Етика борбе и ратовања
Овај материјал је преведен на
Категорије
Full Description
Етика ратовања и борбе
] Српски – Serbian – صربي [
Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед
Превод: Фејзо Радончић
Ревизија: Љубица Јовановић
2014 - 1435
﴿أدب الحرب والقتال﴾
« باللغة الصربية »
د. أحمد بن عثمان المزيد
ترجمة:
فيزو رادونشيش
مراجعة:
ليوبيتسا يوفانوفيتس
2014 - 1435
Етика ратовања и борбе
Битке које је Посланик, мир над њим, водио нису биле варварске и нецивилизоване битке, нити је циљ био рушење и убијање што већег броја људи. Његове битке су биле моралне без обзира да ли се радило о циљу ратовања или начину ратовања.
Због тога, када би Посланик слао војсковође у бици говорио би им: „Идите са Аллаховим именом и са вером вашег Посланика. Немојте убијати старце, децу и жене и немојте красти од ратног плена, већ га сакупите на једно место, и будите доброчинитељи, јер Аллах, доиста, воли доброчинитеље.“[1]
Једном приликом је Божији посланик прошао поред неке жене која је била убијена у једној од битака, па је стао, а затим казао: „Она се није борила.“ Затим је погледао у лица својих следбеника и рекао једном од њих: „Иди и сустигни Халида б. Велида[2], и (обавести га) нека се нипошто не убију деца, радници најамници и жене.“[3]
Божији посланик, мир над њим, је забранио убијање деце и жена током рата.[4]
Такође су и халифе[5] након њега поступале као и он. Ебу Бекр је саветовао свога војсковођу Усаму б. Зејда када је хтео да га пошаље у Шам:
„Немојте да проневеравате, немојте да крадете од ратног плена, немојте да будете варалице[6], немојте да убијате децу, старце и жене, немојте да сечете или да палите палме, немојте да сечете стабла која дају плодове и немојте да закољете овцу, нити краву, нити камилу осим за јело. Наићи ћете поред народа који су се осамили (свештеници, монаси) у самостанима, оставите и њих и оно због чега су се осамили.“
[1] Хадис, бележи Ебу Давуд, бр. 2247.
[2] Халид ибн Велид најбољи војсковођа свих времена. Никада није изгубио ниједну битку. Први муслиман који је поразио две велике империје - Византијско царство и Перзијско царство - два најмоћнија царства у то време и то једно за другим.Многе његове битке су касније проучаване на војним академијама. Умро је природном смрћу 642. године.
[3] Хадис, бележи Ебу Давуд, бр. 2295., и Муслим, бр. 3280.
[4] Хадис, бележи Бухари, бр. 2792., и Муслим, бр. 3280.
[5] Владари.
[6] Ибн Абдул-Бедр каже: „Ел-гадр – бити варалица значи да некоме гарантујеш сигурност, а затим га убијеш, и то је забрањено по консензусу исламских учењака.“