×
У овом чланку аутор нам говори о храбрости у светлу веродостојних предаја Божијег Посланика, мир над њим,

    Храброст

    ] Српски – Serbian – صربي [

    Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

    Превод: Фејзо Радончић

    Ревизија: Љубица Јовановић

    2014 - 1435

    ﴿الشجاعة﴾

    « باللغة الصربية »

    د. أحمد بن عثمان المزيد

    ترجمة:

    فيزو رادونشيش

    مراجعة:

    ليوبيتسا يوفانوفيتس

    2014 - 1435

    Храброст

    Пуно пута људи понижавају другу особу тиме што јој говоре да је превртљива, да нема свој став, своје принципе и свој идентитет. Посланик, мир над њим, није био такав са својим пријатељима, а ни са својим непријатељима. Његови су непријатељи желели да се он одрекне неких својих принципа, међутим они то нису никада доживели, него је Он, мир над њим, казао познату реченицу:

    „Тако ми Аллаха, када би ми дали Сунце у десну, а Месец у леву руку, да оставим позивање у ислам, не бих то учинио, све док Аллах не узвиси ову веру или будем уништен на том путу.“

    Узвишени Бог је казао:

    Они би једва дочекали да ти попустиш, па би и они попустили. (Кур'ан, поглавље Ел-Муземил, 9.)


    Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Људи су попут руда, они који су били најбољи људи пре ислама (у џахилијјету[1]) најбољи су и у исламу, уколико схватају веру. Наћи ћете да су најбољи људи у власти они који је највише мрзе (који је не желе власт) и наћи ћете да су најгори људи дволичњаци, они који једној групи људи показују једно, а другој групи друго лице.“[2]

    Преноси се од Мухаммеда б. Зејда да су неки људи казали његовом деди Абдуллаху б. Омеру: „Ми улазимо код наших владара и код њих говоримо супротно ономе што говоримо када изађемо од њих.“, па им је он казао: „Ми смо то у доба Божијег Посланика, мир над њим, сматрали лицемерством.“[3]

    Преноси се да је Абдулах б.Омер казао: „Чуо сам Божијег Посланика, мир над њим, да каже: 'Када видите мој уммет ( народ ) како из страха не сме да каже неправедном да је неправедан, свеједно је да ли постоји или не.'“[4]

    [1] Предисламски период.

    [2] Хадис, бележи Бухари, бр. 3234., и Муслим, бр. 4588.

    [3] Хадис, бележи Бухари, бр. 6642.

    [4] Хадис, бележи Ахмед, бр. 6234.