Узроци и успеха победе

] Српски – Serbian – صربي [

Мухаммед б. Ибрахим ет-Тувејџири

Превод: Фејзо Радончић

2014 - 1435

﴿ أسباب الفوز والفلاح ﴾

« باللغة الصربية »

محمد بن إبراهيم التويجري

ترجمة: فيزو رادونشيش

2014 – 1435

Узроци успеха и победе

Аллах Узвишени је потчинио свим људима узроке победе и успеха, без обзира да ли они били богати или сиромашни, док су разлози и узроци који не воде коначном успеху, попут иметка и положаја, дати само неким људима.

Веровање и чињење добрих дела су једини узроци победе и успеха и на овоме и на будућем свету и оно је свима олакшано. Такође, и место веровања је срце и оно постоји код сваког, а деловима тела се чине добра дела и њих свако поседује, па ко буде срцем веровао и и чинећи добра дела своје веровање потврђивао успеће и на овоме и на будућем свету, а све друго мимо тога води у пропаст.

Аллах каже: Тако ми времена – човек, доиста, на губитку[1], само не они који верују и добра дела чине, и који једни другима истину препоручују и који једни другима препоручују стрпљење.

(Кур'ан, поглавље Ел-Аср, 1-3.)

Успех и победа на овом свету и на будућем свету се може постићи само веровањем и чињењем добрих дела.

Човекова вредност код Аллаха се мери по снази веровања коју човек носи са собом и по добрим делима која чини, а не по богатству или положају који поседује.
Човек је код Аллаха вредан сходно својствима које поседује, а не сам по себи. Ебу Лехеб[2] је био познатог порекла и позиције, али и поред тога ће бити бачен у распламсалу ватру, јер није веровао у Аллаха.

Док с друге стране имамо Билала[3] који замало живот није изгубио због мучења на начин да му се ужарени камен стављао на стомак само зато што је веровао у Једног Бога, па га је Бог Узвишени уздигао на такав положај да је на Каби проучио езан[4] на дан ослобођења Мекке и учинио га је Посланиковим мујезином[5] све до смрти, а Посланик је чуо звук његових корака испред себе у Рају.

Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе бројност, као што је био случај са народом посланика Ноја.

Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе снага, као што је био случај са народом Ада[6].
Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе занаство, као што је био случај са народом Семуда[7].
Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе обожавање кипова, попут Абрахамовог народа.
Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе трговина, попут Шуајбовог народа[8].

Неки народи су сматрали да је узрок успеха и победе пољопривреда, као што је био народ Сабе.[9]
Неки су сматрали да су узрок успеха и победе власт и управљање државом, попут Нимруда[10] и фараона.
Неки су сматрали да је узрок успеха и победе иметак, као што је био случај са Каруном[11].

Аллах Узвишени је свим овим народима слао веровеснике и посланике како би их позивали у робовање само Аллаху Који нема судруга, и како би им појаснили да узрок победе и успеха није у споменутим стварима, него да је веровање које је попраћено добрим делима и покорност Аллаху и Посланицима, мир над њима, прави узрок победе.
Они који се Аллаху и Посланику Његову буду покоравали, који се Аллаха буду бојали и који од Њега буду страховали - они ће постићи оно што буду желели. (Куран, поглавље Ен-Нур, 52.)

Онима који у невидљиви свет буду веровали и молитву обављали и удељивали део од онога што им Ми будемо давали; и онима који буду веровали у оно што се објављује теби и у оно што је објављено пре тебе, и онима који у онај свет буду чврсто веровали. Њима ће Господар њихов на Прави пут указати и они ће оно што желе остварити. (Куран, поглавље Ел-Бекаре, 3-5.)

Када су споменути народи занегирали посланике и наставили да и даље лутају у неверовању и многобоштву, те запали у дубоки немар, Аллах их је уништио, док је веровеснике и нихове следбенике спасио и помогао их против њихових непријатеља.
Сразмерно степену њихове вере и убеђења и наспрам ствари за које су мислили да ће им подарити успех упорно су чинили грехове, а сразмерно гресима дошла им је велика патња.

Рекао је Узвишени: И све смо према гресима њиховим казнили: на неке ветар, пун песка послали, а неке страшним гласом уништили; неке у земљу утерали, а неке потопили. Аллах им није учинио неправду, сами су себи неправду нанели. (Куран, поглавље Ел-Анкебут, 40.)

И рекао је: И кад је дошла казна Наша, Ми смо, милошћу Нашом, Салиха и вернике с њим спасили од срамоте тога дана - Господар твој је, уистину, моћан и силан - а оне који су чинили зло погодио је страшан глас и они су у земљи својој осванули мртви, непомични... (Куран, поглавље Худ, 66-67.)

Разумевање појма: Чишћење душе

Чишћење душе подразумева формалну и физичку чистоћу од сваке врсте прљавштине и нечистоће.

Чишћење је везано за три ствари:

Прва: Чишћење односа према Аллаху, а она означава уклањање свих врста многобоштва, лицемерства, претварања, како би човек могао Аллаха искрено обожавати.

Друга: Чишћење односа према Посланику, мир над њим, што подразумева удаљавање од свих видова новотарија у вери, како би се Аллах могао обожавати на прописани начин.

Трећа: Чишћење односа према самом себи, а у то улази чишћење и навикавање на покорност Аллаху и лепо опхођење, те чишћење од лоших поступака и ружног понашања и особина попут злобе, зависти, лагања, оговарања, насиља над створењима, како би се човек опходио према људима на леп начин.
Коме буду подарене овакве врлине засигурно је постигао високе степене у веровању, знању и поступању по њему, као и високе степене у Рају.

Аллах Узвишени каже:

...и душе и Онога који је створи па јој пут добра и пут зла схватљивим учини, успеће само онај ко је очисти, а биће изгубљен онај ко је запрља! (Куран, поглавље Еш-Шемс, 7-10.)

И каже: Постићи ће шта жели онај који се очисти и спомене име Господара свога па молитву обави! (Куран, поглавље Ел-Еала, 14-15.)

Прави успех јесте постићи тражено, а бити спашен од свега нежељеног на овом и на будућем свету.