу за добрим људима. У ово, такође, спада мрмљање тј. показивање пред другим људима да смо заузети спомињањем Бога.

- Лицемерство у обредима нпр., у молитви, огледа се у намерном одуживању молитве-намаза, обарању главе, неокретању и слично, све ради тога да би то други видели.

- Лицемерство у односу са другима огледа се у пробирљивости оних које ће позвати у посету, нпр. познату особу или ученог човека, само са циљем да би се причало како је тај и тај посетио тога и тога.

Због чега су људи лицемерни?

Знај да се иза претварања сваког лицемера, сигурно, крије неки циљ који жели постићи! Они могу бити различити:

1. Да се другима покаже како је побожан и како се чува од греха. У ту врсту спадају они који пред другима показују своју побожност, богобојазност и скрушеност, с циљем да стекну поверење, па да им се, као таквима, повери какав положај и место од утицаја на коме ће моћи да се материјално окористе. То је Узвишеном Богу најмрзнија врста лицемера, јер чин покорности према Њему злоупотребљавају и користе као средство за доказивање непокорности.

2. Да се иза претварања крије намера постизања какве овосветске благодати; богатства, жене и сл. У ту врсту спадају они који своје знање и побожност показују другима са циљем да се ожене или добију какву материјалну награду. И ова је врста претварања забрањена, јер се показивањем побожности и покорности Богу жели постићи нека од овосветских благодати, с тим што је она мање опасна од прве врсте.

3. Да се иза претварања не крије никакав циљ за постизање неке од овосветских благодати, иметка или жене, већ да се на њега не би гледало с понижењем и да се не би убрајао у обични свет, него у одабране и побожне људе.

Скривено лицемерство

Лицемерство може бити очевидно и скривено. Очевидно је оно које подстиче и наводи на практичну примену и има за циљ награду. То је најочевиднија врста. Нешто скривеније од овога је оно које само не наводи на практичну примену, али, ипак, умањује дело којим се жели постићи Божије задовољство. Пример за то је неко ко сваке ноћи са тешкоћом обавља ноћну молитву, али када се код њега на конаку задесе гости, онда му то улије додатни мотив па лакше обави ноћну молитву.

У скривено лицемерство, такође, спада и то да неко прикрива своју побожност, али и поред тога, када види друге, пожели да га дочекују са уважавањем, насмејаног лица, речима пуним хвале, да му буду при руци у случају потребе, да са њим у купопродаји буду сусретљиви и да му указују почасно место, а када му то неко ускрати, то му тешко на срце падне.

Зато се искрени верници боје скривеног лицемерства, па се труде да своју побожност прикрију, више него што се други труде да прикрију своје преступе. Ово све зато да би им добра дела била што искренија и да би их Бог на Судњем дану за њих наградио, знајући да ће Он на Судњем дану примити и наградити само, искрено, учињена добра дела и да ће им то на Судњем дану толико бити потребно.

Како се лечи срце од болести лицемерства?

Сада, када си увидео колико лицемерство квари дела, спознао разлоге због којих је код Узвишеног и Свемоћног толико презрено и као такво велики грех, требаш да се озбиљно упознаш и са том како се најлакше и најбрже уклања. За лечење болести лицемерства постоји неколико начина:

Први начин лечења болести лицемерства је сасецање његових жила у корену а то су: склоност уживању у хвалисању, избегавање бола презира и похлепа за постизањем личних интереса код других људи. Те три ствари су главни покретач сваког лицемера. Ова врста болести лечи се спознајом њене штетности, увиђањем да оно спречава чистоћу срца, онемогућава постизање успеха, среће и високог положаја код Узвишеног Бога на Будућем свету, и да човека излаже, казни, жестокој презрености и понижењу. Све што човек више размишља о последицама лицемерства и свој углед код других на овом свету пореди са пропуштеном наградом за добра дела на ономе свету, све ће му бити лакше одупрети се овој опакој болести, слично ономе ко зна да је мед сладак, али га неће укусити уколико је свестан да му је у њега потурен отров.

Други начин је да приликом обављања молитве и других врста богослужења избегава претварање пред другима. За то је, такође, потребно знати да онога ко се бори против претварања, сасецајући га у корену, чувајући се похлепе и презирући хваљење и укоравање других, током богослужења, ђаво неће лако оставити на миру, него ће га и даље засипати неваљалим мислима и наводити на лицемерство. Тако ће, ако му налети помисао и жеља да га други виде како је побожан, сам у себи помислити: Шта ја имам од тога знају ли или не знају за ово други људи? Важно је да за ово зна Бог. Какве користи имам ако за ово знају и други мимо Њега?

Уколико му се, пак, јави жеља да ужива у томе како га хвале други, присетиће се да је та мисао поникла на лицемерству у дубини срца и да би због тога могао бити изложен презиру од свога Господара и изгубити награду на будућем свету.

Избегавање побожности у страху од лицемерства је грешка

Има људи који избегавају нека добра дела, бојећи се да њихово чињење не буде обојено лицемерством. То је погрешно, јер тако ђаво хоће човека да наведе на беспосленост и да га одврати од чињења добра.

Дакле, све док је мотив за чињење добра сам по себи исправан и у складу са прописима вере, чињење добрих дела не треба прекидати, бојећи се да је то, можда, из лицемерства. Напротив, човек је дужан борити се против мисли које потпирују лицемерство, своје срце навикавати да се стиди Бога и уместо захваљивања другима, захваљивати Њему.

У томе смислу од ел-Фудајла б.'Ијада се преноси да је рекао: "Чинити добра дела ради људи је приписивање Богу судруга (многобоштво). Не чинити их ради људи је лицемерство. Искреност је молити Бога да те сачува и једног и другог."

Неко други је рекао: "Ко престане чинити добра дела, бојећи се да их не чини искрено, остаће и без искрености и без добрих дела."