Vrijednosti Poslanikovih ashaba

Vrijednosti Poslanikovih ashaba

] Bosanski – Bosnian – بوسني [

Muhammed b. Ibrahim et-Tuvejdžiri

Prijevod:

Senad Muhić

Revizija:

Ersan Grahovac

2014 - 1435

﴿فضائل أصحاب النبي﴾

« باللغة البوسنية »

محمد بن إبراهيم التويجري

ترجمة:

سناد موهتش

مراجعة:

أرسان غراهوفاتس

2014 - 1435

Vrijednosti Poslanikovih ashaba

Vrijednosti ashaba

Allah Uzvišeni kaže: Allah je zadovoljan prvim muslimanima, muhadžirima i ensarijama i svima onima koji ih slijede dobra djela čineći, a i oni su zadovoljni Njime; za njih je On pripremio džennetske bašče kroz koje će rijeke teći, i oni će vječno i zauvijek u njima boraviti. To je veliki uspjeh. (Et-Tevbe, 100.)

Ebu Hurejre prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Ne grdite moje ashabe, ne grdite moje ashabe, jer, tako mi Onoga u Čijoj je ruci moja duša, kada b i neko od vas podijelio zlata koliko brdo Uhud, ne bi postigao nagradu koju je postigao jedan od njih podijelivši mudd (pregršt), ili njegovu polovinu (datula).“[1]

Vrijednost Poslanikove porodice

Aiša, radijallahu 'anha veli: „Izašao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednog jutra, a na sebi je imao ogrtač od crne kostrijeti ukrašen slikama kamiljih sjedala. Prišao mu je Hasan b. Ali pa ga je on ogrnuo tim ogrtačem. Potom je došao Husejn b. Ali pa je i njega ogrnuo ogrtačem. Zatim je došla Fatima, pa je i nju ogrnuo, da bi potom došao Alija kojeg je također ogrnuo ogrtačem i proučio ajet: Allah želi da od vas, o porodico Poslanikova, grijehe odstrani, i da vas potpuno očisti.“[2]

Abdurrahman b. Ebi Lejla veli: „Sreo me je Ka'b b. 'Udžre i kazao: 'Hoćeš li da ti dadnem jedan poklon? Jedne prilike je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao među nas, pa smo kazali: 'O Allahov Poslaniče: 'Saznali smo kako da te poselamimo, ali kako da donesemo salavat na tebe?' On je kazao: 'Recite: ' Allahumme salli 'ala Muhammedin ve 'ala ali Muhammed, kema sallejte 'ala Ibrahime, inneke hamidun medžid. Allahumme barik 'ala Muhammedin ve 'ala ali Muhammed, kema barekte 'ala Ibrahime, inneke hamidun medžid.'“[3]

S'ad b. Vekkas prenosi da je čuo Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao Aliji, nakon što ga je izostavio iz jednog vojnog pohoda i nakon što ga je Alija upitao: „Allahov Poslaniče, zašto me ostavljaš sa ženama i djecom?“ Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao Aliji: „Radujete li da mi budeš ono što je Harun bio Musau, s tim što nakon mene više poslanstva nema?“ Kaže Sa'd: „I čuo sam ga kada je na dan Bitke u Hajberu rekao: 'Danas ću zastavu dati čovjeku koji voli Allaha i Njegova Poslanika i koga voli Allah i Njegov Poslanik.' Mi smo se svi propinjali prema zastavi, (svako je od nas priželjkivao da bude taj), a on reče: 'Pozovite mi Aliju.' Alija mu dođe, i pošto je imao upalu očiju, on mu svojom pljuvačkom potra oči, a potom mu predade zastavu i Allah mu dade pobjedu. Kad bi objavljen ovaj ajet: A onima koji se s tobom o njemu (Kur'anu) budu raspravljali, pošto si već pravu istinu saznao, ti reci: Hodite, pozvat ćemo sinove naše i sinove vaše, i žene naše i žene vaše, a doći ćemo i mi, pa ćemo se svesrdno pomoliti i Allahovo prokletstvo na one koji neistinu govore prizvati!, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pozva Aliju, Fatimu, Hasana i Husejna i reče: 'Allahu, oni su moja porodica.'“[4]

