ИСЛАМ ПОТПУНА ВЕРА

Мухаммед Ел-Емин Еш-Шенкити

—™

Превод: Амра Дацић

Рецензија и обрада: Фејзо Радончић

Увод

У име Бога, Милостивог, Самилосног

Нека је хвала Богу, Господару Светова, Слављеном и Узвишеном, и нека је благослов и мир над нашим послаником Мухаммедом, нека је над њим спас и мир, над његовом породицом, друговима и свима који позивају његовим позивом до Судњег дана.

А потом:

Ево предавања које сам одржао у џамији Божијег Посланика, нека је над њим спас и мир. Након тога нека браћа су од мене захтевала његову транскрипцију да би тако оно могло да буде објављено. Зато сам ја одговорио њиховом захтеву, са надом у Бога да ће оно да буде од користи.

Узвишени Бог каже:

"Данас сам вам вашу веру усавршио и благодат Своју према вама употпунио и задовољан сам да вам ислам буде вера."[1]

Тај дан је дан Арефата, а то је било у петак за време опросног ходочашћа. Овај часни одломак је објављен док је Божији Посланик, нека је над њим спас и мир, стајао на Арефату и он је након објаве овог одломка живео још осамдесет и једну ноћ.

Узвишени Бог у овом часном одломку тврди да је Он за нас усавршио нашу веру. Стога, ништа из ње никада неће бити одузето, нити ће икада бити потребно да јој ишта додамо. Из овог разлога је Бог окончао посланство нашим Послаником, нека је над њим спас и мир, као печатом свих посланика, нека је над свима њима Божији спас и мир.

У додатку на ово, Бог каже да је Он уистину задовољан одабиром Ислама као наше вере. Као последица тога, Он никада неће да буде незадовољан њоме. Због овога је Он јасно рекао да он никада неће да прихвати другу веру мимо ислама ни од кога.

Он каже:

"А онај који жели неку другу веру осим ислама - неће му бити примљена и он ће на оном свету настрадати.''[2]

У другом одломку он каже:

"Богу је права вера једино - Ислам.''[3]

Стога, у употпуњавању вере и јасном објашњавању свих њених прописа лежи сво благостање за овај и будући свет. Ово је разлог зашто је Бог рекао:

"...и благодат своју према вама употпунио...''[4]

Штавише, овај часни одломак је јасан доказ да је вера Ислам објаснила и разјаснила свако појединачно питање које човечанству треба за живот на овом свету, а и за оносветски живот.

Да би смо ово доказали (показали на примеру), ми ћемо да употребимо десет великих питања која су од важности за човечанство у погледу овог и будућег света, а која су кључна за живот на овом свету. А у спомињању једног дела ових питања скреће се пажња на остала:

• Исламски монотеизам тј. веровање у јединог истинског Бога - Аллаха

• Опомена, савет и мисионарство

• Разликовање између добрих и лоших дела

• Суђење по другом закону мимо исламског закона

• Социјални услови друштва

• Економија

• Политика

• Проблем немуслиманске доминације над муслиманима

• Проблем муслиманске слабости и неспособности да надјачају непријатеље у броју и спремности да се боре против њих

• Проблем разједињености и неслоге срца унутар друштва

Објаснићемо решење за ове проблеме из Кур'ана. Штавише, ова брза и кратка референца на решење свих ових проблема кроз Кур'ан је показатељ да у њему леже решења и за друге осим ових проблема.

Ет-тевхид (исламски монотеизам)

Пажљивим проучавањем Кур'ана сазнаје се да је тевхид подељен у три категорије:

• Прва категорија: Тевхид ер-Рубубијје.

Овај аспект тевхида – монотеизма је оно за шта налазимо да је човечанство природно наклоњено да прихвати. Узвишени Бог каже:

"А ако их запиташ ко их је створио, сигурно ће рећи: "Бог!"[5]

Он, такође, каже:

"Упитај: "Ко вас храни с неба и из Земље, чије су дело слух и вид, ко ствара живо из неживог, а претвара живо у неживо и ко управља свим?" - "Бог!" – рећи ће они, а ти реци: "Па зашто га се онда не бојите?" [6]

Постоје многи други одломци попут ових... Међутим, фараоново порицање овог тевхида, као што нам Узвишени Бог говори ово у Кур'ану:

"А ко је Господар светова?" - упита фараон."[7]

...је због његове ароганције. Доказ за ово је одломак:

"Рече (Мојсије): 'Ти знаш да ово није дао нико други него Господар небеса и Земље, као очигледна знамења."[8]

Узвишени Бог каже:

"И они их, неправедни и охоли, порекоше, али су у себи веровали да су истинита."[9]

Тако је ово разлог зашто је Кур'ан објављен, потврђујући ову (прву) врсту тевхида, речима реторичког питања, говорећи:

"Зар се може сумњати у Бога!?"[10]

На исти начин узвишени Бог каже:

"Реци: "Зар да за Господара тражим неког другог осим Бога, кад је Он Господар свега?"[11]

У другом одломку Бог каже:

"Реци: "Ко је Господар небеса и Земље?" - и одговори: "Бог!"[12]

А одломака сличних овим је много и они потврђују чињеницу да је Бог Господар.

