×
У овом чланку аутор нам укратко говори о правима која је ислам дао робовима док су други народи сматрали да са робовима могу радити шта год пожеле.

    Права робова

    ]Српски – Serbian – صربي [

    Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

    Превод: Фејзо Радончић

    Ревизија: Љубица Јовановић

    2014 - 1435

    ﴿حقوق الرقيق﴾

    « باللغة الصربية »

    د. أحمد بن عثمان المزيد

    ترجمة:

    فيزو رادونشيش

    مراجعة:

    ليوبيتسا يوفانوفيتس

    2014 - 1435

    Права робова

    Посланик, мир над њим, је послан друштву које је је било сачињено од робовласника и робова. Робовима није припадало никакво право, било да се ради о имовинском, социјалном или политичком. Посланик, мир над њим, је подигао њихов статус и подстицао је на њихово ослобађање, јер је за такве поступке обећавао велику награду.

    Један од Посланикових, мир над њим, савета у погледу робова био је: „Бојте се Аллаха у погледу онога што поседујете.“[1]

    Он је казао: „Ваши робови, ваши робови. Храните их оном храном коју ви једете, облачите их оном врстом одеће коју ви облачите. Ако ураде неку непослушност коју ви не желите да опростите, продајте их, али их немојте мучити.“[2]

    Такође је рекао: „То су ваша браћа која вам служе и коју је Аллах учинио у вашем поседу. Онај који буде имао свога брата по вери као роба, онда нека га храни храном коју он једе и нека му даје одећу коју он облачи, и нека га не оптерећује ониме што не може поднети, а ако га оптерети са нечим што не може поднети нека му помогне.“[3]

    Такође је казао: „Ко неправедно удари роба, биће му враћено на Судњем дану.“[4]


    Казао је и: „Ко ошамари или удари свога роба, мора га ослободити да би се откупио.“[5]

    Посланик, мир над њим, је подстицао на ослобођање робова рекавши: „Који год муслиман ослободи другог муслимана, он ће му бити откупнина од Ватре, и биће награђен за сваку његову кост, а која год муслиманка ослободи другу муслиманку, она ће јој бити откуп од Ватре и биће награђена за сваку њену кост. А који год муслиман ослободи две муслиманке, оне ће му бити откуп од Ватре и биће награђен за сваку њихову кост.“[6]

    Од Абдуллаха б. Амра се преноси да му је дошао кахреман (менаџер) и упитао га: „Да ли си својим робовима дао храну?“ Одговорио је: „Не.“ Тада кахреман рече: „Иди и дај им храну, јер је Посланик, мир над њим, казао: 'Довољно ти је греха да ускратиш храну онима које поседујеш.'“[7]

    И рекао је: „Аллах ће казнити сваког онога ко буде кажњавао људе на овом свету.“[8]

    [1] Хадис, бележи Ебу Давуд, бр. 4489., и Ахмед, бр. 552.

    [2] Хадис, бележи Ахмед, бр. 15813.

    [3] Хадис, бележи Бухари, бр. 2359., и Тирмизи, бр. 1868.

    [4] Књига Сахиху-л-едеб-лмуфред, бр. 134.

    [5] Хадис, бележи Муслим, бр. 3130., и Ебу Давуд, бр. 4500.

    [6] Хадис, бележи Тирмизи, бр. 1467., и Ебу Давуд, бр. 3453.

    [7] Хадис, бележи Муслим, бр. 16629.

    [8] Хадис, бележи Муслим, бр. 4734., и Ебу Давуд, бр. 2648.