Веровање у Судњи дан

Веровање у Судњи дан

] Српски – Serbian – صربي [

Мухаммед б. Ибрахим ет-Тувејџири

Превод: Фејзо Радончић

Ревизија: Љубица Јовановић

2014 - 1435

﴿الإيمان باليوم الآخر﴾

« باللغة الصربية »

محمد بن إبراهيم التويجري

ترجمة:

فيزو رادونشيش

مراجعة:

ليوبيتسا يوفانوفيتس

2014 - 1435

Веровање у Судњи дан

Судњи или Последњи дан је дан у којем ће Аллах Узвишени оживети створења како би полагали рачун за своја дела и како би, сразмерно делима, били награђени или кажњени. Назван је овим именом из разлога што након њега нема више дана, него ће Аллахови искрени робови бити вечно настањени у Рају, а неверницима ће Пакао бити вечно боравиште.

Најпознатији називи Судњег дана:

1. Дан устајања,

2. Дан проживљења,

3. Дан раздвајања,

4. Дан изласка,

5. Дан награде и казне,

6. Дан вечни,

7. Дан полагања рачуна,

8. Дан којим се прети,

9. Дан окупљања,

10.Дан када ће бити јасно неверницима да су сами

себе обманули,

11.Дан међусобног сусрета,

12. Дан међусобног дозивања,

13. Дан туге,

14. Дан гласа заглушујућег,

15. Дан највеће невоље,

16. Тешка невоља која све прекрива,

17. Велики догађај,

18. Час неизбежни,

19. Смак света, и многи други називи које Аллах

спомиње у Кур’ану.

Веровање у Судњи дан

Веровање у Судњи дан подразумева чврсто уверење у све оно што су нас Аллах и Његов Посланик, мир над њим, обавестили, а везано је за тај дан попут: проживљења, окупљања, полагања рачуна, преласка преко Сират ћуприје, вагања дела, Раја, Ватре и свега другог што ће се дешавати и збивати тога великог дана. Томе се додаје и оно што ће бити пре тога, као смрт и оно што је пре ње од великих и малих предзнака Судњег дана, као и оно што је након ње попут искушења у гробу, патњи и уживања.

Значај и величина Судњег дана

Веровање у Аллаха и Судњи дан су два највећа иманска темеља, и на њима, заједно са осталим темељима се заснива веровање човека и његова срећа, како на овоме тако и на будућем свету. Због важности ова два темеља, Узвишени Аллах их често у Курану спомиње заједно.

Неколико ајета на ту тему:

1. То је савет за онога који у Аллаха и у онај свет верује. (Кур'ан - поглавље Ет-Талак, 2.)

2. Аллах ће вас - нема другог бога осим Њега - сигурно, сабрати на Судњем дану, у то нема нимало сумње!(Кур'ан-поглавље Ен-Ниса,87.)

3. А ако се у нечему не слажете, обратите се Аллаху и Посланику, ако верујете у Аллаха и у онај свет. (Кур'ан - поглавље Ен-Ниса, 59.)

Искушење у гробу

1. Енес, преноси да је Посланик, мир над њим казао: „Кад умрли буде спуштен у свој гроб, он доиста чује звук корака оних који одлазе од њега. Потом му дођу два анђела, положе га у седећи положај и кажу: 'Шта кажеш за оног човека (Мухаммеда) који је био међу вама?' Одговориће: 'То је Мухаммед и сведочим да је он Аллахов Посланик који је дошао с Истином, послан од Аллаха!' Затим му се начини један отвор према Ватри и рекне му се: 'Ено, оно је твоје место, али га је Аллах заменио Рајем.' И видеће и једно и друго место. Ако је био неверник или лицемер казаће: 'Не знам, ја сам само говорио оно што су и други људи говорили.' Рећи ће му се: 'Нећеш ни знати никада.' Потом ће се ударати жељезним маљем по сред чела, а звук тог ударца ће чути све што постоји осим људи и џина.“[1]

2. Ел-Бера' б. 'Азиб преноси речи Посланика, мир над њим: „Умрлом у гробу ће доћи два анђела, сешће поред њега и речима ће му се обратити: 'Ко ти је Господар?' Одговориће: 'Мој је Господар Аллах.' Упитаће га: 'Које си вере?' 'Моја је вера ислам', гласиће одговор. 'Ко је човек који вам је послан?' Одговориће: 'То је Аллахов Посланик, мир над њим.'“ [2]

Врсте искушења и патњи у гробу

Постоје две врсте искушења и патњи у гробу:
Прва врста: Стална патња која ће трајати до Судњег дана, а она је везана за лицемере и невернике.
Узвишени је казао: ...а фараонове људе зла коб задеси. Они ће се ујутру и увече у ватри пржити, а када наступи Час: Уведите фараонове људе у патњу најтежу! (Кур'ан - поглавље Ел-Му’мин, 45-46.)

