×
У овом чланку аутор нам излаже став ислама наспрам издаје, било верника или неверника, кроз одабране веродостојне предаје посланика Мухаммеда, мир над њим.

    Издаја

    ]Српски – Serbian – صربي [

    Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

    Превод: Фејзо Радончић

    Ревизија: Љубица Јовановић

    2014 - 1435

    ﴿الغدر﴾

    « باللغة الصربية »

    د. أحمد بن عثمان المزيد

    ترجمة:

    فيزو رادونشيش

    مراجعة:

    ليوبيتسا يوفانوفيتس

    2014 - 1435

    Издаја


    Сви људи на свету мрзе издају и не воле да их било ко изда, па је због тога ислам и забранио издају и упозорио на њене штетне последице.

    Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Сваки издајник ће на Судњем дану имати заставу, по којој ће се препознати.“[1]

    Посланик, мир над њим, је казао: „Уговор муслимана је једно, па ако неки муслиман склопи уговор са немуслиманом нека га не крши, јер сваки издајник ће на Судњем дану имати заставу, по којој ће се препознати.“[2]

    И казао је: „Ко гарантује некоме да га неће убити, па га и поред тога убије, ја га се одричем, па макар убијени био и немуслиман.“[3]

    Посланик, мир над њим, је казао: „Вера спречава да се убије онај коме је дата гаранција да ће бити сигуран и коме је дата гаранција да неће бити преварен, и зато верник не крши то обећање.“[4]

    И казао је: „Ако неко нађе сигурност код неког, а затим након што је нашао сигурност убије га, таквом ће на Судњем дану бити предана застава преваре.“[5]

    [1] Хадис, бележи Бухари, бр. 2949., и Муслим, бр. 3269.

    [2] Хадис, бележи Хаким, бр. 2626.

    [3] Хадис, бележи Ибн Маџе и Ибн Хибан.

    [4] Хадис, бележи Ебу Давуд, бр. 2388., и Ахмед, бр. 1356.

    [5] Хадис, бележи Хаким, бр. 8040.