×
Један од проблема који нарушава сигурност и глобалну стабилност јесте тероризам и заплашивање оних којима је гарантован мир, те напад на људске животе и иметке. Тероризам је светски проблем који није специфичан само за неку заједницу, народ или веру. Посланик, мир над њим, се борио против овог проблема на више начина, а неки од њих су споменути у овом чланку.

    Лечење проблема тероризма

    ] Српски – Serbian – صربي [

    Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

    Превод: Фејзо Радончић

    Ревизија: Љубица Јовановић

    2014 - 1435

    ﴿ علاج مشكلة الإرهاب ﴾

    « باللغة الصربية »

    د. أحمد بن عثمان المزيد

    ترجمة:

    فيزو رادونشيش

    مراجعة:

    ليوبيتسا يوفانوفيتس

    2014 - 1435

    Лечење проблема тероризма

    Један од проблема који нарушава сигурност и глобалну стабилнст јесте тероризам и заплашивање оних којима је гарантован мир, те напад на људске животе и иметке.

    Тероризам је светски проблем који није специфичан само за неку заједницу, народ или веру.

    Посланик Мухаммед, мир над њим, се борио против овог проблема на више начина:

    1. Указивао је на светост иметака, крви и живота, као и на опасност бесправног напада на њих. Он је казао: „Доиста су ваша крв и иметак свети, као што је свет овај дан у овоме месецу и у овој земљи.“[1]

    И рекао је: „Доћи ће убијени са својим убицом на Судњи дан, држећи га за његову кику и главу, а из његових вена тече крв, па ће казати: „Господару, питај овог, због чега ме је убио?“[2]

    Обавестио нас је посланик Мухаммед, мир над њим, да је људска крв прво за што ће човек бити питан рекавши: „Прво за што ће се људима судити на Судњем дану јесте крв.“[3]

    Ово је због тога што је људска крв веома света и због величине греха који има онај који је пролије бесправно.

    2. Ислам је забранио нападање или ел-и'тида. Узвишени Аллах каже: „Али ви не отпочињите борбу, Аллах доиста не воли оне који започињу кавгу.“ (Кур'ан - поглавље Ел-Бекара, 190)

    3. Посланик, мир над њим, је нека од терористичких дела назвао неверством рекавши: „Немојте се после мене у неверство враћати, тако што ће те једни друге убијати.“[4]
    И рекао је: „Вређање верника је грех, а борба против њега је неверство.“[5]

    4. Посланик, мир над њим, нас је обавестио да ће они који су погинули као учесници у терористичким радњама у ватру. Он је казао: „Када се два муслимана суоче сабљама, и убица и убијени ће у ватру.“ Неко је упитао: „О Аллахов Посланиче, јасно нам је за убицу, али зашто убијени?“ Он је одговорио: „И он се, такође, трудио да убије свога противника.“[6]

    5. Посланик, мир над њим, је забранио да се убијају они који имају уговоре са муслиманима и они којима је загарантована сигурност, а припадају другим верама, рекавши: „Ко убије немуслимана који има уговор са муслиманом, неће осетити мирис Раја, а његов мирис се осећа на раздаљини од четрдесет година хода.“[7]

    6. Посланик, мир над њим, је забранио да се оружје усмерава према људима, рекавши: „Нека нико од вас не уперује оружје према своме брату, јер он не зна, можда ће ђаво да га наведе на лоше мисли и да својом руком учини убиство, па тако падне у долину Пакла.“[8]

    И рекао је: „Када муслиман окрене оружје према своме брату муслиману, анђели га проклињу све док оружје не остави.“[9]

    И рекао је: „Ко на нас дигне оружје, не припада нама.“[10]

    7. Посланик, мир над њим, је забранио издају и превару, свеједно да ли је то у опхођењу са верником или неверником, рекавши: „Сваки издајник ће на Судњем дану имати заставу, по којој ће бити препознатљив.“[11]

    И рекао је: „Иман (вера) спречава да се убије онај коме је дата гаранција да ће бити сигуран и коме је дата гаранција да неће бити преварен, и зато верник не крши то обећање“.[12]

    И рекао је: „Који год човек гарантује сигурност другоме, а затим га убије, ја се одричем убице па иако је убијени неверник“.[13]

    Посланик је упозорио на опасност кршења уговора рекавши: „Ни једнан народ неће кршити уговор, а да се међу њима неће појавити убијање. Ни у једном народу се неће појавити разврат, а да смрт неће њима завладати и ни један народ неће забранити давање зеката, а да неће бити ускраћени кише.“[14]
    8. Посланик, мир над њим, је забранио бесправно заплашивање људи рекавши: „Ниједном човеку није дозвољено да плаши муслимана.“[15]

    9. Посланик, мир над њим, нам је појасно да је сигурност благодат. Он је казао: „Ко од вас осване сигуран у својој кући, у здрављу и има довољно хране за тај дан као да му је подарен цео свет са његовим ризницама“.[16]

    У Кур'ану се спомиње да је Аллах подарио верницима благодат сигурности када је казао: “Зар не виде да смо Харем светим и безбедним учинили док се свуда около њих отима и пљачка и зар у лаж верују, а на Аллаховм благодатима су незахвални.“ (Кур'ан - поглавље Ел-Анкебут, 67)

    И рекао је: „Нека се они Господару овога храма клањају, који их гладне храни и од страха брани.“ (Кур'ан - поглавље Курејш, 3-4)

    Посланик, мир над њим, је подстицао на самилост према створењима, казавши: “Онима који су милосрдни, смиловат ће се Милостиви. Будите милостиви према онима који су на Земљи, па ће вам се смиловати Онај који је на небесима.“[17]

    [1] Хадис, бележи Бухари, бр. 65 и Муслим, бр. 2137.

    [2] Хадис, бележи Тирмизи, бр. 2955 и Ахмед, бр. 1840.

    [3] Хадис, бележи Бухари, бр. 6357. и Муслим, бр. 3178.

    [4] Хадис, бележи Бухари, бр. 118. и Муслим, бр. 98.

    [5] Хадис, бележи Бухари, бр. 46. и Муслим, бр. 97.

    [6] Хадис, бележи Бухари, бр. 30.

    [7] Хадис, бележи Бухари, бр. 2930.

    [8] Хадис, бележи Бухари, бр. 6545. и Муслим, бр. 4742.

    [9] Хадис, бележи Ел- Беззар, бр. 3641.

    [10] Хадис, бележи Бухари, бр. 6366. и Муслим, бр. 143.

    [11] Хадис, бележи Бухари, бр. 6450. и Муслим, бр. 3269.

    [12] Хадис бележи Ахмед, бр. 1356. и Ебу Давуд, бр. 2388.

    [13] Хадис бележи Ибн Маџе, бр. 2679. и Ибн Хиббан, бр. 5982.

    [14] Хадис бележи Хаким, бр. 2577.

    [15] Хадис бележи Ебу Давуд, бр. 4251 и Ахмед, бр. 21986.

    [16] Хадис бележи Тирмизи, бр. 2268. и Ибн Маџе, бр. 4131.

    [17] Хадис бележи Тирмизи, бр. 1847. и Ебу Давуд, бр. 4290.