Bajram petkom
Kategorije
Izvor
Full Description
Bajram petkom
] Bosanski – Bosnian – بوسني [
Stalna komisija za fetve
Prijevod:
Senad Muhić
Senad Crnkić
Revizija:
Ersan Grahovac
2013 - 1434
﴿إذا وافق يوم العيد يوم الجمعة﴾
« باللغة البوسنية »
اللجنة الدائمة للبحوث العلمية والإفتاء
ترجمة:
سناد موهيتش
سناد تسرنكتش
مراجعة:
أرسان غراهوفاتس
2013 - 1434
Bajram petkom
Hvala Allahu Jedinom, neka je salavat i selam na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, poslije kojeg nema drugog vjerovjesnika, na njegovu porodicu i ashabe, a zatim:
ﷻ zadnje vrijeme se mnogo pita o tome kakav je propis ako se desi da bajram bude u petak, pa u tom slučaju imamo dva praznika, bajram i džumu koja je sedmični praznik. Da li je obavezna džuma namaz onome ko je klanjao bajram, ili je dovoljno to što je klanjao bajram, a namjesto džume će klanjati podne? Zatim, da li će se učiti ezan za podne ili ne? I mnoga druga pitanja koja su postavljena, pa je Stalna komisija za fetve odlučila da izda sljedeću fetvu:
Odgovor: O ovom pitanju prenesene su nam predaje koje sežu do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, (merfu') i predaje koje sežu do ashaba (mevkuf), od kojih su:
1. Hadis Zejda b. Erkama, radijallahu 'anhu, da je Mu'avija b. Ebi Sufjan, radijallahu 'anhu, bio upitan: „Da li si prisustvovao u vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, na dva bajrama (bajram namaz i džuma) u jednom danu?“ Rekao je: 'Da, jesam!' Upitao je: 'Pa kako je postupio?' Odgovorio je: 'Klanjao je bajram, a zatim je dao olakšicu po pitanju džume namaza, rekavši: 'Ko hoće da klanja neka klanja.'“
Hadis bilježe imam Ahmed, Ebu Davud, Nesai, Ibn Madže, Ed-Darimi i Hakim u Mustedreku, koji kaže: „Ovaj hadis je ispravnog lanca prenosilaca, a imam Buharija i Muslim ga nisu spomenuli u svojim knjigama, a uz to postoje hadisi koji ga jačaju, a koji su tačni po uslovima Muslima.“
Isto je rekao i Zehebi, a Nevevi u svojoj knjizi El-Medžmu' je rekao: „Ovaj hadis je dobrog lanca prenosilaca.“
2. Pomenuti hadis koji ga jača je hadis od Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „ﷻ ovom vašem danu su se spojila dva bajrama, pa ko želi da klanja bajram bit će mu dovoljno namjesto džume, a što se nas tiče, mi ćemo klanjati džumu.“
Hadis bilježi Hakim kao što je već spomenuto, i bilježi ga još i Ebu Davud, Ibn Madže, Ibn Džarud, Bejehki i dr.
3. Hadis od Ibn Omera, radijallahu 'anhuma, da je rekao: „Spojila su se dva bajrama (bajram i džuma) za vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te je on klanjao ljudima bajram namaz i rekao: 'Ko želi da dođe na džumu neka dođe, a ko želi da odsustvuje, neka odsustvuje.'“
Hadis bilježe Ibn-Madže i Taberani u Velikom mu'džemu sa riječima: „Spojila su se dva bajrama za vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ramazanski bajram i džuma, pa je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao bajram, te se okrenuo i rekao: 'O ljudi, dobili ste hajr i nagradu, a mi ćemo klanjati džumu, pa ko želi da je klanja sa nama neka to uradi, a ko želi da se vrati porodici neka se vrati.'“
4. Hadis Ibn-Abbasa, radijallahu 'anhuma, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Spojila su se dva praznika u ovom vašem danu, pa ko hoće dovoljan mu je bajram, a mi ćemo, ako Allah da, klanjati džumu.“
Hadis bilježi Ibn Madže, a rekao je Busajri: „Lanac prenosilaca je vjerodostojan, a svi ljudi u lancu su povjerljivi.“
5. Mursel hadis od Zekvana b. Saliha koji kaže: „Spojila su se dva bajrama ili praznika za vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kurban bajram i džuma, zatim je on klanjao i održao ljudima hutbu, rekavši: 'Učinili ste zikr i puno hajra, a mi ćemo klanjati džumu, pa ko želi da ostane neka ostane – tj. u svojoj kući, a ko želi da klanja džumu neka klanja.'“
Hadis bilježi Bejheki u Velikom sunenu.
