Vrijednosti tevhida

Vrijednosti tevhida

] Bosanski – Bosnian – بوسني [

Muhammed b. Ibrahim et-Tuvejdžiri

Prijevod:

Senad Muhić

Revizija:

Ersan Grahovac

2014 - 1435

﴿فضائل التوحيد﴾

« باللغة البوسنية »

محمد بن إبراءهيم التويجري

ترجمة:

سناد موهيتش

مراجعة:

أرسان غراهوفاتس

2014 - 1435

Vrijednost tevhida

Allah Uzvišeni veli:

1. I Ejjubu se, kada je Gospodaru svome zavapio: Mene je nevolja snašla, a Ti si od milostivih najmilostiviji! – odazvasmo i nevolju mu koja ga je morila otklonismo i vratismo mu, milošću Našom, čeljad njegovu i uz njih još toliko i da bude pouka onima koji se Nama klanjaju. (El-Enbija, 83-84.)

2. I Zunnunu (Junusu) se, kada srdit ode i pomisli da ga nećemo kazniti – pa poslije u tminama zavapi: Nema boga, osim Tebe, hvaljen neka si, a ja sam se zaista ogriješio prema sebi!" – odazvasmo i tegobe ga spasismo; eto, tako Mi spašavamo vjernike. (El-Enbija, 87-88.)

3. Pravi vjernici su samo oni čija se srca strahom ispune kad se Allah spomene, a kad im se riječi Njegove kazuju, vjerovanje im učvršćuju i samo se na Gospodara svoga oslanjaju, oni koji molitvu obavljaju i dio od onoga što im Mi dajemo udjeljuju. Oni su, zbilja, pravi vjernici - njih počasti, i oprost, i obilje plemenito kod Gospodara njihova čekaju. (El-Enfal, 2-4.)

4. Onima koji govore: Gospodar naš je Allah – pa poslije ostanu pri tome – dolaze meleki: „Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Džennetu koji vam je obećan. Mi smo zaštitnici vaši u životu na ovome svijetu, a i na onome; u njemu ćete imati sve ono što duše vaše zažele, i što god zatražite – imaćete, bićete počašćeni od Onoga koji prašta i koji je milostiv.“ (Fussilet, 30-32.)

Ubade b. Samit prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Ko bude svjedočio da je Allah bog Koji nema sudruga i da je Muhammed Njegov rob i poslanik, i ko bude svjedočio da je Isa Allahov rob i poslanik i Njegova riječ koju je On udahnuo u Merjem, te da su Džennet i Vatra istina, Allah će ga uvesti u Džennet, bez obzira na njegova djela.“[1]

Ebu Hurejre prenosi da je Poslanik, sallallahu alejh ve sellem, upitan o najsretnijim ljudima koji će zaslušiti njegovo zagovaranje, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Nisam ni mislio, o Ebu Hurejre, da će me neko drugi, osim tebe pitati za ovaj hadis, jer ja znam da se ti mnogo trudiš, a najsretniji koji će zaslužiti moje zauzimanje je onaj ko iskreno iz srca kaže la ilahe illellah.“[2]