Међутим, само ова врста тевхида није користила неверницима, јер они нису јасно испољили ову једноћу у своме богослужењу (ибадету) Богу и покорности Њему. Узвишени Бог каже:

"Већина људи не верује у Бога, јер су мушрици (идолопоклоници, тј. друге уз Њега обожавају)." [13]

У другом одломку Бог каже (оно шта мушрици тврде):

"Ми им (киповима, свецима) богослужње чинимо само да би нас што више Богу приближили"[14]

"И говоре: "Ово су наши заговорници код Бога." Реци: "Зар Бога обавјештавате о нечему за што Он зна да не постоји...?"[15]

Тевхид ел-Улухијје.

Ово је аспект тевхида због кога су се водили сви ратови између веровесника, нека је над њима спас и мир, и њихових народа. Ово је главна мисија коју су веровесници извршили.

Суштина овог аспекта тевхида је: "Нема божанства (вредног обожавања) осим Бога". Он је саграђен на два принципа, а то су негација и потврда, засновано на речима: "Нема божанства (вредног обожавања) осим Бога."

Разумевање негације у овим речима је: потпуно негирање, порицање и одбацивање свих ствари обожаваних мимо Бога у свим облицима обожавања.

Разумевање потврде у њима је: издвајање Бога јединог (чињење Њега једним) за обожавање - без судруга - кроз све врсте обожавања које је Он преписао, одредио и наредио. Већина Кур'ана се тиче овога.

"Ми смо сваком народу посланика послали: "Богу богослужење чините, а клоните се тагута[16]!" [17]

"Пре тебе ниједног посланика нисмо послали, а да му нисмо објавили: "Нема бога осим Мене, зато само Мене обожавајте!"''[18]

"Онај ко негира тагута (идола), а верује у Бога - држи се за најчвршћу везу." [19]

"Погледај у одредбама објављеним посланицима нашим, које смо пре тебе слали, да ли смо наредили да се, мимо Милостивог, чини богослужење божанствима некаквим."[20]

"Реци: "Мени се објављује да је ваш Бог - један Бог, па зар нећете муслимани постати?"[21]

И постоје многи други кур'ански одломци на ову тему.

Тевхид ел-Есма'и вес-Сифат.

Ова врста тевхида (монотизма) је саграђена на два темеља (принципа), као што је Бог објаснио.

Први: Одбијање било какве могућности да Божија својства личе својствима Његових створења.

Други: Иман (веровање) у све оно чиме је Он Себе описао или чиме Га је Његов Посланик описао, потврђујући то, не метафорички, већ литерарно - јер је то опис који одговара Његовом Савршенству и Узвишености.

Чињеница је да нико није знанији да опише Бога од самог Бога. Такође је чињеница да је, након Бога, Божији Посланик, нека је над њим спас и мир, најзнанији о Њему и најбоље може да Га опише. Бог о Себи каже:

"Знате ли боље ви или Бог?"[22]

Такође, Он о Свом посланику каже:

"Он не говори по прохтеву своме, то је Објава која му се обзнањује." [23]

Бог је разјаснио да не постоји ништа потпуно слично Њему када је рекао:

"Ништа није као Он..."[24]

...а разјаснио је и потврду Својих својстава када је рекао:

"...и Он све Чује и све види." [25]

Први део одломка укључује одсуство недвосмислености и из одломка је јасно да је оно што постаје обавеза - потврда својстава дословно (буквално), без упоређивања и негације и поистовећивања. Бог је објаснио немогућност створења да Га обухвате у потпуности. Он каже:

"Он зна шта су радили и шта их чека, а они знањем не могу Њега да обухвате."[26]

Савет, опомена

Учењаци су се једногласно сложили да Бог са неба на Земљу није спустио већег мисионара или бољег саветника него што је то свест о томе да је човек под константним надзором. Тј, да би човек требао да буде свестан да га његов Господар гледа и да је Он свестан свега шта он крије и показује.

Заиста, Бог је свемоћан у Свом праћењу и обавештен о свему, без сумње, Он је жесток, строг и страшан у Свом кажњавању. Његове границе на Његовој земљи су Његове забране.

Ако би становници Земље знали да је владар Земље приликом буђења свестан свих њихових поступака за време ноћи, они би спавали у страху, устежући се од сваког зла и греха, у страху од њега.

