×
Овај нам чланак сажето говори о начинима на које различите душе напуштају тело, о томе шта се са њима након тога дешава, и које је њихово коначно пребивалиште.

    Самрт

    ] Српски – Serbian – صربي [

    Усама б. Гурм ел-Гамди

    Превод:

    Фејзо Радончић

    2014 - 1435

    ﴿ الاحتضار ﴾

    « باللغة البوسنية »

    أسامة بن غرم الغامدي

    ترجمة:

    فيزو رادونشيش

    2014 - 1435

    Самрт

    Самрт је ситуација када душа напушта тело. Рекао је Узвишени:

    А зашто ви, кад душа до гуше допре, и кад ви будете тада гледали, а Ми смо му ближи од вас, али ви не видите.(Кур'ан, поглавље Ел Вакиа, 83-85.)

    Пази! Када душа допре до кључних кости, и викне се: "Има ли видара?", и он се увери да је то час растанка. (Кур'ан, поглавље Ел Кијаме, 26-28.)

    Имам Ахмед билежи од Берра'а ибн Азиба, да је рекао: „Изашли смо једном са Божијим Послаником, мир над њим, ради сахране једног од становника Медине. Дошли смо до гроба, и док је био укопаван, Аллахов Посланик, мир над њим, је сео, а и ми око њега, и као да су нам на главама птице, а у својој руци је имао штап којим је ударао по земљи. Подигао је главу и рекао: 'Аллаху се утечите од казне у гробу.' То је рекао два или три пута, па је додао: 'Верник, Аллахов роб, док напушта овај свет и иде на будући, дођу му с неба анђели бела и сјајна лица као Сунце. Са собом донесу рајске омотаче и мирис. Приближе му се тако да их види, а онда седну.

    Затим му приђе и анђео смрти и седне поред његове главе па каже: 'О добра душо, изађи у опрост свога Господара и Његово задовољство.' Душа, затим, крене да напушта своје тело попут капљице која клизне из нагнуте посуде. Анђео смрти је у грлу прихвати и извади, а онда не прође ни колико трептај ока, а већ је пред анђелима који је огрну у прекривачима из Раја, и намиришу је мирисом из Раја. Од ње се прошири најлепши мирис, потом се, носећи је, пењу у висине. Док се буду пењали, неће пролазити поред скупине анђела а да неће рећи: 'Каква ли је ова добра душа!?' 'То је тај и тај.', рећи ће се, па ће га ословљавати најепшим именом којим су га звали на Земљи.

    Уздизаће се до земаљског неба па ће тражити да се отворе врата и тако све до седмог неба, па ће рећи Аллах Узвишени: 'Упишити мога роба у Илијјуне[1] и вратите га на земљу, јер сам их, доиста, од ње створио, у њу ћу их вратити и из ње ћу из извести по други пут.' Рекао је: 'Па му се врати душа у тело. Тада му дођу два анђела која га посаде у седећи положај па му кажу: 'Ко је твој Господар?' Рећи ће: 'Мој Господар је Аллах.' Рећи ће му: 'Која је твоја вера?' 'Моја вера је ислам.' 'Ко је овај човек који вам је послан?' 'Он је Аллахов Посланик, мир над њим.' Шта је твоје знање?' 'Читао сам Аллахову Књигу, па сам поверовао у њу и убеђен био.' Тада ће се чути глас са небеса: 'Истину је рекао Мој роб, па направите му постељу из Џеннета, обуците га у одећу из Џеннета и отворите му врата Џеннета (Рај).'

    Рекао је: 'Па ће до њега допрети њен мирис и лепота и прошириће му се гроб колико је поглед дуг.' Рекао је: 'Затим ће му доћи човек лепог лица и изгледа, миришљав, па ће му рећи: 'Ко си ти?' Оговорит ће: 'Радуј се оном што те весели. Ово је дан који ти је обећан.' 'Ко си ти? Лице ти је такво да указује на добро.' Рећи ће: 'Ја сам твоје добро дело!' 'Господару, убрзај Судњи дан како би се вратио својој породици и иметку.'

