×
У овом чланку аутор нам укратко излаже став ислама према вређању и проклињању људи, и како један верник треба да се постави у ситуацији када га неко вређа или проклиње.

    Вређање и проклињање

    ] Српски – Serbian – صربي [

    Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

    Превод: Фејзо Радончић

    Ревизија: Љубица Јовановић

    2014 – 1435

    ﴿السباب واللعن﴾

    « باللغة الصربية »

    د. أحمد بن عثمان المزيد

    ترجمة:

    فيزو رادونشيش

    مراجعة:

    ليوبيتسا يوفانوفيتس

    2014 - 1435

    Вређање и проклињање


    Да ли знате ко је ђаво? То је онај који вређа и проклиње људе. Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Двојица који се вређају су два ђавола који се проклињу и један другоm лажу.“[1]

    Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Вређање муслимана је грех, а његово убиство је неверство.“[2]

    Посланик, мир над њим, је једном приликом саветовао неког човека па му је казао: „Немој никога да вређаш.“[3]

    И казао је: „Верник није онај који проклиње.“[4]

    И не само то, него је Посланик, мир над њим, забранио и проклињање животиња. Овакав начин понашања није био познат нити у једном другом народу. Посланик, мир над њим, је казао: „Немојте проклињати петла јер вас он буди за молитву.“[5]

    И још чудније од тога, Посланик, мир над њим, је забранио и проклињање ветра. Једном приликом је неки човек проклињао ветар у присуству Божијег Посланика, мир над њим, па је он казао: „Немој проклињати ветар јер он то ради по наређењу. Онај ко прокуне неког ко то не заслужује, то проклетство ће се вратити на онога ко куне.“[6]

    Један од принципа којем је Посланик, мир над њим, подучио свог следбеника јесте: „Који год те човек буде вређао због оног што зна о теби, немој ти њега да вређаш са оним што знаш о нему. Клони га се и пусти га, а ти ћеш имати награду и немој да вређаш никога.“ Тај човек је након тога казао: „Нисам никада више вређао, ни животињу ни човека.“[7]

    [1] Хадис, преноси Ибн Хиббан, бр. 5726.

    [2] Хадис, преноси Бухари, бр. 5584., и Муслим, бр. 97.

    [3] Хадис, преноси Убу Давуд, бр. 3562., и Ахмед, бр.19718.

    [4] Хадис, преноси Тирмизи, бр. 1942.

    [5] Хадис, преноси Ебу Давуд, бр. 4437., и Ахмед, бр. 20690.

    [6] Хадис, преноси Тирмизи, бр. 1901., и Ебу Давуд, бр. 4262.

    [7] Хадис, преноси Ибн Хиббан, бр.521.