Бог је јасно изразио мудрост у Свом стварању створења, а то је - да би их искушао:

"...који од њих ће боље да поступа."[27]

Он, такође, каже на почетку поглавља Ебер:

"Он је у шест дана небеса и Земљу створио - а Његов 'Арш (Престо) је изнад воде био - да би вас искушао који ће од вас боље да поступа."[28]

Узвишени Бог није рекао: "...који од вас ће да има више дела."

Бог каже у поглављу Власт:

"Онај Који је дао смрт и живот да би искушао који од вас ће боље да поступа. Он је Силни, Онај који прашта."[29]

Тако ова два одломка јасно изражавају намеру из Његових речи:

"А нисам створио џинне ни људе (ни због чега другог), осим да ме обожавају." [30]

...јер је мудрост у стварању створења - овај тест који је споменут.

Анђео Гаврило је желео да пренесе човечанству пут до успеха, па је рекао Божијем Посланику, нека је над њим спас и мир: "Обавести ме шта је ихсан."

То јест, она ствар због које су створена створења - да би била искушана. Па је Божији Посланик, нека је над њим спас и мир објаснио да је пут ихсана управо онај претходно споменути велики саветник и проповедник.

Посланик је одговорио: "(Ихсан) је да обожаваш Бога као да Га видиш. Па ако ти Њега не видиш знај да Он тебе заиста види."

Тако да нема странице Кур'ана коју окренете, а да у њој не нађете овог великог саветника:

"Ми стварамо човека и знамо шта му све душа његова шапуће, јер Ми смо њему ближи од вратне жиле куцавице. Кад се двојица састану и седну један с десне, а други с леве стране, он не изусти ни једну реч, а да поред њега није присутан онај који бдије."[31]

"И изложићемо им, поуздано, све што о њима знамо, јер Ми нисмо одсутни били."[32]

"Шта год ти важно чинио, шта год из Кур'ана казивао и какав год ви посао радили, Ми над вама бдијемо док год то радите. Господару твоме ништа није скривено ни на Земљи ни на небу, ни колико трун један. И не постоји ништа, ни мање ни веће од тога, што није у Књизи јасној."[33]

"Ето, они груди своје окрећу са жељом да се од Њега сакрију. А и кад се у рухо своје умотавају, Он зна оно што скривају и оно што показују. Он, уистину, зна шта је у прсима."[34]

Разликовање између добрих и лоших дела

Племенити Кур'ан је објаснио да су добра дела она дела која у себи садрже три услова, и када год недостаје један од та три услова - онда нема користи од њега за његовог починиоца на Судњем дану.

• Први услов: Да дело буде у сагласности са оним са чим је дошао Божији Посланик, нека је над њим спас и мир (са Исламом), јер Бог каже:

"Оно што вам посланик да - то узмите. А оно што вам он забрани - клоните га се."[35]

"Онај ко се покорава Посланику - покорава се и Аллаху. А ко се окрене - па, Ми те нисмо послали да над њима чувар будеш."[36]

"Реци: "Ако Бога волите - Мене следите, па ће вас Бог волети и грехе вам опростити"."[37]

"Зар они да имају богове који им прописују да верују оно што Бог није наредио?"[38]

"Реци: "Да ли вам је просуђивање о томе Бог препустио или о Богу лажи износите?"[39]

• Други услов: Дело мора да буде искрено ради Бога Узвишеног, јер Он каже:

"...а наређено им је да само Бога обожавају, и да Му искрено веру исповедају..."[40]

"Реци: "Мени се наређује да чиним богослужење Богу, искрено Му исповедајући веру, и наређује ми се да будем први муслиман." Реци: "Ја се бојим патње на Великом дану, ако будем Господару своме непослушан." Реци: "Само Бога обожавам, искрено Му исповедајући веру своју, а ви, поред Њега, богослужење чините коме хоћете!"[41]

• Трећи услов: Дело мора да буде изграђено на темељу исправне акиде (веровања), јер су дела попут крова, док је веровање попут темеља. Узвишени Бог каже:

"А онај ко добра дела чини, а верник је - неће се неправде ни закидања награде плашити."[42]

Тако је Он ово[43] ограничио Својим речима "...а верник је." Међутим, Он у вези неверника каже:

"И Ми ћемо делима њиховим која су чинили прићи и у прах и пепео их претворити."[44]

Такође, Свемогући је рекао:

"Њих ће на Будућем свету само ватра пећи; тамо неће имати никакве награде за оно што су на Земљи радили и биће узалудно све што су учинили."[45]

Постоје и многи други одломци попут ових.

Суђење другим законом, мимо исламског закона

Заиста, Кур'ан је јасно истакао да је суђење другим законом, мимо исламског закона - јасни и чисто неверство и многобоштво.