    А роб неверник, када буде одлазио са овог и ишао на будући свет, са неба дођу анђели црних лица, а са њима је груба одећа. Затим седну да их види, па дође анђео смрти и седне до његове главе и каже: 'О ти прљава душо, излази Аллаховој срџби и љутњи.' Рекао је: 'Па ће се разбежати по телу, а он ће је чупати као што се чупа ужарена материја из мокре вуне, па ће је узети и ставити у грубу одећу. Из ње ће изаћи тако ружан мирис, најружнији на земљи. Са њом ће се пењати у висине. Неће проћи поред групе анђела а да неће рећи: 'Каква је ово прљава душа?' Па ће га назвати најружнијим именом којим су га називали на земљи.' Затим ће доћи до земаљског неба па ће затражити дозволу да се врата отворе па се неће отворити. Затим је проучио Аллахов Посланик, мир над њим, речи Узвишеног Господара: Онима који доказа Наше буду порицали и према њима се буду охоло односили – капије небеске неће се отворити, и пре ће камила кроз иглене уши проћи него што ће они у Рај ући. Ето тако ћемо Ми грешнике казнити. (Кур'ан, поглавље Ел-Араф, 40).

    Аллах ће тада рећи: 'Упишите Мога роба у Сиџџин[2], у најнижу земљу.', па ће му се душа стровалити у земљу.“ Посланик, с.а.w.с., је, затим, проучио: А онај ко буде сматрао да Аллаху има ико раван – биће као онај који је с неба пао и кога су птице разграбиле, или као онај којег је ветар у далеки предео однео. (Кур'ан, поглавље Ел-Хаџџ, 31.) и рекао: „Душа ће му се повратити у тело па ће му доћи два анђела. 'Ко је твој Господар?' – упитаће га. 'Ах, ах, не знам.' 'Која ти је вера?' 'Ах, ах, не знам.' 'Ко је онај човек који вам је послан?' 'Ах, ах, не знам.' Па ће се са неба чути глас: 'Слагао је, зато му ставите постељину од ватре, и отворите му врата Пакла.' Па ће осетити топлину и жестину ватре, и сузиће му се гроб све док му се кости не поломе.

    Затим ће му доћи човек ружна лица и одеће, смрдљива мириса, рећи ће му: 'Весели се оном што те жалости. Ово је дан који ти је обећан.' Рећи ће му: 'Ко си ти? Лице ти је лице онога ко доноси зло.' Рећи ће: 'Ја сам твоје лоше дело.' Па ће рећи умрли: 'Господару, одгоди Судњи дан.'“


    У другој верзији предаје се налази сличан текст уз додатак: „Па када му душа изађе, за њу моли сваки анђео између небеса и Земље, и сваки анђео на небесима. Отвориће му се небеска врата, и свако од становника једних врата ће молити Аллаха да се душа уздигне на следеће небо. А када се душа буде узимала невернику, проклињу га сви анђели између небеса и Земље и анђели небеса. Затвориће му се небеска врата. Нико од њених становника неће молити да се та душа уздигне даље...“[3]

    Тренутак изласка душе

    Стање изласка душе је различито и није исто код сваког човека. Неком стање изласка душе траје сат или два сата, некоме дан и у највећем случају два дана. Има и оних коме душа изађе у минути или у року неколико секунди, као што је случај са појединим људима који су погинули на Божијем путу, а све то зависи од Аллаха Узвишеног, јер је Он Тај Који умањује смртне муке своме робу или их пак увећава.

    [1] Илијјун- је седмо небо на коме су душе верника, зато што су били доброчинитељи на Земљи уживају у благодатима свога Господара, очекујући Судњи дан и након пресуде улазак у Рај и вечити боравак у њему. (оп. прев.)

    [2] Сиџџин је седми слој у Земљи, и ту су душе неверника. Зато што су упорно, док су живи били, грешили и не кајући се, као неверници или многобошци умрли, сада пате и кажњавају се још у гробу, ишчекујући Судњи, по њих претежак и предуг, дан и након тога вечиту казну и патњу у Огњу. Молим Аллаха да нам опрости и сачува нас тога и уведе у Рај, у вечито уживање. (оп. прев.)

    [3] Хадис, бележи га Ахмед, 5/287., 288., 295., 296., и Ебу Давуд, 4753.