Aiša pripovijeda: „Došla je Fatima, idući hodom koji se nimalo nije razlikovao od hoda Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Kada ju je vidio rekao je: 'Dobro došla, kćeri moja!' Dao joj je da sjedne na njegovoj desnoj ili lijevoj strani, a zatim joj je tajno nešto rekao i ona je zaplakala. Rekla sam joj: 'Allahov Poslanik.' Zatim joj je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nešto tajno rekao, i ona se nasmija. Tada sam rekla: 'Nikada nisam vidjela tugu i radost tako blizu jedno drugog kao što vidjeh danas.' Upitala sam šta joj je kazao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekla: 'Neću otkriti tajnu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.‘ Kada je umro Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitala sam je pa je pitala, a ona mi odgovori: 'Kada mi je prvi put tajno govorio, obavijestio me je da je Džibril do sada ponavljao s njim Kur'an jedanput godišnje, i da ga je sada ponovio s njim dva puta. Rekao je: ‘Mislim da mi se smrt približila i ti si prva od moje porodice koja će mi se pridružiti.' Tada sam zaplakala. Onda mi je rekao: 'O Fatima, bi li bila zadovoljna da budeš prvakinja (najpočašćenija) medu ženama vjernika prvakinja medu ženama ovoga ummeta?', pa sam se nasmijala zbog toga.“[5]

Vrijednost prve četverice halifa

Ebu Musa prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jedne prilike ušao u vrt i da mu je naredio da čuva i pazi na vrata tog vrta. Umalo nakon toga pojavio se čovjek koji je tražio dozvolu da uđe, pa je Poslanik, kazao: „Otvori mu i obraduj ga Džennetom.“ To je bio Ebu Bekr. Zatim je stigao još jedan čovjek i tražio dozvolu da uđe, pa je Poslanik, kazao: „Otvori mu i obraduj ga Džennetom.“ To je bio Omer. Potom je stigao još jedan čovjek i tražio dozvolu pa je Poslanik, malo zašutio, a onda je kazao: „Otvori mu i obraduj ga Džennetom, jer njega će zadesiti veliko iskušenje.“ To je bio Osman.[6]

Ebu Hurejre prenosi da su jedne prilike na Hiri bili Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Ebu Bekr, Omer, Osman, Alija, Talha i Zubejr i tom se prilikom zatresla stijena, nakon čega je Poslanik, kazao: „Smiri se, jer na tebi nema drugih ljudi, osim poslanika, iskrenih ili šehida.“[7]

Vrijednost muhadžira i ensarija

Allah Uzvišeni kaže: i siromašnim muhadžirima koji su iz rodnog kraja svoga protjerani i imovine svoje lišeni, koji žele da Allahovu milost i naklonost steknu, i Allaha i Poslanika Njegova pomognu – to su, zaista, pravi vjernici – i onima koji su Medinu za življenje izabrali i domom prave vjere još prije njih je učinili; oni vole one koji im se doseljavaju i u grudima svojim nikakvu tegobu, zato što im se daje, ne osjećaju, i više vole njima nego sebi, mada im je i samima potrebno. A oni koji se učuvaju lakomosti, oni će, sigurno, uspjeti. (El-Hašr, 8-9.)

I kaže: Oni koji vjeruju i isele se, i bore se na Allahovom putu, i oni koji daju sklonište i pomažu – oni su, zbilja, pravi vjernici - njih čeka oprost i obilje plemenito. (El-Enfal, 74.)

Ebu Hurejre prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Da mi nije hidžra bila obavezna i da nisam muhadžir, zvao bi se ensarijom (iz počasti). Kada bi svi ljudi hodili jednim putem, a ensarije hodile drugim putem, ja bi se priključio ensarijama.“[8]