Када је ђаво инспирисао невернике Мекке да питају нашег Посланика, нека је над њим спас и мир, о овци која угине: "Ко ју је убио?", он је одговорио: "Бог ју је убио." На то их је он (ђаво) инспирисао да му (Божијем Посланику, нека је над њим спас и мир) кажу: "Оно што ви убијете својим рукамо је халал (дозвољено), о оно што Бог убије Својом сопственом дивном Руком је харам (забрањено)!? Онда сте ви бољи од Бога!", па је Бог објавио:

"А ђаволи надахњују штићенике своје да се с вама расправљају. Па, ако бисте им се покорили - и ви бисте, сигурно, многобошци постали."[46]

Тако је ово заклетва од Бога, који се у овом часном одломку куне да је сваки онај који год се покори ђаволу у његовом прописивању дозвољености угинуле животиње - заиста многобожац.

Ово је велики ширк, који по концензусу муслимана изводи починиоца из вере Ислама и због којег ће Бог на Судњем дану починиоце (тог греха) жестоко да укори Својим речима:

"О синови Адамови, зар вам нисам наредио: "Не чините богослужење ђаволу - он вам је непријатељ отворени - а чините богослужење Мени! То је прави пут".[47]

Такође, Узвишени Бог каже да је Његов пријатељ (Посланик Аврам, нека је над њим спас и мир) рекао:

"О оче мој, не чини богослужење ђаволу." "[48]

Тј., покоравањем ђаволу у његовом дозвољавању неверства и грешења.

И Узвишени Бог каже:

"Они се мимо Бога женским киповима моле, а не моле се другом до ђаволу-пркоснику..." [49]

...у значењу да они не обожавају никог другог до проклетог ђавола и да је то њихово покоравање његовом закону.

Бог такође каже:

"Многим идолопоклонцима су тако ортаци њихови убијање властите деце лепим приказали..." [50]

Тако је Он (Бог) назвао ђаволе ортацима многобожцима због њихове покорности њима у непокорности Богу кроз убијање деце.

Када је 'Адијј ибн Хатим, Бог био задовољан њиме, упитао Божијег Посланика, нека је над њим спас и мир, о одломку:

"Узели су свештенике своје и монахе своје за господаре поред Бога."[51]

...Посланик му је одговорио да је значење узимања њих (свештеника и монаха) за господаре - њихова покорност њима у забрањивању онога што је Узвишени Бог дозволио и у дозвољавању онога што је Узвишени Бог забранио. А нема разилажења по овом питању:

"Зар не видиш оне који тврде да верују у оно што се објављује теби и у оно што је објављено пре тебе, а желе да им се пред тагутом суди, а наређено им је да га негирају (неверство у њега учине)? А ђаво жели да их у велику заблуду наведе." [52]

"А они који не суде по ономе што је Бог објавио - такви су прави неверници."[53]

"Зашто да поред Бога тражим другог судију, кад вам Он објављује Књигу потанко? А они којима смо ми дали Књигу добро знају да Кур'ан објављује Господар твој истинито, зато ти не сумњај никако!" [54]

"Речи Господара твога су врхунац Истине и правде; Његове речи нико не може променити и Он све чује и све зна."[55]

Тако је реч истинољубивост споменута у погледу обавештења, док је реч правда споменута у погледу исламског закона.

"Зар они траже суд незнања. А ко је од Бога бољи судија народу који чврсто верује?"[56]

Социјални услови друштва

Заиста је Кур'ан угасио жеђ у вези овог питања и осветлио његов пут. Погледај шта Бог наређује владару да уради са својим народом:

"И буди љубазан према верницима који те следе!"[57]

"Само Божијом милошћу си ти благ према њима; а да си осоран и груб - разбежали би се из твоје близине. Зато им праштај, моли да им буде опроштено и договарај се с њима."[58]

Такође, погледај шта Бог наређује комплетном друштву да чини у погледу његових владара:

"О верници, покоравајте се Богу и покоравајте се посланику и представницима вашим." [59]

И опет, погледај шта Бог наређује човеку да ради унутар његовог унутрашњег делокруга, тј. са својом децом и супругом:

"О ви који верујете, себе и породице своје чувајте од ватре чије ће гориво људи и камење бити, о којој ће се анђели строги и снажни бринути, који се ономе што им Бог заповеди неће опирати, и који ће оно што им се нареди извршити."[60]

И опет погледај како Бог упозорава човека да се чува и да буде одлучан у свом приватном окружењу. Човеку је прво наређено да буде решен (постојан) и опрезан, а након тога да опрости и пређе преко грешака:

"О верници, и међу женама вашим и децом вашом, заиста, имате непријатеља, па их се причувајте! А ако преко тога пређете и оправдање прихватите и опростите, па Бог прашта и самилостан је."[61]

Такође, погледај како Бог наређује појединцима друштва, у целини, да раде заједно:

"Бог наређује правду и доброчинство и да се ближњима удељује, а забрањује разврат и све што је одвратно и насиље; да поуку примите, Он вас саветује."[62]

"О верници, клоните се многих сумњичења. Нека сумњичења су, заиста, грех. И не уходите једни друге и не оговарајте једни друге!"[63]

"О верници, нека се мушкарци једни другима не ругају, можда су они бољи од њих, а ни жене другим женама, можда су оне боље од њих. И не кудите једни друге и не зовите једни друге ружним надимцима! О, како је ружно да се верници спомињу ружним надимцима! А они који се не покају - сами себи чине неправду."[64]

"И потпомажите се у доброчинству и богобојазности, а немојте се потпомагати у греху и непријатељству."[65]

Узвишени Бог каже:

"Заиста су верници браћа." [66]

"...и који се о пословима својим договарају..."[67]...

Штавише, пошто нико није сигуран унутар друштва - ко год био - од непријатељства и мржње и од људи и џинна (како стоји у поеми):

"Човек није без непријатеља, чак и ако би се осамио на планинском врху..."

...и како је свако у потреби за леком за ову заразну болест. Узвишени Бог је разјаснио лек за њу на три места у Кур'ану.

Он је разјаснио да је лек за људско непријатељство – да га не критикује, да пређе преко његових грешака и да узврати добрим на лоша дела.

А што се тиче ђавола од џинна, нема лека осим тражења уточишта код Узвишеног Бога од њиховог зла.

• Оно што је Узвишени Бог споменуо при крају поглавље Бедеми у погледу човека:

"Ти са сваким - лепо! И тражи да се чине добра дела, а незналица се клони!"[68]

Такође слично (горе споменуто), али у погледу ђавола од џинна:

"А ако ђаво покуша да те на зло наведе, ти потражи уточиште код Бога, Он уистину све чује и зна."[69]

• У одломку поглавља Верници, Узвишени Бог каже:

"Ти лепим зло узврати, ми добро знамо шта они износе."[70]

А у погледу човековог пратиоца (џинна):

"И реци: "Теби се ја, Господару мој, обраћам за заштиту од привиђења ђаволских, и Теби се, Господару мој, обраћам да Ме од њиховог присуства заштитиш!"[71]

• У поглављу „Објашњење је Узвишени Бог јасно обзнанио да небески лек штети тој сатанској болести. Такође је Он додао да тај небески лек није дат свакоме. Напротив, он никоме није дат, осим ономе ко поседује стрпљење и велику срећу. Узвишени Бог каже:

"Зло добрим узврати, па ће ти душманин твој одједном присни пријатељ постати. То могу постићи само стрпљиви; то могу постићи само врло срећни."[72]

А у погледу његовог пратиоца (џинна):

"А кад ђаво покуша да те на зле мисли наведе, ти затражи уточиште код Бога, јер Он, уистину, све чује и зна све." [73]

Узвишени Бог разјашњава да су доброта и благост искључиво за муслимане, искључујући невернике, рекавши:

"...па, Бог ће сигурно уместо њих довести људе које Он воли и који Њега воле, према верницима понизне, а према неверницима поносите."[74]

"Мухаммед је Божији посланик, а његови следбеници су строги према неверницима, а самилосни међу собом."[75]

Жестина је у ситуацији благости - глупост и немудрост, док је благост у ситуације жестине - слабост и немоћ. 

Како фино рече песник:

"Ако се спомене благост, реци: 'Благост има своје место, али је њено употреба тамо где јој није место - велико незнање'."

Економија

Кур'ан је поставио темеље економије. Сви аспекти економије потпадају под овим темељима. Ово је зато што се сви ти аспекти врте око два основна концепта:

1. Одговарајући метод прављења новца,

2. Одговарајући метод његовог трошења у правим сврхама.

Стога, погледај како је Узвишени Бог отворио путеве зараде новца, на начине који одговарају и части (достојанству) и вери. Он је осветлио пут до тога речима:

"А кад се молитва обави, онда се по Земљи разиђите и Божију благодат тражите и Бога много спомињите, да бисте били спашени."[76]

"...и оних који ће по Земљи путовати и Божије благодати тражити..."[77]

"Не приписује вам се у грех ако од Господара свога молите да вам помогне да нешто стекнете."[78]

"Али, дозвољено вам је трговање уз обострани пристанак..." [79]"

А Бог је дозволио трговину."[80]

"Сада користите оно што сте запленили, као допуштено и лепо."[81]

А постоје и други докази, мимо ових.

