translation Аутор : Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед
1

Вређање и проклињање

3.9 MB DOC
2

Вређање и проклињање

507.3 KB PDF

يعرض لنا المؤلف موقف الإسلام من سباب الناس ولعنهم كما بين الموقف الذي على الإنسان اتخاذه إذا سبّه أحد أو لعنه، والمقالة مقتبسة من كتابه محمد رسول الله - صلى الله عليه وسلم -.

    Вређање и проклињање

    ] Српски – Serbian – صربي [

    Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

    Превод: Фејзо Радончић

    Ревизија: Љубица Јовановић

    2014 – 1435

    ﴿السباب واللعن﴾

    « باللغة الصربية »

    د. أحمد بن عثمان المزيد

    ترجمة:

    فيزو رادونشيش

    مراجعة:

    ليوبيتسا يوفانوفيتس

    2014 - 1435

    Вређање и проклињање


    Да ли знате ко је ђаво? То је онај који вређа и проклиње људе. Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Двојица који се вређају су два ђавола који се проклињу и један другоm лажу.“[1]

    Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Вређање муслимана је грех, а његово убиство је неверство.“[2]

    Посланик, мир над њим, је једном приликом саветовао неког човека па му је казао: „Немој никога да вређаш.“[3]

    И казао је: „Верник није онај који проклиње.“[4]

    И не само то, него је Посланик, мир над њим, забранио и проклињање животиња. Овакав начин понашања није био познат нити у једном другом народу. Посланик, мир над њим, је казао: „Немојте проклињати петла јер вас он буди за молитву.“[5]

    И још чудније од тога, Посланик, мир над њим, је забранио и проклињање ветра. Једном приликом је неки човек проклињао ветар у присуству Божијег Посланика, мир над њим, па је он казао: „Немој проклињати ветар јер он то ради по наређењу. Онај ко прокуне неког ко то не заслужује, то проклетство ће се вратити на онога ко куне.“[6]

    Један од принципа којем је Посланик, мир над њим, подучио свог следбеника јесте: „Који год те човек буде вређао због оног што зна о теби, немој ти њега да вређаш са оним што знаш о нему. Клони га се и пусти га, а ти ћеш имати награду и немој да вређаш никога.“ Тај човек је након тога казао: „Нисам никада више вређао, ни животињу ни човека.“[7]

    [1] Хадис, преноси Ибн Хиббан, бр. 5726.

    [2] Хадис, преноси Бухари, бр. 5584., и Муслим, бр. 97.

    [3] Хадис, преноси Убу Давуд, бр. 3562., и Ахмед, бр.19718.

    [4] Хадис, преноси Тирмизи, бр. 1942.

    [5] Хадис, преноси Ебу Давуд, бр. 4437., и Ахмед, бр. 20690.

    [6] Хадис, преноси Тирмизи, бр. 1901., и Ебу Давуд, бр. 4262.

    [7] Хадис, преноси Ибн Хиббан, бр.521.

    Категорије