×
Питање: Како особа може у своме срцу да развије љубав према Божијем посланику Мухаммеду, нека су Божији благослов и мир над њим, више него према ичему другом?

    КАКО МОЖЕМО ДА ПОВЕЋАМО ЉУБАВ ПРЕМА ПОСЛАНИКУ, МИР НАД ЊИМ?

    كيف نزيد محبة النبي صلى الله عليه وسلم في قلوبنا؟

    >Српски – Serbian – <صربي

    Мухаммед ибн Салих Ел-Мунеџид

    www.islamqa.info

    الشيخ محمد بن صالح المنجد

    —™

    Превод: Љубица Јовановић

    Рецензија: Амра Дацић

    ترجمة: ليوبيتسا يوفانوفيتس

    مراجعة: عمرة داتسيتش

    Како можемо да повећамо љубав према Посланику, мир над њим?

    Питање: Како особа може у своме срцу да развије љубав према Божијем посланику Мухаммеду, нека су Божији благослов и мир над њим, више него према ичему другом?

    Одговор: Хвала припада Богу!

    Јачина љубави према Посланику, нека су Божији благослов и мир над њим, је повезана са вером муслимана. Када му се вера повећа, повећа му се и љубав према Посланику, нека су Божији благослов и мир над њим.

    Љубав према Посланику, нека су Божији благослов и мир над њим, је вид покорности према Богу и вид приближавања Њему. Љубав према Посланику, нека су Божији благослов и мир над њим, је једна од обавезних ствари у Исламу.

    Преноси се од Енеса, Бог био задовољан њим, да је Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, рекао:

    "Нико од вас неће истински да верује док му ја не будем дражи од његовог оца, његове деце и од свих људи." (Бележе Бухарија, бр. 15; и Муслим, бр. 44)

    Можеш да повећаш своју љубав према Посланику, нека су Божији благослов и мир над њим, ако радиш следеће:

    Прво: Он је послат од свога Господара који га је одабрао изнад свих створења да би пренео Божију веру људима. Бог га је одабрао јер га воли и задовољан је њиме. Да Бог није био задовољан њиме, не би га одабрао. Тако да морамо да волимо онога кога Бог воли и да будемо задовољни са оним са киме је Бог задовољан. Морамо да схватимо да је он блиски пријатељ (халил) Богу и то блиско пријатељство је на високом степену као што је и љубав на високом степену.

    Преноси се од Џундуба, Бог био задовољан њиме, да је Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, рекао:

    "Сведочим пред Аллахом[1] да нисам од вас никога узео за присног пријатеља (халила). Бог ме је узео за присног пријатеља као што је узео и Ибрахима (Аврама). Да сам узео присног пријатеља из моје заједнице, био би ти Ебу Бекр." (Бележи Муслим, бр. 532)

    Друго: Требамо да схватимо високи степен на којег га је Узвишени Бог уздигао, јер он, нека су Божији благослов и мир над њим, је најбољи од свих људи.

    Преноси се од Ебу Хурејре, Бог био задовољан њиме, да је Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, рекао:

    "Ја ћу да будем предводник људи на Судњем дану, први чији ће гроб да се отвори, први који ће да се заузима, и први од кога ће да се тражи да се заузима." (Бележи Муслим, бр. 2278)

    Треће:

    Морамо да схватимо да је он трпео искушења и потешкоће да би доставио Ислам[2] до нас. Требамо да се сетимо да је Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, бивао истериван, ударан, потваран и вређан; најближи људи њему су га се одрекли и оптужили су га да је лудак, лажов и врачар. Борио се против људи да би заштито веру да би дошла до нас; они су се борили против њега, истерали су га од његовог народа и домовине, и окупили су војске против њега.

    Четврто: Требамо да следимо пример његових асхаба[3] који су га искрено волели. Више су га волели од имовине и синова, и више од њих самих. Следе неки примери те љубави:

    Преноси се од Енеса, Бог био задовољан њиме, да је рекао:

    "Видео сам Посланика, нека је над њим Божији спас и мир, када су му шишали косу а његови другови су га обилазили желећи тиме да његова коса падне у нечију руку." (Бележи Муслим, бр. 2325)

    Преноси се од Енеса, Бог био задовољан њиме, да је рекао:

