Убиство

Убиство

Нема сумње да је једно од највећих права које човек има, право на живот и да је угрожавање овог права једно од највећих недела које сви људи осуђују и сматрају веома погубним.

Каже Узвишени:

Због тога смо Ми прописали синовима Исраиловим: ако неко убије некога ко није убио никога или онога који на Земљи неред не чини – као да је све људе поубијао; а ако неко буде узрок да се нечији живот сачува – као да је свим људима живот сачувао. (Кур'ан, поглавље Ел-Маиде, 32.)

И каже Узвишени:

И не убијте никога кога је Аллах забранио осим кад правда то захтева. (Кур'ан, поглавље Ел-Исра, 33.)

Посланик, мир над њим, је по питању убијања био веома строг, те је забранио свако средство које води ка убијању и бесправном пролевању крви, па је казао: „Ко убије онога немуслимана који има уговор[1] са муслиманима неће осетити мирис Раја, а његов мирис се осећа на раздаљини од четрдесет година хода."[2]

И казао је: „Ко убије немуслимана који живи у муслиманској држави неће осетити мирис Раја, иако се његов мирис осети на раздаљини од седамдесет година хода."[3]

Такође је казао: „Када се двојица муслимана сукобе сабљама и убица и убијени ће у Ватру.“ Неко је упитао: „О Посланиче, јасно нам је за убицу, али зашто убијени?“ Па је рекао: „Због тога што се и он трудио да убије свог противника."[4]
И казао је: „Код Аллаха је мања штета да пропадне овај свет, него да се убије један муслиман."[5]
И казао је: „Ко на нас дигне оружје, не припада нама."[6]