Такође, погледај како Узвишени Бог наређује умереност у трошењу:

"Не држи руку своју стиснуту, а ни посве отворену." "[82]

"... и они који, кад удељују, не расипају и не шкртаре, већ се у томе држе средине.''[83]

"И питају те колико да удељују."[84]

Онда погледај како Узвишени Бог забрањује трошење на оно што није дозвољено:

"Они ће их, сигурно, утрошити, затим ће, због тога, жалити и на крају ће побеђени бити."[85]

Политика

Сигурно је да је Кур'ан представио темеље политике, осветљавајући њене карактеристике и откривајући њене путеве. Ово је зато што реч ес-сијасех (политика) потиче од глагола „саасе-јесуус“ што значи: "регулисати ствари и одржавати их".

Политика је подељена на две категорије: спољашњу (инострану) и унутрашњу (домаћу).

Што се тиче спољашње (иностране) политике, њен предмет је заснован на два стуба.

1. Припремање неопходне снаге и моћи да се одбрани од непријатеља, да се сузбије и дотуче, као што је Узвишени Бог споменуо у вези са овим темељем: 

"И против њих припремите колико год можете снаге и коња за бој, да бисте тиме заплашили Божије и ваше непријатеље." [86]

2. Исправно потпуно јединство, које обухвата ту снагу, тј. моћ. Узвишени Бог каже:

"Сви се чврсто Божијег ужета држите и никако се не разједињујте!"[87]

Он такође каже:

"...и не препирите се да не бисте клонули и без борбеног духа остали."[88]

Кур'ан је детаљно описао оно што следи од споразума, примирја и испуњавања уговора, ако ситуација тако налаже. Узвишени Бог каже:

"Испуните уговоре до уговореног рока."[89]

"Све док се они уговора буду придржавали - придржавајте се и ви."[90]

"Чим приметиш вероломство неког племена - и ти њему исто тако откажи уговор."[91]

"И проглас од Бога и Његовог Посланика људима на Дан великог ходочашћа: "Бог и Његов Посланик не признају мушрике (многобошце)."[92] 

Он нам наређује да се пазимо и чувамо од њихових прављења сплетки и тога да се они докопају прилике да нам науде. Он каже:

"...нека узму оружје своје и нека буду опрезни. Неверници би једва дочекали да ослаби пажња ваша према оружју..."[93]

...са многим другим одломцима попут ових.

''О ви који верујете, будите опрезни...''[94]

Што се тиче унутрашње политике, све њене теме се враћају на утемељивање безбедности и мира унутар друштва, стајући на пут неправди и враћајући ствари њиховим правим власницима.

Главних целина које су средиште очувања унутрашње политике је шест:

1. Вера. Шеријат (исламски закон) је дошао да је заштити.

2. Животи: Узвишени Бог је у Кур'ану прописао ел-кисас (одмазду за убијене) да би се тако заштитили животи:

"У одмазди вам је - живот (опстанак)..."[95]

"О верници! Прописује вам се одмазда за убијене."[96]

"А ако је неко, ни крив ни дужан, убијен, онда његовом наследнику дајемо власт."[97]

3. Разум и интелект. Кур'ан је дошао да их заштити:

"О верници, вино и коцка и стрелице за гатање су одвратне ствари, ђаволско дело; зато се тога клоните да бисте постигли што желите." [98]

Такође је споменуто у хадису: "Све што опија је харам (забрањено), па је тако оно што опија у огромним количинама харам (чак) и у малим количинама."

Због заштите разума и интелекта обавезна је казна за онога ко пије алкохол.

4. Породица и потомство. Да би то заштитио, Узвишени Бог је прописао казну за блудника:

"Блудницу и блудника избичујте са стотину удара бича, сваког од њих..." [99]

5. Углед и част. Да би их сачувао, Узвишени Бог је прописао да клеветник буде ишибан са осамдесет удараца бича:

"Оне који окриве поштене жене, а не докажу то с четири сведока, избичујте са осамдесет удара бича."[100]

Шесто: Иметак. Због његовог очувања, Узвишени Бог је прописао одсецање шаке лопову након што се испуне сви услови за примену те казне:

"Крадљивцу и крадљивици одсеците руке њихове. Нека им то буде казна за оно што су учинили и опомена од Бога!"[101]

Стога постаје евидентно да је слеђење Кур'ана гаранција за сву добробит друштва, унутрашњу и спољашњу.

