×
Овај чланак сажето износи доказе да су веровање и добра дела једини истински узроци постизања успеха и победе на оба света, појашњавајући нам да су сви други узроци за које људи мисле да воде успеху и победи, попут бројности, власти, иметка, трговине, кипова, пољопривреде, снаге и производње уствари привидни и да не осигуравају коначни и истински успех човека. На крају нам чланак појашњава темеље чишћења душе у исламу.

    Узроци и успеха победе

    ] Српски – Serbian – صربي [

    Мухаммед б. Ибрахим ет-Тувејџири

    Превод: Фејзо Радончић

    2014 - 1435

    ﴿ أسباب الفوز والفلاح ﴾

    « باللغة الصربية »

    محمد بن إبراهيم التويجري

    ترجمة: فيزو رادونشيش

    2014 – 1435

    Узроци успеха и победе


    Аллах Узвишени је потчинио свим људима узроке победе и успеха, без обзира да ли они били богати или сиромашни, док су разлози и узроци који не воде коначном успеху, попут иметка и положаја, дати само неким људима.

    Веровање и чињење добрих дела су једини узроци победе и успеха и на овоме и на будућем свету и оно је свима олакшано. Такође, и место веровања је срце и оно постоји код сваког, а деловима тела се чине добра дела и њих свако поседује, па ко буде срцем веровао и и чинећи добра дела своје веровање потврђивао успеће и на овоме и на будућем свету, а све друго мимо тога води у пропаст.

    Аллах каже: Тако ми времена – човек, доиста, на губитку[1], само не они који верују и добра дела чине, и који једни другима истину препоручују и који једни другима препоручују стрпљење.

    (Кур'ан, поглавље Ел-Аср, 1-3.)

    Успех и победа на овом свету и на будућем свету се може постићи само веровањем и чињењем добрих дела.

    Човекова вредност код Аллаха се мери по снази веровања коју човек носи са собом и по добрим делима која чини, а не по богатству или положају који поседује.
    Човек је код Аллаха вредан сходно својствима које поседује, а не сам по себи. Ебу Лехеб[2] је био познатог порекла и позиције, али и поред тога ће бити бачен у распламсалу ватру, јер није веровао у Аллаха.

    Док с друге стране имамо Билала[3] који замало живот није изгубио због мучења на начин да му се ужарени камен стављао на стомак само зато што је веровао у Једног Бога, па га је Бог Узвишени уздигао на такав положај да је на Каби проучио езан[4] на дан ослобођења Мекке и учинио га је Посланиковим мујезином[5] све до смрти, а Посланик је чуо звук његових корака испред себе у Рају.

    Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе бројност, као што је био случај са народом посланика Ноја.

    Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе снага, као што је био случај са народом Ада[6].
    Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе занаство, као што је био случај са народом Семуда[7].
    Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе обожавање кипова, попут Абрахамовог народа.
    Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе трговина, попут Шуајбовог народа[8].

    Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе пољопривреда, као што је био народ Сабе.[9]
    Неки су сматрали да су узрок успеха и победе власт и управљање државом, попут Нимруда[10] и фараона.
    Неки су сматрали да је узрок успеха и победе иметак, као што је био случај са Каруном[11].

    Аллах Узвишени је свим овим народима слао веровеснике и посланике како би их позивали у робовање само Аллаху Који нема судруга, и како би им појаснили да узрок победе и успеха није у споменутим стварима, него да је веровање које је попраћено добрим делима и покорност Аллаху и Посланицима, мир над њима, прави узрок победе.
    Они који се Аллаху и Посланику Његову буду покоравали, који се Аллаха буду бојали и који од Њега буду страховали - они ће постићи оно што буду желели. (Куран, поглавље Ен-Нур, 52.)

    Онима који у невидљиви свет буду веровали и молитву обављали и удељивали део од онога што им Ми будемо давали; и онима који буду веровали у оно што се објављује теби и у оно што је објављено пре тебе, и онима који у онај свет буду чврсто веровали. Њима ће Господар њихов на Прави пут указати и они ће оно што желе остварити. (Куран, поглавље Ел-Бекаре, 3-5.)

    Када су споменути народи занегирали посланике и наставили да и даље лутају у неверовању и многобоштву, те запали у дубоки немар, Аллах их је уништио, док је веровеснике и нихове следбенике спасио и помогао их против њихових непријатеља.
    Сразмерно степену њихове вере и убеђења и наспрам ствари за које су мислили да ће им подарити успех упорно су чинили грехове, а сразмерно гресима дошла им је велика патња.

