×
Разумни људи су сагласни да су душевна празнина и разни животни притисци главни узроци ширења душевних болести, а посебно бриге и депресије. Посланик, мир над њим, је лечио овај душевни проблем са искреним веровањем у Аллаха Узвишеног, као што је то наведено у Курану: „Они који верују и чија се срца кад се Аллах помене, смирују - а срца се доиста, кад се Аллах помене смирују.“ (Куран, поглавље Ер-Рад, 28)

    Лечење проблема бриге и депресије

    ]Српски – Serbian – صربي [

    Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

    Превод: Фејзо Радончић

    Ревизија: Љубица Јовановић

    2014 - 1435

    ﴿ علاج مشكلة القلق والاكتئاب ﴾

    « باللغة الصربية »

    د. أحمد بن عثمان المزيد

    ترجمة:

    فيزو رادونشيش

    مراجعة:

    ليوبيتسا يوفانوفيتس

    2014 - 1435

    Лечење проблема бриге и депресије

    Разумни људи су сагласни да су душевна празнина и разни животни притисци главни узроци ширења душевних болести, а посебно бриге и депресије.
    Посланик, мир над њим, је лечио овај душевни проблем са искреним веровањем у Узвишеног Бога, као што је то наведено у Кур'ану:

    Они који верују и чија се срца кад се Аллах помене, смирују - а срца се доиста, кад се Аллах помене смирују. (Кур'ан, поглавље Ер-Рад, 28)

    Човек верник који је успоставио везе са својим Створитељем је мирнога срца и стања, па је и његова унутрашњост мирна.

    Посланик, мир над њим, је казао:

    „Чудно ли је стање верника, он је увек у добру. Ако га задеси добро, он се захвали и буде му добро, а ако га задеси зло, он се стрпи и опет му буде добро.“[1]

    Дакле, добро не напушта верника никада.


    Некада су брига и депресија резултат страха, сиромаштва, болести или разних очекујућих недаћа, али верник зна да је све то одредба од Бога и он је стрпљив на томе и подноси и очекује награду, па се та искушења и недаће преокрену у награде и поклоне од Бога, као што то Бог наглашава:

    Ми ћемо вас доводити у искушење мало са страхом и гладовањем и тиме што че те губити имања и животе и приносе. А ти обрадуј издржљиве, оне који, кад их каква невоља задеси, само кажу: „Ми смо Аллахови и ми ћемо се Њему вратити“. Њих чека опрост од Господара њихова и милост,они су на правом путу.“ (Кур'ан, поглавље Ел-Бекара, 155- 157)

    Ствар се понавља када су у питању очекујуће претње и нелагоде које само што нису настале, али и поред тога верник све то дочекује са повишеном дозом оптимизма и прихватања и веровања у Узвишеног Бога и прибегава Њему приликом одбране од ових вањских узнемиравања.

    Узвишени Бог је казао:

    „Оне којима је, кад су им људи рекли: „Непријатељи се окупљају због вас, треба да их се причувате“, - то учврстило веровање, па су рекли: „Довољан је нама Аллах и диван је Он Господар“. И они су се повратили обасути Аллаховим благодатима и обиљем, никакво их зло није задесило и постигли су да Аллах с њима буде задовољан, - а Аллах је неизмерно добар.“ (Кур'ан, поглавље Имранова породица, 173-174)

    Посланик, мир над њим, је, када би му било тешко, прибегавао молитви-намазу и говорио би: „О Билале, учи езан[2] за молитву и одмори нас њиме.“[3]

    Намаз је један од највећих узрока смираја душе и унутрашњег мира који отклања напетост, бригу и суморност.
    Посланик, мир над њим, нас је упутио на неке од зикрова који се уче приликом бриге, суморности, напетости и депресије.


    Један од таквих је: „Кад год једног роба задеси туга или брига па он каже: „Аллаху мој, ја сам Твој роб, син Твога роба и син Твоје робиње, моја душа је у Твојој руци, моја ствар је већ одређена Твојом пресудом, Ти си праведан у Својој пресуди! Ја Те молим сваким Твојим именом којим Си сам Себе назвао, или Си њиме подучио неког од Својих створења, или Си га објавио у Својој Књизи, или Си га оставио скривеним само за Себе, молим Те да Кур'ан учиниш процватом мога срца, светлом мојих прса, прекривачем моје туге и одстранитељем моје бриге“, Бог ће одагнати његову бригу и тугу и уместо њих дати му излаз.“[4]


    Есми, ћерки Амиса, Посланик, мир над њим, је казао: „Зар нећеш да те подучим речима које требаш да кажеш кад осећаш бол? Реци: „Аллах Аллах, мој Господар и осим Њега не обожавам никог другог.““[5]


    Енес, преноси да је Посланик, мир над њим, када би га нешто растужило говорио: “О Живи, о Вечни, молим Те за обилату милост Твоју.“[6]


    Спомињање Аллаха, упућивање молитве и намаз-молитва су највећи узроци отклањања душевних болести и због тога Бог каже: “Ми добро знамо да ти је тешко у души због онога што они говоре, зато величај Господара свога и хвали Га и сеџду[7] обављај , и све док си жив, Господара свога обожавај.“ (Кур'ан, поглавље Ел-Хиџр, 97-99).

    [1] Хадис, бележи Муслим, бр. 5318.

    [2] Икамет- позив за успоставу-почетак молитве-намаза.

    [3] Хадис, бележи Ебу Давуд, бр. 4333., и Ахмед, бр. 22009.

    [4] Хадис бележи Ахмед, бр. 4091.

    [5] Хадис, бележи Ебу Давуд, бр. 1304., и Ибн Маџе, бр. 3872.

    [6] Хадис, бележи Тирмизи, бр. 3446.

    [7] Сеџда –саставни део молитве, спустајући се лицем на тло.