Сигурност

Сигурност

] Српски – Serbian – صربي [

Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

Превод: Фејзо Радончић

Ревизија: Љубица Јовановић

2014 - 1435

﴿الأمن﴾

« باللغة الصربية »

د. أحمد بن عثمان المزيد

ترجمة:

فيزو رادونشيش

مراجعة:

ليوبيتسا يوفانوفيتس

2014 - 1435

Сигурност

Сигурност је ствар око чије се вредности у животу људи двојица неће разићи, јер без ње ће се пореметити људски односи и завладаће хаос, распространиће се убијања и пљачке, а злочинци ће ширити страх међу људима.

Посланик Мухаммед , мир над њим, је сигурност са свим њеним врстама ставио на висок положај, било да се ради о душевној, здравственој или прехрамбеној, и то је учинио једном од највећих благодати у којој човек може уживати на овоме свету. Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Ко од вас осване сигуран у свом месту боравка, телесно здрав и поседује храну за један дан, као да му је дат дуњалук (овоземаљски свет) са свим његовом ризницама.“ [1]

Због несигурности, изложености кажњавању и прогањању, Посланик је својим следбеницима наредио да се иселе из Мекке у Медину, а затим се и он иселио из истог разлога, тражећи ново место на којем ће његова мисија бити прихваћена а светло које је Аллах објавио бити примљено.

У стању туге и бола Посланик је напустио Мекку коју је мнго волео и у којој је провео своје детињство и младост, све до своје четрдесете године. Напустио ју је говорећи: „За мене нема лепшег и дражег града, и да ме мој народ није протерао никада те не бих напустио и настанио се у друго место.“[2]
Посланик, мир над њим, је запретио сваком ономе ко угрожава сигурност и поткопава њене темеље, а то бива злочинима као што су убиство, краћа и повреда части. Божији Посланик, мир над њим, је рекао: „Ваша крв, имеци и част су свети као што је свет и овај дан у овој светој земљи и овом светом месецу.“[3]

Посланик, мир над њим, је забранио нападање исламских владара или оно што се зове војни удар, јер то ће проузроковати смутњу, проливање крви и несигурност. Рекао је Посланик, мир над њим: „Ко се не покори и напусти заједницу муслимана, па умре, такав је умро као незналица.“[4]

И поред тога Посланик, мир над њим, је наредио саветовање владара на леп и аргументан начин, рекавши: „Вера је савет.“ Његови следбеници су упитали: „Како се то манифестује, о Божији Посланиче?“

Он је одговорио: „Кроз испуњавање права према Аллаху, Његовој књизи, Посланику, вођама муслимана и обичним људима.“[5]