    Рекао је Узвишени: И све смо према гресима њиховим казнили: на неке ветар, пун песка послали, а неке страшним гласом уништили; неке у земљу утерали, а неке потопили. Аллах им није учинио неправду, сами су себи неправду нанели. (Куран, поглавље Ел-Анкебут, 40.)

    И рекао је: И кад је дошла казна Наша, Ми смо, милошћу Нашом, Салиха и вернике с њим спасили од срамоте тога дана - Господар твој је, уистину, моћан и силан - а оне који су чинили зло погодио је страшан глас и они су у земљи својој осванули мртви, непомични... (Куран, поглавље Худ, 66-67.)

    Разумевање појма: Чишћење душе

    Чишћење душе подразумева формалну и физичку чистоћу од сваке врсте прљавштине и нечистоће.

    Чишћење је везано за три ствари:

    Прва: Чишћење односа према Аллаху, а она означава уклањање свих врста многобоштва, лицемерства, претварања, како би човек могао Аллаха искрено обожавати.

    Друга: Чишћење односа према Посланику, мир над њим, што подразумева удаљавање од свих видова новотарија у вери, како би се Аллах могао обожавати на прописани начин.

    Трећа: Чишћење односа према самом себи, а у то улази чишћење и навикавање на покорност Аллаху и лепо опхођење, те чишћење од лоших поступака и ружног понашања и особина попут злобе, зависти, лагања, оговарања, насиља над створењима, како би се човек опходио према људима на леп начин.
    Коме буду подарене овакве врлине засигурно је постигао високе степене у веровању, знању и поступању по њему, као и високе степене у Рају.

    Аллах Узвишени каже:

    ...и душе и Онога који је створи па јој пут добра и пут зла схватљивим учини, успеће само онај ко је очисти, а биће изгубљен онај ко је запрља! (Куран, поглавље Еш-Шемс, 7-10.)

    И каже: Постићи ће шта жели онај који се очисти и спомене име Господара свога па молитву обави! (Куран, поглавље Ел-Еала, 14-15.)

    Прави успех јесте постићи тражено, а бити спашен од свега нежељеног на овом и на будућем свету.

    [1] Овим поглављем из Кур'ана је започео Меша Селимовић своје славно дело Дервиш и смрт. (оп. прев.).

    [2] Ебу Лехеб, тј. Абдул-Уза ибн Абду-л-Мутталиб, је био стриц Божијег Посланика, мир над њим, али и поред тога био је један од најжешћих непријатеља Божијег Посланика (оп. прев.).

    [3] Билал, тамнопути ослобођени роб, међу првим особама које су прихватиле ислам, и један од најпоштованијих следбеника Божијег посланика Мухаммеда, мир над њим. (оп. прев.).

    [4] Свакодневни исламски позив муслиманима на молитву. (оп. прев.).

    [5] Особа која позива муслимане на свакодневну петодневну молитву (оп.прев.).

    [6] Народ Ад древни је народ који се спомиње у Кур’ану. И име једног моћног арапског племена. Новија открића показују да је постојало једно моћно арапско племе које се из данашње Саудијске Арабије иселило према Сирији, Египту и Вавилону и тамо успоставило моћну династију. Овоме народу је Бог послао као посланика Худа (оп.прев.).

    [7]Народ Семуд, девета генерација након посланика Ноја и великог Потопа. Народ који је живео на подручју данашње Палестине и Хиџаза у Саудијској Арабији. Кур'ан наводи да су живели у кућама "исклесаним у стенама", и да су били политеисти.

    [8] Шуајб, Божији посланик, послат арапском народу Медјен, на територији данашњег Хиџаза у Саудијској Арабији и Палестине.

    [9] Краљица Сабе, била је владар Сабе. Модерна археологија је лоцира у данашњи Јемен. Споменута је у Библији и Кур’ану (оп.прев.).

    [10] Нимруд је антички асирски град. Рушевине града су нађене у данашњем Ираку, око 30 километара од Мосула. У античка времена град се звао Калху. Арапи су град назвали Нимруд према легендарном краљу Нимроду.

    [11] Карун, Мојсијев савременик, поседовао је огромно богаство. Каруна је Бог уништио заједно са дворцем и богаством које је поседовао. Био је уз фараона, охоло се понашао и заједно са фараоном тлачио свој народ- синове Израилове.