×
У овом чланку аутор нам излаже став ислама према убиству, било муслимана или немуслимана, кроз одабране веродостојне предаје Посланика на ту тему.

    Убиство

    ] Српски – Serbian – صربي [

    Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

    Превод: Фејзо Радончић

    Ревизија: Љубица Јовановић

    2014 - 1435

    ﴿القتل﴾

    « باللغة الصربية »

    د. أحمد بن عثمان المزيد

    ترجمة:

    فيزو رادونشيش

    مراجعة:

    ليوبيتسا يوفانوفيتس

    2014 - 1435

    Убиство

    Нема сумње да је једно од највећих права које човек има, право на живот и да је угрожавање овог права једно од највећих недела које сви људи осуђују и сматрају веома погубним.

    Каже Узвишени:

    Због тога смо Ми прописали синовима Исраиловим: ако неко убије некога ко није убио никога или онога који на Земљи неред не чини – као да је све људе поубијао; а ако неко буде узрок да се нечији живот сачува – као да је свим људима живот сачувао. (Кур'ан, поглавље Ел-Маиде, 32.)

    И каже Узвишени:

    И не убијте никога кога је Аллах забранио осим кад правда то захтева. (Кур'ан, поглавље Ел-Исра, 33.)

    Посланик, мир над њим, је по питању убијања био веома строг, те је забранио свако средство које води ка убијању и бесправном пролевању крви, па је казао: „Ко убије онога немуслимана који има уговор[1] са муслиманима неће осетити мирис Раја, а његов мирис се осећа на раздаљини од четрдесет година хода."[2]

    И казао је: „Ко убије немуслимана који живи у муслиманској држави неће осетити мирис Раја, иако се његов мирис осети на раздаљини од седамдесет година хода."[3]

    Такође је казао: „Када се двојица муслимана сукобе сабљама и убица и убијени ће у Ватру.“ Неко је упитао: „О Посланиче, јасно нам је за убицу, али зашто убијени?“ Па је рекао: „Због тога што се и он трудио да убије свог противника."[4]
    И казао је: „Код Аллаха је мања штета да пропадне овај свет, него да се убије један муслиман."[5]
    И казао је: „Ко на нас дигне оружје, не припада нама."[6]

    [1] Није у рату са муслиманима.

    [2] Хадис, бележи га Бухарија, бр. 2930 ., и Ибн Маџе, бр. 2676.

    [3] Хадис, бележи Ахмед, бр. 17387., и Несаи, бр. 4668.

    [4] Хадис, бележи Бухарија, бр. 30., и Муслим, бр. 5140.

    [5] Хадис, бележи Тирмизи, бр. 1315., и Несаи, бр. 3922.

    [6] Хадис, бележи Бухарија, бр. 6366., и Муслим, бр.143.