    "На дану Ухуда неки су људи побегли и оставили су Посланика, нека су Божији благослов и мир над њим, али је Ебу Талха стајао изнад њега покривајући га штитом. Ебу Талха је био снажан стрелац који је сломио два или три лука тај дан. Када би човек пролазио са тоболцом стрела, рекао би му: 'Дај то Ебу Талхи.' Кад год би Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, дигао главу да погледа у људе, Ебу Талха би рекао: 'О Божији Посланиче, жртвујем за тебе и свог оца и своју мајку, немој да дижеш главу осим ако те погоди непријатељска стрела. Мој врат је пре твог врата.'" (Бележе Бухарија, бр. 3600; и Муслим, бр. 1811)

    Пето: Требаш да следиш његов Суннет[4] и речима и делима, тако да његов Суннет буде пут којим идеш читав живот, и да стављаш његове речи пре сваких других речи и да стављаш његову наредбу пре свега осталог; и требаш да следиш веровање његових племенитих другова, и веровање оних који су их следили (таби'ина), и веровање оних који следе њихов пут све до данас, првенствено Ехлу-с-Суннет ве-л-Џема'ат[5], и клони се новотарија (бид'ата), поготово Рафидија (шија), јер су њихова срца тврда према Посланику, нека су Божији благослов и мир над њим, и они дају својим имамима (вођама) предност над њим и њих воле више него њега.

    Молимо Бога да нам помогне да волимо Његовог Посланика, нека су Божији благослов и мир над њим, и да нам њега учини дражим од наше деце, родитеља, породица и од нас самих.

    А Бог зна најбоље.

    Одговорио: Учењак Мухаммед ибн Салих ел-Мунеџџид

    Извор: http://islamqa.info/ar/2431

    [1] Аллах је арапска реч која означава властито име Једног, Јединог, Истинског Бога који је јединствен у свему и није никакав назив за неког посебног Бога муслимана. Корен овог имена је у речи 'илах' која у арапском језику значи бог или божанство, било оно истинито или лажно. Додавањем одређеног члана 'Ел', добија се реч 'Ел-Илах' која је основа имена 'Аллах' којим се означава Један, Једини, Истински Бог који постоји, Створитељ и Господар свега, Једини Који заслужује да се обожава и Једини Кога Његови робови истински обожавају. Сва божанства мимо њега су лажна. Узвишени Бог у Исламу има мноштво лепих имена, а име Аллах упућује на сва остала Божија лепа имена. Хришћани и Јевреји који говоре арапским језиком исто тако Бога називају Аллах и то име користе у Библији.

    [2] Ислам је арапска реч која значи преданост, покорност (Узвишеном Богу). Етимолошки, изводи се из истог корена као и реч 'селам' која значи мир. У општем значењу Ислам није нека нова вера, већ је то једна те иста Истина коју је Узвишени Бог објављивао преко својих посланика сваком народу. У ужем значењу Ислам представља оно са чиме је Узвишени Бог послао последњег Божијег посланика, Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим. То је вера која је објављена целом човечанству.

    [3] Реч 'асхаби' је арапског порекла и у језичком смислу означава другове, пријатеље, пратиоце. У терминолошком смислу то су пријатељи и пратиоци посланика Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим. Већина муслимана сматра свакога ко је познавао или видео Посланика, веровао у његова учења, и умро као муслиман, асхабом. Асхаби, Бог био задовољан њима, су најодабранија генерација људи.

    [4] Суннет у етимолошком смислу означава, пут, правац, обичај, традицију и начин, без обзира био добар или лош. Суннет у терминолошком смислу је све оно што је пренесено од Божијег посланика Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, његове речи, пракса, прећутно одобравање, морално-етичке особености или животопис. Суннет је, након Кур'ана, други главни извор Ислама. Он је, исто као и Кур'ан објава од Узвишеног Бога, са том разликом да је Кур'ан Божија објава по значењу и речима а суннет Божија објава по значењу а речима од Посланика. Узвишени Бог каже: „Он (Мухаммед) не говори по хиру своме – то је само Објава која му се обзнањује.“

    [5] Синтагма ехлу-суннет вел-џемат означава темељни ток разумевања Ислама, односно, означава практиковање Ислама онаквог са каквим је дошао Божији посланик Мухаммед, нека су Божији благослов и мир над њим, и онаквог каквог су нам га пренели његови часни асхаби (другови). Често је употребљавана и скраћеница ехли-суннет, као што данас често кажемо само сунније.