Кварење односа између људи

[1] Хадис, бележи га Бухари. 5596., и Муслим, бр. 152.

[2] Хадис, бележи га Ебу Давуд, бр. 1860.

[3] Хадис, бележи га Бухари, бр. 2495., и Ахмед, бр. 26011.

Исламски учењак Мухаммед ибн Салих ел-Усејмин је казао: „Учењаци су се разишли око овог питања, тј. да ли се (у предаји) мисли на то да човек буквално лаже, или на то да се двосмислено изрази, па да тиме наведе саговорника да помисли да он жели једно значење, а које није тачно и које овај уствари није циљао својим двосмисленим речима, већ је циљао друго значење тих речи а које је истина. То је као када би казао: ’Тај и тај човек те хвали.’, али у смислу да хвали врсту људи којој припадаш – муслимане, јер сваки човек (верник) уопштено хвали добре муслимане (а ти си један од муслимана). Или да каже: ’Он моли Бога за тебе.’, а да тиме мисли како овај дови за Божије робове у свакој молитви-намазу, а ти си један од добрих Божијих робова. Божији Посланик, мир над њим, је казао: ’Када кажете то’ – тј. када кажете (током молитве) нека је мир и спас над свим Божијим робовима, ’тражили сте то за сваког доброг роба на небу и на Земљи.’ Неки учењаци кажу да се двосмислено изражавање убраја у лаж, јер наводи на оно што, уствари, није тачно макар онај који га употребљава циљао исправно значење. То доказују Посланиковим речима: ’Ибрахим, мир над њим, је одбио чинити шефа’ат( заузимање) за људе на судњем Дану, јер је „слагао“ три пута и то зарад вере.’, А он није буквално слагао, већ се двосмислено изразио. У сваком случају, човек који жели поправити стање треба да се чува лажи, а ако баш мора, онда нека се изрази двосмислено, јер у том случају неће учинити грех према Богу, и двосмислено изражавање је дозвољено ако се тиме постиже верска корист.“ Видети: Шерху ријадис-салихин, 3/38-39.