×
Хршћани мисле да је Исус, нека је мир на њега, заиста, живи сведок оригиналних књига Старог завета, а да су биле искривљене не би их узимао као ос¬нову, него би био дужан да јевреје оптужи за искривљивање. Овај погрешан закључак захтева одговор, јер ни једна од књига Старог или Новог завета није преношена дословно и непре¬кидним следом; ни једна од њих нема ланац преносиоца до ње¬ног аутора; њих су задесили сви облици искривљивања; доказано је да су их верски екстремисти преправљали да избегну критике и докажу исправност свога учења, па су због тога све пост¬але сумњиве.

    ДА ЛИ ЈЕ ИСУС ЖИВИ СВЕДОК ОРИГИНАЛНИХ КЊИГА СТАРОГ ЗАВЕТА?

    ] Српски – Serbian – صربي [

    Рахметуллах бин Халил Ел Хинди

    2015 - 1436

    ﴿ هل المسيح عليه السلام شهد بصحة كتب العهد العتيق ؟﴾

    « باللغة الصربية »

    رحمة الله بن خليل الرحمن الهندي

    2015 - 1436

    Хришћанске заблуде и одговори на њих

    Хршћани мисле да је Исус, нека је мир на њега, заиста, живи сведок оригиналних књига Старог завета, а да су биле искривљене не би их узимао као ос­нову, него би био дужан да јевреје оптужи за искривљивање.

    Овај погрешан закључак захтева одговор, јер ни једна од књига Старог или Новог завета није преношена дословно и непре­кидним следом; ни једна од њих нема ланац преносиоца до ње­ног аутора; њих су задесили сви облици искривљивања; доказано је да су их верски екстремисти преправљали да избегну критике и докажу исправност свога учења, па су нам због тога све пост­але сумњиве. Није дозвољено неке делове њиховог текста узи­мати као доказ против нас, јер увек постоји могућност да су управо ти делови текста дописани рукама фанатичних хришћана, у другом и трећем столећу, као одговор сектама ебионити, марционит или маницханес које Стари завет одбацује у целости или његов већи део, да би касније били општеприхваћени и признати као што су урадили против секте ирин.

    Затим, када би смо зажмурели пред уметнутим и тој књизи страним реченицама за које не знамо ни ланац преносиоца, нити њихова имена и број, па како да онда сазнамо је ли број књига Старог завета 39 као што то данас тврде протестанти или пак 46 као што тврде католици?!

    Јеврејски историчар Јосиф који је живео после Исуса и који је био веома одан вери, чије књиге цене и хришћани, је у својој историји написао: "Ми јевреји немамо стотине међусобно различитих књига. Имамо их само 22 од којих је пет Мојсијевих".

    Дакле, поред Пет Мојсијевих књига у састав Торе улази и се­дамнаест других књига. Међутим, код протестаната је број тих придодатих књига 34, а код католика 41. Па које од тих придодатих књига спадају у тих 17, а које не?!

    Већ смо читали тврдње истраживача Чрyсостома и като­личких учењака да су јевреји, непажњом и помањкањем вере, своје књиге загубили. Једне су поцепали, а друге спалили. Постоји вероватноћа да баш неке од тих књига улазе у састав 17 поменутих. Истраживачи су потврдили да се тако замео траг двадесет књи­га које су поменуте, а данас не постоје.

    Томас Инглис је рекао: "Свет је сложан у томе да број загубљених књига које чине Свету књигу није мањи од 20".

    Сведочења Јосифа показују да постоји пет књига које се приписују Мојсију, нека је мир на њега. Међутим, не зна се јесу ли ове данашње те које му је Јосиф приписао?

    Очевидно је да нису, јер се Јосиф у својој историји на ове данашње књиге није никада ослањао.

    Када бисмо се и сложили са тиме да су данашње књиге Старог завета исте оне које су биле раширене у време Исуса, нека је мир на њега, и да су их потврдили он и његови ученици, морали бисмо се помирити и с тиме да су их у то време поседовали и јевреји, без обзира припа­дају ли оне особама којима се приписују или не, и без обзира на то јесу ли догађаји које доносе истинити или су пак само неки од њих истинити, а други лажни; опет се из тог сведочења не разуме да нека од тих књига припада особи којој се приписује; као ни то да је сваки њихов део потпуно истинит. Да су Исус и његови ученици и пренели нешто из тих књига, то само по себи не значи да та књига заиста припада особи којој се приписује и не значи да их не треба проверити. Да је Исус изнео свој суд о свакој тој књи­зи и да се изјаснио о сваком њеном пропису, потврдивши да је од Бога и да је потом то његово сведочење пренесено преко, нама познатих и поузданих људи, то би био ваљан доказ њене аутентичности и уједно и основа за сумње у преостале књиге. Међутим, такве изјаве од Исуса о било којој књизи Старог завета, се нигде не помињу и нису доказане.

    Истраживач Бил у својој књизи каже да је Исус за Стари завет ре­као да је од Бога. Али те његове речи нису доказ да је цео данашњи Ста­ри завет или сваки његов одломак и свака његова књига оригинални, нити да су провера и утврђивање њихових аутора излишни. Исусови ученици, као и јевреји који су живели у његово време, су, уистину, прихватали те књиге и користили их као уџбенике из чега се разуме да су тада биле познате и прих­ваћене. Међутим, преношење одломка из Старог завета у Нови не потврђује његову истинитост и не искључује потребу његове провере аутентичности.

    Претпоставимо ли да је и Исус, нека је мир на њега, признао књиге Старог зав­ета, то његово признање не искључује каснија искривљивања и корекције. Јевреји су их кориговали пре Исуса, а то су радили и после њега. Већ смо видели да је огромна већина учењака, истраживача, коментатора и историчара потврдила да су јевреји 130. г. након Исуса, намерно и за инат хришћанима, изменили своје књиге. Евентуално сведочење Исуса, нека је мир на њега, дакле, не искључује могућност да те књиге након њега буду искривљене.

    Одломак из књиге „Тријумф Истине“.