Доминација немуслимана над муслиманима

Ово је збунило другове Божијег Посланика, нека је над њим спас и мир, док је он био присутан међу њима, а сам Узвишени Бог је, у Својој Књизи, у погледу тога упутио небески савет који уклања ову забуну. То је било онда када је муслимане задесило оно што их је за десило на дан борбе на Ухуду, па су они били узнемирени тиме (што их је задесило). Они су рекли: "Како могу и како су многобошци тријумфовали над нама и надјачали нас, када смо ми на Истини, о они на забуни?!" Па им је Бог одговорио у погледу тих речи:

"Зар, кад вас је снашла невоља коју сте ви њима двоструко нанели, можете рећи: "Откуд сад ово?!" Реци: "То је од вас самих!"[102]

Своје речи: "Реци (о Мухаммеде): 'То је од вас самих'. Бог разјашњава у одломку:

"Бог је испунио обећање Своје када сте непријатеље, вољом Његовом, немилице поразили. Али, када сте духом клонули и о свом положају се расправљати почели, када нисте послушали, а Он вам је већ био указао на оно што вам је драго - једни од вас су желели овај свет, а други Будући свет - онда је Он, да би вас искушао, дао да узмакнете испред њих."[103]

Овако, Он у овом савету у овим одломцима разјашњава да је разлог за неверничку доминацију над верницима због њих самих и да је то заиста због њихове слабости и расправе, уз непокорност Божијем Посланику, нека је над њим спас и мир, који су неки од њих испољили, заједно са њиховом жељом за овосветским добрима. Разлог томе је био када су стрелци - који су били у подножју планине, спречавајући невернике од напада на муслимане с леђа, намеравали да сакупе ратни плен при повлачењу неверника за време почетка (битке), тако да су занемарили наређење Божијег Посланика, нека је над њим спас и мир (да остану на својим положајима без обзира шта се десило), желећи да стекну нешто од материјалних добара.

Проблем муслиманске слабости и њиховог помањкања у броју и спремности у односу на немуслимане

Заиста, Узвишени Бог је у Својој Књизи разјаснио лек за ово. Он је објаснио да, када Он зна за искреност и срца Његових робова, као што се и захтева, онда је резултат те искрености њихова доминација и победа над онима који су јачи од њих. Ово је разлог зашто је Бог - када је знао за искреност оних који су дали заклетву под дрветом, као што је и потребно - похвалио њихову искреност Својим речима:

"Бог је задовољан оним верницима који су ти се под дрветом на верност заклели. Он је знао шта је у срцима њиховим." [104]

Он је појаснио да ће, као резултат те искрености Он да учини да буду у стању за оно што они нису били у могућности да постигну. Он каже:

"...и други, који нисте били у стању узети - Бог вам је дао, јер Бог све може."[105]

Он је јасно рекао да они нису у стању за то (победу и плен). Међутим, Он је дефинитивно Онај Који свиме управља, који њих чини способним, чинећи то (заклетву) победом због Његове Свести онога што је у њиховим срцима.

То је разлог зашто је, када су неверници извели ону огромну војну опсаду муслимана за време битке ел-Ахзаб (ел-Хендек)[106], као што је споменуто у Његовим речима:

"Кад су вам дошли и одозго и одоздо, погледи се укочили, а душа дошла до гркљана, и кад сте о Богу свашта помишљали, тада су верници били у искушење стављени и да не могу бити горе узнемирени..." [107]

...лек за ову слабост и одговор на војну опсаду био је у томе да се муслимани окрену Узвишеном Богу искреношћу, имајући јаку веру у Њега. Бог каже:

"А кад су верници савезнике угледали, рекли су: "Ово је оно што су нам Бог и Посланик Његов обећали, и Бог и Његов Посланик су истину говорили!" - и то им је само учврстило веровање и преданост."[108]

Резултат ове искрености се види у речима Узвишеног Бога:

"Бог је невернике пуне срџбе одбио, - нису нимало успели - и вернике је Бог борбе поштедео, - Бог је, уистину, моћан и силан - а следбенике Књиге, који су их помагали, из утврда њихових је извео, и страх у срца њихова улио, па сте једне побили, а друге као сужње узели, и дао вам је да наследите Земље њихове и домове њихове и богатства њихова, и Земљу којом пре нисте ходали; Бог све може." [109]

Узвишени Бог их је помогао анђелима и ветром, иако они тога нису били свесни. Као што је Бог рекао:

"О верници, сетите се Божије милости према вама када су до вас војске дошле, па смо ми против њих ветар послали, а и војске које ви нисте видели."[110]

Овде постоји доказ истинитости Ислама, тј. да мала и слаба група верника која се придржава Ислама може да надјача огромну и јаку неверничку групу. Бог каже:

"Колико су пута малобројне скупине, Божијом вољом, надвладале многобројне скупине? А Бог је са стрпљивима."[111]

Зато што борба на Бедру указује на истинитост вере Ислама, Узвишени Бог је тај дан назвао áјетом (чудом), Бејјине (доказом) и Фуркáн (разликовањем, раздвајањем). Он каже:

"Имате поуку у двема сукобљеним војскама: једној која се борила на Божијем путу, и другој, неверничкој..."[112] ...а то је био дан борбе на Бедру.

Узвишени Бог каже:

"...ако верујете у Бога и у оно што смо објавили нашем робу на Дан Фуркана (разликовања, раздвајања)."[113]...а то је било на дан Бедра.