Ибн Омер преноси да је Посланик, мир над њим, казао: „Кад неко од вас умре, његово место му се показује свакога јутра и сваку вечер. Ако је од становника Раја, показује му се место у Рају, а ако је од становника Пакла, показује му се место у Паклу, и каже му се: 'Ово је твоје место које те чека након Судњег дана.'“ [3]

Друга врста: Ограничена патња, која ће трајати једно време, а потом ће нестати. Та патња ће обухватити вернике муслимане који су били грешници, и који ће бити кажњавани сразмерно учињеним гресима. После ће Аллах смањити казну или је у потпуности укинути из Своје милости или због дела које је умрли чинио за време живота попут трајне садаке (трајног доброг дела), знања којим се људи користе или пак због тога што је иза себе оставио дете које моли за њега.

Ибн Омер преноси да је Посланик, мир над њим, казао: „Кад неко од вас умре, његово место му се показује свакога јутра и сваку вечер. Ако је од становника Раја, показује му се место у Рају а ако је од становника Пакла, показује му се место у Паклу, и каже му се: 'Ово је твоје место које те чека након Судњег дана.'“[4]

Ибн Аббас, каже: „Веровесник, мир над њим, је прошао поред два гроба, а затим рекао: 'Ова двојица се, доиста, кажњавају, а не кажњавају се због нечега тешког по њих. Један од њих се није чувао мокраће, док је други преносио туђе речи са циљем како би завадио две стране.' Затим је затражио две гранчице и сваку од њих ставио на један гроб. Неко га је упитао о разлогу због којег то чини, а он је казао: 'Можда им Аллах олакша патњу док се ове две гранчице не осуше.'“ [5]

Уживање у гробу

Узвишени каже: Онима који говоре: Господар наш је Аллах - па после остану при томе - долазе анђели: Не бојте се и не жалостите се, и радујте се Рају који вам је обећан. (Кур'ан - поглавље Фуссилет, 30.)

Ел-Бера б. Азиб преноси хадис о испитивању у гробу и након што верник одговори на питања анђела, биће речено: „Истину је рекао, Мој роб! Огрните га рајском одећом и отворите му рајску капију. Он ће осетити мирис Раја и гроб ће му се проширити докле поглед допире.“[6] Верник се патњи у гробу може спасити погибијом на Аллаховом путу, и сл.

Место на којем душе бораве од смрти човека до Судњег дана

Душе се налазе у Берзаху, загробном животу и међу њима постоји велика разлика. Неке од њих су на највишим и најодабранијим местима (у Иллијјуну), а то су душе посланика, веровесника, а и њихова места се разликују. Постоје и душе које су у облику птица, а то су душе верника. Затим, постоје душе које су као зелене птице које слободно лете у којем хоће делу Раја, а то су душе шехида (оних који су погинули у борби на Аллаховом путу).

Има и душа које су заробљене у гробу, има и оних које су заробљене код врата Раја, због дуга којег је човек имао. Такође постоје и оне које су заробљене у земљи јер је власник те душе био везан за овоземаљске мизерне ужитке. Постоје и душе које ће бити у пакленим коморама припремљеним за блуднике, а постоје и оне које плове у рекама крви и једу камење, а то су душе оних који су се бавили каматом.

Зејд б. Сабит је казао: „Једне прилике је Посланик, мир над њим, на својој јахалици пролазио поред палмовика Бену Неџџара, а и ми смо били са њим. У једном тренутку је јахалица скренула са пута и замало га није бацила и у том моменту смо угледали, четири, пет или шест гробова. Посланик је упитао: 'Ко познаје становнике ових гробова?' Неко одговори: 'Ја, Аллахов Посланиче.' Посланик поново упита: 'Када су они умрли?' Човек опет одговори: 'Умрли су још док су били многобошци.' Посланик рече: 'Овај уммет (народ) ће бити искушаван у гробу и када се ви не бисте укопавали, ја бих замолио Аллаха да чујете патње у гробу које ја чујем.' Потом се Посланик, мир над њим, окренуо према нама и рекао: 'Молите Аллаха да вас заштити од Ватре.' Они су казали: 'Молимо Аллаха да нас заштити од Ватре.' Посланик опет рече: 'Молите Аллаха да вас сачува патње у гробу.' Они рекоше: 'Молимо Аллаха да нас сачува патње у гробу.' Посланик поново рече: 'Молите Аллаха да вас сачува свих врста искушења.' А они поновише: 'Молимо Аллаха да нас сачува свих врста искушења.' Посланик након тога рече: 'Молите Аллаха да вас сачува искушења која ће са собом донети Деџџал[7]' А они поновише: 'Молимо Аллаха да нас сачува искушења која ће с собом донети Деџџал.'“[8]