6. Od Ata b. Ebi-Rebbaha, se prenosi da je rekao: „Klanjao nam je Ibn Zubejr bajram namaz u danu džume na početku dana, zatim smo otišli da klanjamo džumu, a on se nije pojavio, pa smo klanjali pojedinačno, a Ibn Abbas je tada bio u Taifu, pa kada smo navratili kod njega, spomenuli smo mu šta se desilo, a on rekao: 'Postupio je po sunnetu.'“
Predaju bilježi Ebu Davud, kao i Ibn Huzejme sa drugim riječima uz dodatak u kojem stoji: „Rekao je Ibn Zubejr: 'Vidio sam Omera b. Hattaba da čini isto kada se spoje dva praznika u jednom danu.'“
7. ﷻ Sahihu Buharije i Muvettau Malika se bilježi predaja od Ebu Ubejda oslobođenog roba Ibn Ezhera da je rekao: „Prisustvovao sam za vrijeme Osmana b. Affana na dva praznika, i to za dan džume. Klanjao bi prije hutbe, zatim bi hutbu održao i rekao: 'O ljudi, u ovom danu su se sastala dva praznika, pa ko želi da sačeka džumu od onih čije kuće su daleko, neka sačeka, a ko želi da se vrati kući, ima moju dozvolu.'“
8. Od Alije b. Ebi Taliba, radijallahu 'anhu, se prenosi da je nakon što su se spojila dva praznika u jednom danu, kazao: „Ko želi da klanja džumu, neka klanja, a ko želi da ostane neka ostane.“ Rekao je Sufjan: „Tj. da ostane kod svoje kuće.“ Predaju bilježi Abdurrezak u Musannefu, a slična ovoj se nalazi i kod Ibn Ebi Šejbe.
Shodno ovim merfu' hadisima od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i mevkuf predajama od velikog broja ashaba, radijallahu 'anhum, i shodno onom što zastupa većina učenjaka, Stalna komisija donosi fetvu:
1. Ko prisustvuje bajram namazu, dozvoljeno mu je da ne klanja džumu, nego samo može klanjati podne namjesto nje u podnevskom vremenu, a ako klanja džumu, to je bolje.
2. Ko ne prisustvuje bajramu, olakšica ga ne obuhvata, i zato mu je džuma obavezna, i obavezan je da ode u mesdžid radi džume namaza, pa ako ne bude dovoljan broj ljudi u mesdžidu s kojima će klanjati džumu, klanjat će podne.
3. Obaveza je imamu da klanja džumu tog dana da bi mogao prisustvovati onaj ko želi i ko nije prisustvovao bajramu i ako bude postojao broj ljudi s kojima se džuma može uspostaviti, klanjat će, a u suprotnom će se klanjati samo podne.
4. Ko klanja bajram namaz, i ne ode na džumu tog dana, klanjat će podne kada nastupi njegovo vrijeme.
5. Nije propisan ezan u ovo vrijeme osim u mesdžidima u kojima se klanja džuma, i nije propisan ezan radi podne namaza u tom danu.
6. Govor da onaj ko klanja bajram nije obavezan klanjati džumu, niti podne tog dana, je neispravan govor, i zbog toga mu učenjaci ne pridaju pažnju, te su kazali da je taj stav greška i čudan govor, zbog njegovog suprostavljana sunnetu i zbog zapostavljanja farza-obaveze bez validnog dokaza. Možda hadisi i predaje po ovom pitanju koje daju olakšicu za odsustvo sa džume namaza i stavljaju u obavezu podne namaz, nisu doprli do onog ko je izrekao taj stav, a Allah zna najbolje. Neka je salavat i selam na našeg vjerovjesnika Muhammeda, njegovou porodicu i sve ashabe.
Stalna komisija za fetve:
Predsjednik: Abdul-Aziz b. Abdullah b. Muhammed Alu-š-Šejh.
Član: Abdullah b. Abdurrahman el-Gudejan.
Član: Bekr b. Abdullah Ebu Zejd
Član: Salih b. Fevzan el-Fevzan.