Он такође каже:

"...да онај који је уништен буде уништен после Бејјине (очигледног доказа)..."[114]...а то је било на дан Бедра, као што су неки (од учењака) потврдили.

Без сумње, мала слаба група верника која побеђује огромну моћну групу неверника је показатељ да су они на Истини и да је заиста Узвишени Бог Онај који их је помогао, баш као што је Он рекао о бици на Бедру

"Бог вас је помогао и на Бедру, када сте били малобројни."[115]

Такође, Он је рекао:

"Када је Господар твој надахнуо анђеле: "Ја сам с вама, па учврстите оне који верују! У срца неверника Ја ћу страх улити..."[116]

Верници су они којима је Узвишени Бог обећао победу. Узвишени Бог је такође дефинисао њихове карактеристике, одвајајући их тиме од осталих. Бог је рекао:

"А Бог ће сигурно помоћи онога ко Га (тј. Његову веру) помогне. Заиста је Бог Снажан и Силан."[117]

Он је вернике раздвојио од осталих преко њихових особина, речима:

"Оне који ће, ако им дамо власт на Земљи, молитву обављати и милостињу давати и који ће тражити да се чине добра дела, а одвраћати од неваљалих - а Богу се на крају све враћа."[118]

Овај лек на који смо претходно указали је заиста решење и одговор за тренутну војну блокаду муслимана (опсаду). Узвишени Бог је у поглаљу Лицемери указао да је то лек за економску блокаду. Он каже:

"Они говоре: "Не удељујте ништа онима који су уз Божијег Посланика, да би га напустили!".[119] 

Лицемери су желели да наметну економску блокаду над муслиманима, а Узвишени Бог је указао да је лек за то - јака вера у Њега и искрено окрећање Њему. Он је рекао:

"А ризнице небеса и Земље су Божије, али лицемери не разумеју."[120]

Ово је зато што Онај у Чијим су рукама ризнице небеса и Земље не оставља на цедилу онога који тражи уточиште код Њега и покорава Му се:

"А Бог ће ономе ко Га се боји излаз наћи и опскрбиће га одакле се и не нада. А ономе ко се на Бога ослони - Он му је довољан."[121]

Такође, Он је то даље указао Својим речима:

"А ако се бојите оскудице, па Бог ће вас, ако хоће, из обиља свога имућним учинити."[122]

Узвишени Бог је у поглављу Прогонство разјаснио да је разлог за раздвојеност срца - одсуство памети. Бог је рекао:

"Ти мислиш да су они сложни, међутим срца су њихова разједињена."[123]...а онда је Он показао разлог за то речима:

"...зато што су они људи који немају памети." [124]

Лек за слаб разум је просветљење кроз слеђење светла Објаве. Ово је зато што Објава води ка користима које уму недостају. Узвишени Бог каже:

"Зар је онај који је био у заблуди, а коме смо ми дали живот и светло помоћу којег се међу људима креће, као онај који је у тминама из којих не излази?"[125]

Он у овом одломку објашњава да светло вере оживљава онога који је био мртав и да је пут којим он ходи осветљен за њега. Узвишени Бог каже:

"Бог је заштитник оних који верују и Он их изводи из тмина на светло."[126]

Он такође каже:

"Да ли је на исправнијем путу онај који се идући спотиче или онај који правим путем усправно иде?"[127]

А постоје и многи други одломци попут ових.

Закључак

Користи човечанства на које се закони света враћају су три врсте:

1. Отклањање штете, познато међу учењацима као обавезно - резултат чега је отклањање штете од шест ствари које смо предходно споменули: вере, живота, разума и интелекта, породице и порекла, части и достојанства, иметка и богатства.

2. Постизање користи, познато међу учењацима као неопходно (нужно), а од његових поткатегорија: пословање, изнајмљивање и све опште трансакције које се тичу добробити друштва у складу са исламским законом.

3. Добар карактер и личност са племенитим својствима и добрим навикама, познато међу учењацима као улепшавајуће и комплетирајуће. Од њених поткатегорија су: природна нарав или склоност природној вери, попут пуштања браде и краћења бркова, итд. Такође, од његових поткатегорија је и: забрана прљавштине и нечистоће и наредба (материјалног) помагања рођака и сиромашних.

Не постоји ништа што више тежи заштити ових категорија за добробит човечанства, на мудар и безбедан начин, од вере Ислама:

"Елиф-Лам-Ра. Ово је Књига чији се одломци помно нижу и од времена до времена објављују, од Мудрог и Свезнајућег." [128]

И нека је Божији спас и мир над нашим вољеним Послаником Мухаммедом, над његовом породицом и свим његовим друговима.

Сва хвала припада Богу, Господару свих Светова.