×
У овом чланку аутор нам говори о једној од најлепших особина коју човек поседује - милост и њеној битности у исламу.

    Милост

    Једна од најлепших врлина које човек поседује јесте милост. Милост проузрокује велике трагове, као што су праштање, великодушност, међусобно помагање, пружање руке помоћи, помагање ономе коме је нанесена неправда и томе слично. Зато је једна од најспецифичнијих особина Посланика, мир над њим, била милост, јер га је Аллах послао као милост човечанству. Узвишени Аллах каже:

    Ми смо те послали као милост световима. (Кур'ан, поглавље Ел-Енбија, 107.)

    Само Аллаховом милошћу ти си благ према њима, а да си осоран и груб, разбежали би се од тебе. Зато им праштај и моли се да им буде опроштено и договарај се са њима. (Кур'ан, поглавље Али Имран, 159.)

    Аллахов Посланик, , мир над њим, је казао: „Ја нисам послан како бих проклињао, већ сам послат као милост.“[1]

    У другом хадису је казао: „Милост не бива одузета осим правом несретнику.“[2]


    „Милостиви ће се смиловати онима који су милостиви. Будите милостиви према онима који су на Земљи па ће вам се смиловати Онај Који је на небесима.“[3]

    „Ко није милостив, неће ни њему милост бити указана.“[4]

    Посланикова самилост је обухватала све, па чак и животињски свет. Једном приликом је неки човек казао Посланику, мир над њим: „О Аллахов Посланиче, ја када овцу прикољем милостив сам према њој док то радим.“, па му је Посланик одговорио: „И према овци ако си милостив, Аллах ће ти се смиловати.“[5]

    [1] Хадис, бележи Муслим, бр. 4704.

    [2] Хадис, бележи Ебу Давуд, бр. 4291., и Тирмизи, бр. 1846.

    [3] Хадис, бележи Ебу Давуд, бр. 4290., и Тирмизи, бр. 1847.

    [4] Хадис, бележи Бухари, бр. 5538., и Муслим, бр. 4282.

    [5] Хадис, бележи Ахмед, бр. 19470.